radiobalkanfox
Pevač Adil Maksutović otvorio je dušu i progovorio o svemu što nosi njegov život i karijera. Dotakao se romskih svadbi za koje mnogi kažu da su najveselije i da pevači najviše vole da ih rade, koliko mu je popularnost donela a koliko odnela, a šta je shvatio posle toliko godina rada.
Sezonu klubova otvorio je u Beogradu nakon radnog leta u čitavom regionu, ali bez obzira što peva u prestonici supruga i deca nisu bili sa njim.
– Moji dolaze samo kad su neki koncerti. A inače, ove svirke po restoranima i klubovima, to nikada nisu. Drugačije je kada se peva u restoranu, menja se repertora ali ne znatno. Otprilike bude nekih deset pesama više tuđih na nastupima ovog tipa. Eto, u tome je razlika, kaže Adil koji podjednako uživa u oba tipa nastupa.
– Nema tu pravila zaista, zato što kad su ljudi raspoloženi, kad osetiš tu neku pozitivnu energiju, zaista ne pravim neku veliku razliku. Ali, mnogo je teže pevati svadbe. To je činjenica. Zato što nas ljudi koji to često radimo zovu jer nas vole i jer žele neke pesme koje ja možda ne pevam tako često, a koje su izuzetno teške, što moje, što tuđe. Tako da je neuporedivo teže pevati svadbu. I ta neka svadbena veselja, ako pričamo o tim velikim, bogatim romskim veseljima u inostranstvu, to traje dugo. To traje po 8-9 sati. Naravno, ne pevamo mi svi konstantno 8-9 sati, ali domaćin traži da budemo tu, da nas ugosti, da kamera to zabeleži, i na kraju se zaista lepo provedemo. Nekad desi da budemo tu i po 12 sati. Ali nije to sad maltretiranje od 12 sati, nego… Ne znam, to ljudi stvarno moraju da dožive jer je sve što se tamo dešava impozantno. Od ulaska mladenaca, kako je to sve okićeno, kako je zamišljeno. Tu su ozbiljni ljudi koji su osmislili svaki detalj. I moram ovde da se ogradim. Ono što je pojam „belih ljudi“, ako mogu tako da se izrazim, o romskim svadbama – to je ono što se vrti po televizijama, neke svadbe od „milion evra“ – da ne uvredim nikoga, ali to nije ono što Pariz i Beč mogu da ponude. To je, da se niko ne oseti uvređenim, za klasu iznad.
Foto: Video Una Škandro / Ringier
“Samo u satovima u sali je vrednost od nekoliko miliona evra”
Adil objašnjava da postoje predrasude koje treba razbiti.
– Veoma su kulturni, gde su svi u najskupljim brendiranim odelima, i muškarci i žene, i gde je, recimo, samo u satovima u sali vrednost od nekoliko miliona evra. To je neverovatno. Ali da stavimo na stranu taj materijalni aspekt – mada svi mi to volimo, ne može svako da priušti da mu peva Ceca, Lukas ili ne znam ko sve. Takva veselja koštaju po 200, 300 ili 500 hiljada evra ako domaćin nije izuzetno dobrostojeći. Ti ljudi su veoma imućni, ali pored toga imaju stila i ukusa. Moram priznati da postoji ogromna razlika u odnosu na ono što ljudi inače viđaju na televiziji. Takođe, interesantna stvar je da ti ljudi iz Pariza ili Beča retko kada objavljuju te snimke na YouTube-u. To uglavnom ostaje za privatnu arhivu i prijatelje.
Foto: Video Una Škandro / Ringier
Adil se prisetio i najlepšeh veselja, po njegovom ukusu.
– Prelepo veselje u Rimu. Domaćin je bio iz Pariza, ali je svadba održana u Rimu, u dvorcu iznad Vatikana. Sećam se da su pevali Ceca, Aca Lukas, Šerif Konjević, ja, Slađa Allegro… Bilo je zaista mnogo umetnika. Dva dana je trajala ta fešta. To jednostavno mora da se doživi – od escajga do stolica, kako je okićen ambijent… To je stvarno bio pravi dvorac.
Pevača samo pitali, iako nije aktivan toliko, na društvnim mrežama kako gleda na njih i pravo svakog čoveka da mu napiše nešto i loše.
– Glupaka je uvek bilo samo što smo danas svi izloženi njihovom teroru jer svi imaju društvene mreže i svako može da napiše i prokomentariše šta god poželi. Svako nađe za pravo da ti kaže: “E, ti si ovakav ili onakav”, od komentarisanja fizičkog izgleda, pa do frustriranih pevačica koje komentarišu izgled u novom spotu ili emisiji. Mislim da bi za uvrede bilo koje vrste, pogotovo neosnovane, morale da postoje pravne posledice. Ranije se to završavalo na ulici – kad nekoga uvrediš, dobiješ minimum šamar i rešen problem. Toga više nema, sad smo svi “Evropejci” i svi želimo da pokažemo kako imamo široka shvatanja. Naravno, niko ne zagovara nasilje, ali prosto moralni kodeks ti nalaže da se odbraniš kada te neko uvredi. Da li ćeš verbalno – a ako neko ne zna verbalno, onda mu proradi taj animalni instinkt.
Foto: Video Una Škandro / Ringier
Prisetio se perioda kad je bio u rijalitiju
Adil se prisetio i vremena kada se pojavljivao u rijalitiju kao pevač, ali i emisija koje su za njega značile veliki uspeh. Ipak, osvrnuo se na to da rijaliti tada i danas nije bio isti.
