radiobalkanfox
- U nedavnom intervjuu otkrila je da nije sklona strogoj organizaciji, ali da je zbog životnih okolnosti morala da pravi kompromise
- Naglasila je da nije zlopamtilo, da zaboravlja nesuglasice i da je važno praštati
Pevačicu Jovanu Pajić uhvatili smo danas na beogradskom aerodromu. Ona je na isti stigla sama, a nakon sletanja, Jovana je sama vukla prtljak kroz aerodromsku zgradu. Za ovu priliku odabrala je opušteno izdanje – bele pantalone na pruge i košulju identičnog dezena.
Jovana danas vidno nije bila raspoložena za razgovor, a odmah po dolasku se uputila ka izlazu kako bi što pre napustila aerodromsku zgradu.
Marija Šerifović je sačekala ispred
Jovanu je po izlasku sačekala njena bliska prijateljica, Marija Šerifović u crnom džipu.
Jovana je odmah sela na zadnje sedište automobila, nakon čega su se zajedno uputile u nama nepoznatom pravcu.
Pokazala tetovažu
Jovana Pajić mnoge je iznenadila činjenicom da je uradila tetovažu i to između grudi. Ona je tetovažu pokazala u svom spotu.
Jovana Pajić pre nekoliko meseci je objavila video za pesmu “Dođe meni”, a onda je usledio kadar u provokativnoj haljini gde je provirila njena tetovaža. Mnogi su ostali iznenađeni, jer nisu očekivali baš na tom mestu tetovažu.
Govoreći nedavno za naš portal o svojoj prirodi, Jovana je priznala da joj stroga organizacija nije urođena, ali da je zbog životnih uloga morala da napravi kompromis.
„Trudim se da koliko toliko budem u nekoj tabeli. Ali je moja priroda potpuno drugačija. Ja sam kao neka nenavigirana raketa i stalno nekako plovim kroz život, kroz neki osećaj i kako me struje nose, ali u suštini nije to baš dobra ideja. To možda može da pije vodu kad si mlađi, kada si onako bezbrižniji, ali kada nosiš neke odgovornije uloge i ozbiljnije onda je potrebna ta struktura.”
“Ništa nije toliko veliko da ne može da se reši”
„Pa ja nisam zlopamtilo. Nisam zato što sam kao Dori, ona ribica koja zaboravlja. Ja zaboravim, kad sa nekim i ne komuniciraš, što ja ne pričam jer ništa nije toliko veliko da ne može da se razreši pogotovo ako postoji neke godine prijateljstva ili neka emocija, neka ljubav, neke uspomene koje je šteta baciti kao da se nisu desila zbog nekog nesporazuma ili gluposti. Mislim da je neko ko nema kapacitet da oprosti, ko je tako gord i ponosan u bilo kakvim odnosima da taj teret ostane kod njega.”
„Ne treba biti u trpnom stanju. Uvek se treba truditi da se nešto promeni i popravi. Nekada se ljudi jednostavno ni ne razvijaju u istom pravcu. To kakve smo mi bili pre 20 godina nisu više iste osobe na današnji dan i onda te razlike na kraju krajeva isplivaju ukoliko se ne krećemo u istom smeru.”
Dodaj komentar