Lidija Vukićević rodila sinove Mitru Mrkeli, pa posle razvoda ostala bez ičega

Teodora Protić

Novinar rubrike zabava

Lidija Vukićević je otvoreno govorila o sporazumnom razvodu sa Mitrom Mrkelom, naglašavajući da su bili dva različita sveta bez zajedničkih tema.

Odbacuje priče o idealnim odnosima sa bivšim supružnicima i smatra da ostajanje u braku ‘zbog dece’ nije pravi razlog.

Lidija Vukićević, u svojoj najiskrenijoj ispovesti otvorila je dušu o braku i sporazumnom razvodu od proslavljenog sportiste Mitra Mrkele. Lidija, koja je nedavno postala baka, bez dlake na jeziku prokomentarisala je žene koje hvale bivše muževe, otkrila kroz kakvu je finansijsku borbu prošla kada se bez dinara vratila iz inostranstva i kako je odgajala sinove da ne postanu “mamini sinovi”. Portal blic.rs vam njenu ispovest prenosi u celosti.

Glumica je istakla da su joj priče o idealnim odnosima nakon razvoda potpuno besmislene, objašnjavajući da je nemoguće ostati u braku ako ne postoje zajedničke teme. Kada su ona i Mitar shvatili da su dva različita sveta, ona glumica, a on sportista, odlučili su se za sporazumni razvod.

“Kada žene kažu, a u poslednje vreme to često čujem: ‘Moj bivši muž je divan čovek’ meni je to bezvezna priča. Postavlja se pitanje, pa zašto ste se onda razveli?! Ja sam se udala iz ljubavi, dobili smo decu iz ljubavi i to je sasvim dovoljno i sasvim divno. Onog trenutka kada smo shvatili da smo ipak dva različita sveta, jer sam ja glumica a on sportista, rešili smo da se sporazumno razvedemo. Kada smo shvatili da nemamo zajedničke teme što je u odnosu smatram, jako važno, mi smo se rastali. Sasvim sporazumno i korektno. I to je cela istina, korektno.”

“Ostala sam bez bilo čega nakon kraha braka”

Nakon što je godinama živela u inostranstvu sa suprugom, krah zajednice doneo joj je potpuni finansijski krah i povratak na sam početak. Ipak, nije dozvolila da joj ekonomski faktor kroji sudbinu i uništi život, već je hrabro krenula od nule.

“Posle kraha braka bila sam nešto pametnija, pa sam negovala tu dobru priču posle razvoda a i to samo zbog dece. Jer ja kada čujem da žene ostaju u zajednici, zbog kako kažu dece, smatram da je to samo izgovor i slabost. Da se razumemo, to je za decu samo medveđa usluga. Kada sam se razvela ostala sam bez bilo čega, jer sam došla iz inostranstva gde sam godinama bila sa njim. Imala sam hrabrosti i krenula od početka jer ako nešto želite, morate krenuti od nule. Počeci su za jake ljude, a ja za sebe mogu da kažem da jesam. Nisam se dvoumila, nisam razmišljala da li ću imati novca isto kao i do tada. Nisam dozvolila da ekonomski faktor uništi moj život, zanimali su me viši ciljevi”.

“Krenula sam od nule”

Glumica je potom otkrila kako je izgledala njena svakodnevna borba u trenucima kada je javnost mislila da ona “pliva u novcu”:

“Ljudi su tada još govorili: ‘Ma njoj je lako, ona ima para’, a to nije bilo tako. Krenula sam od nule, otvorila školu glume. Kompletno školovanje moje dece, sačekivanje, ekskurzije, putovanja i sve što ide uz to, ja sam preuzela na sebe. Roditeljski sastanci, vakcine, upoznavanje sa društvom, pravljenje palačinki, u svemu sam učestvovala i davala se. Ozbiljno sam se predala toj ulozi. Kada sam išla po Srbiji da radim predstave ili da predajem glumu, oni su svuda išli sa mnom i bili dobri. Ono što ne mogu ni dan danas da prežalim, jeste gubitak mojih roditelja koji su bili sve vreme uz mene i imali sluha za svaki njihov trenutak, pa i časove matematike, sporta. Imala sam apsolutnu podršku, ali sam smatrala da je to dobro samo ponekad i da je sve primarno do mene. Bila sam svesna da sama sebi najviše mogu pomoći i uvek sam imala problema da tražim nekom nešto.”

“Parkiram se tri ulice dalje”

Crnogorski gen koji je nasledila od oca ulio joj je ponos i čast, te nikada nije dozvolila da se stvari otrgnu kontroli. Sinove je odgajala da budu samostalni i da imaju slobodu, gnušajući se ideje da postanu zavisni od majke.

O tome kako je vaspitavala naslednike, Lidija kaže:

“Moj otac je poreklom iz Crne Gore i valjda imam taj gen da držim do ponosa, časti. Mnogo sam se borila i nije mi teško, jer sam bila srećna sa svojom decom. Bilo je tu svega, kroz milion stvari sam morala da prođem ali nikada nisam davala da se stvari otrgnu kontroli. Znala sam da ih vozim kod devojke, ali se parkiram tri ulice dalje, jer to su muška deca, da ne ispadne da su ‘mamini sinovi’. Čuvala sam ih kao male ljude, da imaju svoju slobodu, da ne bude da mama odlučuje o svemu. Uvek sam se gnušala te rečenice, ‘mamini sinovi’“, govorila je svojevremeno u razgovoru za “Hype TV”.