– Tada su učesnici bili već afirmisani ili poluafirmisani pevači, glumci, javne ličnosti koji su imali konkretne zadatke. Zato ne treba porediti projekte poput “Dvora” ili “Farme” sa ovim što imamo danas. Današnji rijalitiji služe za potpuno druge stvari, gledanost im je opala i sve se svelo na dramu, svađe. Ja se svojih gostovanja u “Dvoru” uopšte ne stidim. I još jedna bitna razlika – ranije su mikrofoni izvođača bili pojačani da se čuje muzički program, a danas, dok pevač nastupa, oni pojačaju mikrofon nekom učesniku koji se svađa sa devojkom u uglu. To više nema nikakvog smisla i muzika je potpuno izgubila na značaju u tim programima.
Adil je dugo odbijao da daje intervju, pa smo ga pitali i zašto, nročito nakon rastanka pa pomirenja sa suprugom Anom, ćerkom pokojnog pevača Džeja.
Foto: Video Una Škandro / Ringier
– Kada si mlad i perspektivan, imaš sjajne pesme, podrška medija ti izuzetno znači. Ja se ponekad sa setom zapitam: “Bože, zamisli da sam ja imao podršku medija i da sam ikada u životu imao PR-a”. Nikada u karijeri to nisam imao. Moju karijeru od samog početka je vodio otac moje tadašnje devojke. Džej je bio otac moje tadašnje devojke. Ali, on ima i drugu ćerku koja se bavi pevanjem. Evo, zašto ona nije uspela? Zašto nju mediji nisu podržali na isti način?, kaže Adil, koga smo podsetili da smo Mariju svi podržali u svojoj odluci:
-Kada postoji talenat, pedigre, prezime i podrška novinara, na kraju je ipak najvažnija pesma. Da sam ja imao loše pesme, ma da mi je Tito bio deda, ne bih prošao kod publike. To jednostavno mora da se poklopi.
Meni su se kockice složile. Imao sam nenormalnu sreću da dobijem sjajne saradnike, da pevam tako kako pevam, a imao sam i tu zanimljivu pozadinu sa Džejom i njegovom ćerkom sa kojom sam na kraju dobio dvoje dece i ušao u brak. Sve su to bile puzle koje su sklopile konačnu sliku. Zato je najvažnije da se pevači fokusiraju na dobru pesmu i njenu izvedbu.
Ipak, mnogi pevači kažu da je i loš marketing ipak marketing.
– Marketing je marketing, bio on dobar ili loš, ali pitanje je da li ti takva vrsta pažnje uopšte treba u životu. Sa druge strane, ako pričamo o prepoznatljivosti – kada o tebi bruji ceo Balkan, ljudi te prepoznaju na ulici za dva-tri meseca, prepoznavali su me i sa maskom tokom korone sa kačketom na glavi. To pokazuje koliki je uticaj medija na kreiranje te slike u javnosti. Meni je izuzetno drago što imam konstantno pune klubove gde god da radim i uspešne koncerte. Juče sam se vratio iz Zenice gde je pevalo oko 5-6 hiljada ljudi pesme koje su stare preko 20 godina. Pitanje je da li su neki od tih klinaca tada uopšte bili rođeni. A ja sam u Zenici poslednji put bio pre 12-13 godina, što znači da ne moram stalno da budem prisutan i da se bavim lokalnim marketingom da bi me ljudi voleli. Kada je nešto kvalitetno i kada pesme žive, ljudi te jednostavno vole ili ne vole. Ja sam zahvalan Bogu što mene vole.
Foto: Video Una Škandro / Ringier
Ljudi se otrezne pa traže poklon nazad
Na pitanje da li je tačno da na slavljima dobija skupe poklone od satova, lanaca do zlata, Adil kroz osmeh kaže.
– Nije to više tako. Znam šta ćeš da me pitaš. Nije to baš tako jer se ljudi otrezne, pa posle traže stvari nazad. Šalu na stranu, veselja su se u poslednje vreme svela na unapred dogovoren, fiksni honorar. To što se u duhu romske tradicije pokazuje novac i raskoš i časti muzika, to uglavnom ide u jednu zajedničku kasu, kako mi to zovemo. Iz te kase se kasnije isplaćuje ceo orkestar i svi izvođači, tako da nema nikakve tenzije niti iznenađenja. Verujem da je ranije zaista bilo drugačije. Ja pamtim kada je pokojni Šaban Šaulić dobio zlatnu krunu, ili kada se poklanjaju dukati. Toga više nema, mada ko zna, možda se i vrati. Za sada je kriza ušla na velika vrata.
Foto: Video Una Škandro / Ringier
“Međusobno znamo ko je pevač”
Danas svedočimo tome da mnoge rijaliti zvezde, jutjuberi i tiktokeri žele da postanu pevači i snimaju pesme.
– Nemam ja problem sa tim. Kada se nađemo u istoj prostoriji, među pravim i lažnim kolegama, svi mi vrlo dobro znamo ko je ko. Svako ima pravo da snima, repuje, peva i traži svoj put. Ako neko napravi foru, zaradi novac i izgradi publiku, ja to poštujem, to je šou-biznis. Ali sam siguran da ni oni sami sebe ne smatraju našim kolegama kada su sa nama. To je isto kao kada bih ja rekao da su mi kolege Bane Opačić, Braja ili Jelena Trifunović – ljudi koji su napisali stotine prelepih pesama – samo zato što sam ja napisao pet-šest pesama koje su lepe i koje su prošle kod publike. Ja ne mogu sebe da doživim kao kompozitora ili tekstopisca. Imam dara i kliker za to, i da sam se više posvetio verovatno bih bio plodonosniji, ali ja to radim isključivo za sebe, kada me ponese inspiracija i emocija.
Dodaj komentar