Ispovest Džeki Kenedi o razočarenju iz Bakingemske palate

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Godine 1961, Džon Kenedi i njegova supruga Žaklin stigli su u London kao predsednik SAD i prva dama.

Poseta nije bila samo zvanična već i porodična, žekina mlađa sestra, Li Radživil, u to vreme je živela u Londonu sa suprugom, a krštenje njene ćerke održavalo se u Vestminsterskoj katedrali, kojoj su Kenedijevi želeli da prisustvuju.

Deset dana nakon ovog porodičnog događaja, Kenedijevi su otišli u Bakingemsku palatu na večeru sa kraljicom Elizabetom II i princom Filipom. Ovo je bio značajan trenutak za Džeki, koja se tek navikavala na svoju ulogu prve dame i bila je dobro svesna intenzivne pažnje koju će britanska javnost usmeriti prema njoj.

Karolina Haleman otkriva šta se zaista dogodilo iza kulisa te čuvene večere u svojoj knjizi „Kenedijevi i Vindzori: Priča o dve dinastije, jedna rođena, jedna stvorena“, objavljenoj 2026. godine.

Slika o kojoj je pričao ceo London

Džeki je želela da izgleda besprekorno te večeri. Upravo se vratila iz Francuske, gde su njeno samopouzdanje i držanje ostavili snažan utisak, ali u Velikoj Britaniji se još uvek nije u potpunosti etablirala kao nova međunarodna ikona stila.

Nosila je ledenoplavu svilenu haljinu – ležernu interpretaciju Živanšijevog dizajna od Še Ninon. Uska silueta i neupadljiv izrez sa dve male mašne naglašavali su Džekinu prepoznatljivu jednostavnost.

Kako je stilista i dizajner prve dame, Oleg Kasini, napisao u svojoj knjizi “Hiljadu dana magije”, “geometrijski krojevi bili su važna komponenta ‘izgleda Džeki Kenedi’“.

Džekina kosa bila je začešljana sa lica i stilizovana od strane Aleksandra iz Pariza, koji je posebno pozvan u Veliku Britaniju za ovu svrhu. Njen izgled bio je pedantno isplaniran do poslednjeg detalja.

Kraljica i prva dama: dve različite ideje o eleganciji

Četiri godine ranije, Elizabeta II posetila je Belu kuću, gde ju je na državnoj večeri ugostila prva dama Mejmi Ajzenhauer. Obe žene bile su obučene u tradicionalnu svečanu odeću: haljine, saten i cvetne printove.

Godine 1961, Elizabeta je ostala verna ovoj estetici, odabravši voluminoznu plavu krinolinu od tila koju je dizajnirao Norman Hartnel za svoj susret sa Kenedijem, što je naglasilo bezvremenost njenog kraljevskog imidža. Haljinu je takođe upotpunila safirima i dijamantima.

Međutim, Džeki je izgledala sasvim drugačije — njena silueta bila je jednostavnija, linije oštrije, a celokupni izgled moderniji. Kontrast između dve žene nije bio samo stvar ukusa; kako je modni novinar Hemiš Bouls sugerisao, Džekin moderni izgled možda je podsvesno pojačao sliku Kenedijeve administracije kao simbola dinamične, perspektivne Amerike.

Američka štampa bila je oduševljena. Vašington post je pisao da je prva dama „tiho i nasmejano ukrala predstavu“, a njena popularnost u Londonu nije bila ništa manja nego u Parizu ili Beču.

Britanska modna industrija brzo je osetila uticaj. Nakon Džekinog dolaska, potražnja za odećom i dodacima „baš kao što je imala Džeki Kenedi“ naglo je porasla. Proizvođači šešira radili su danonoćno, ispunjavajući porudžbine za male šešire u obliku kutijice za tablete, a prodavnice odeće dobijale su sve veće zahteve za uska odela sa skraćenim jaknama.

Džeki je već postala ikona stila. Ali iza besprekornih fotografija krilo se mnogo složenije veče.

Džekino razočaranje

Kada je kraljevski par počeo da prima goste, kraljica je ispratila predsednika po sobi, a princ Filip je pratio Džeki, upoznajući je sa prisutnima. Prva dama bila je oduševljena što je u palati, ali ju je spisak gostiju razočarao.

Nadala se da će upoznati princezu Margaret i princezu Marinu od Kenta, koje je Džon Kenedi poznavao još pre rata, kada je živeo u Londonu. Međutim, nijedna od njih nije prisustvovala večeri.

