radiobalkanfox
Milica Milojević |
- Bojan Vasković i njegova porodica su tokom tinejdžerskih dana bili uhapšeni pod sumnjom da su skrivali Ratka Mladića.
- Kroz svoja iskustva iz pritvora i rata Bojan je stekao bolna, ali i važna životna saznanja.
Bojan Vasković, pevač i frontmen popularnog sastava “Leksington bend”, tokom svojih tinejdžerskih dana prošao je kroz izuzetno težak period kada je, zajedno sa članovima svoje porodice, lišen slobode pod sumnjom da je učestvovao u skrivanju haškog optuženika Ratka Mladića.
Bojan Vasković je tada, sa svega 17 godina, proveo dva meseca iza rešetaka u samici, dok je njegova sestra u pritvoru zadržana dva i po meseca, a majka čak osam meseci. Ova bolna porodična sećanja ponovo su dospela u žižu javnosti nakon vesti o smrti nekadašnjeg generala Mladića u Hagu.
Bojan je jednom prilikom detaljno opisao ove traumatične događaje, istakavši da su on i njegova sestra zapravo bili nevine žrtve:
– Dešava se taj period hapšenja, gde smo kao porodica, a pogotovo sestra i ja bili kolateralna šteta. Mene su teretili dok sam imao 17 godina, proveo sam dva meseca u samici, majka 8 meseci i sestra isto dva i po meseca, dok otac ostaje sam. Samo zato što je majka radila u birou Republike Srpske kod Jovana Đoga, koga su teretirili za skrivanje Ratka Mladića. Zamisli ja sa 17 godina nemam ni pojma ko je on, a kamoli da ga skrivam.
Pevač je objasnio da je hapšenje njega i sestre zapravo bio pokušaj da izvrše pritisak na njihovu majku kako bi iznudili informacije. Iako su prošle godine pune neizvesnosti, nakon više od decenije porodica je pravosnažno oslobođena svih optužbi.
Tokom boravka u pritvoru, Bojan je doživeo velike unutrašnje lomove:
– Hapse sestru i mene da bi ucenili majku da nešto kaže. Posle 11 godina pravda je pobedila, mi smo svi oslobođeni i istina je izašla na videlo, hvala Bogu. Majka je u to vreme dobijala preteće poruke različitih sadržaja. Dok smo sestra i ja bili u zatvoru, tamo su stvarno svi bili dobri prema nama, jer su znali da smo tu na pravdi Boga. U zatvoru sam zapalio prvu cigaru. To je bila agonija, jer nisam znao ni zašto sam tu, nisam znao ni kako su mi sestra, majka, otac, tek posle 15 dana sam čuo kad je došao advokat u posetu – prisetio se pevač ranije za “Telegraf”.
Pored ove porodične drame iz kasnijeg perioda, Bojan se osvrnuo i na traumatična sećanja iz detinjstva, kada je početkom devedesetih godina izbio rat u Bosni i Hercegovini. Njegova porodica je bila primorana da napusti Sarajevo, iako niko od njih prvobitno nije verovao da će sukobi zaista dostići takve razmere:
– Imali smo stan u mestu Dobrinje i tu smo živeli godinu, dve pre rata, a imali smo kuću u drugom delu grada i niko nije verovao kako će stvarno doći do tog rata. Otišli smo jedan dan kod babe i dede da ih tamo obiđemo i to veče su stavljali barikade i mi nismo mogli da se vratimo u stan.
– Bio je vojni čas, ali su se tada svi zajedno čuvali i muslimani i Srbi. Kroz neko vreme desio se iznenadni napad i mi smo tada bežali i povlačili se kroz jednu šumu. Pucalo se, to je bio konvoj ljudi koji se povlačio, ljudi su ginuli od granata, metaka, gazili smo preko mrtvih bukvalno u tom povlačenju. Tata mi je ispričao da sam mu tad prvi put rekao: “Tata, ja se bojim”. U tom povlačenju smo se čak tata i ja izgubili, ja sam ostao sa komšijama i rodbinom, a on je pokušavao da povede babu i dedu, nažalost bezuspešno.
Bojan Lexington zbog ćerke proš’o kroz agoniju: “Operacija je trajala 8 sati”
Dodaj komentar