– Ni Margaret, ni Marina, niko osim svakog ministra poljoprivrede Komonvelta koga su mogli da pronađu – navodno je rekla Džeki.

Razlog za odsustvo princeze Margaret bila je njena trudnoća. Kada joj je ambasador Dejvid Ormsbi-Gor kasnije rekao za Džekino nezadovoljstvo, Margaret je, kako je rekao, samo zamišljeno klimnula glavom. Ona sama bila je ogorčena što nije pozvana, a njena sestra je objasnila da će, zbog svoje trudnoće, Margaret verovatno izbeći dodatne probleme.

Za Džeki, koja je očekivala ličniji i blistaviji susret sa britanskom aristokratijom, ovo je bilo pomalo razočaranje.

– Vremenom postaješ pametniji.

Džeki je bila još više impresionirana kraljevskim parom. Kasnije je navodno opisala princa Filipa kao slatkog, ali nervoznog, a kraljicu kao rezervisanu, ljubaznu, ali tihu i tešku za razgovor.

Kada su ove reči kasnije prenete princezi Margaret, ona je odgovorila: „Ali upravo zato je ona tamo.“ Istovremeno, Džeki se prisetila trenutka kada joj je Elizabeta II neočekivano pokazala ljudsku povezanost.

Prva dama se poverila kraljici o teškoćama boravka u javnosti tokom nedavne državne posete Kanadi. Biti u javnosti 24 sata dnevno pokazalo se mnogo težim nego što je možda izgledalo. Tada ju je, prema Džekinim rečima, kraljica pogledala i rekla: – Vremenom postaješ lukavija i naučiš da se brineš o sebi.

Bio je to možda jedan od retkih trenutaka te večeri kada su dve žene, koje su živele u potpuno različitim svetovima, mogle da pronađu nešto zajedničko jedna u drugoj.

Slike, konji i neobičan utisak o palati

Posle večere, kraljica je vodila svoje goste kroz umetničke galerije. Jedan od američkih gostiju, Anžer Bidl Djuk, kasnije se prisetio da mu je raspored slika u palati delovao gotovo haotično: dela iz različitih škola, epoha i zemalja visila su jedno pored drugog bez ikakvog vidljivog sistema. Elizabeta II je, međutim, bila dobro upućena u kolekciju i detaljno je razgovarala sa gostima o slikama.

Kraljicu su najviše zanimale slike životinja. Jednog dana zaustavila se ispred Van Dajkove slike i, nakon što je saslušala njen detaljan opis, jednostavno je rekla: – To je divan konj.

Džeki, koja je bila zainteresovana za umetnost, ali je takođe bila pomalo razočarana staromodnom atmosferom palate, složila se sa ovom opaskom.

Veče je trajalo manje od tri sata

Uprkos značajnom uticaju koji je ovaj susret imao na istoriju, bio je iznenađujuće kratak. Kenedijevi su boravili u Bakingemskoj palati od 20:00 do 22:45. Nakon toga, predsednik je odmah otputovao u Sjedinjene Države. Džeki je ostala u Londonu još nekoliko dana sa svojom sestrom Li.

Džeki nije bila impresionirana

Zanimljivo je da se izveštaji o ovoj večeri značajno razlikuju. Ubrzo nakon prijema, Džeki je večerala sa fotografom i ozloglašenim tračarem Sesilom Bitonom. Prema njegovim dnevničkim zapisima, rekla je da su svi njeni domaćini bili izuzetno ljubazni, ali da je nisu impresionirali cveće, nameštaj palatinskih apartmana, kraljičina haljina ili njena frizura.

Međutim, na fotografijama veče izgleda gotovo bajkovito: mlada prva dama u besprekornoj plavoj haljini, kraljica u nakitu, raskošne dvorane Bakingemske palate i nasmejani predstavnici dve zemlje.

I upravo je ta razlika između spoljašnjeg sjaja i unutrašnje napetosti ono što Kenedijevo veče u Bakingemskoj palati čini tako otkrivajućim.

Za Britance, Džeki Kenedi postala je ikona stila, za američku štampu bila je simbol nove, mlade Amerike, ali za samu Džeki ovo veče se, izgleda, ispostavilo mnogo težim nego što bi se moglo pomisliti gledajući fotografije.

( Ilić Milica )