radiobalkanfox
Jedan metod se pokazao efikasnijim čak i od pola sata hoda, makar kad je u pitanju regulisanje nivoa glukoze u krvi nakon obroka. Sve je u tajmingu!
Dodajte Glossy u vaš Google izbor
Proteklih godina su stručnjaci često podsećali da je šetnja nakon obroka jedna od najboljih stvari koje možemo da uradimo za svoj organizam.
Bez obzira na to pokušavate li da smršate ili samo da sačuvate zdravlje, lagana fizička aktivnost kao što je šetnja može da bude dragovena pomoć je podstiče regulaciju šećera u krvi.
Glukoza, naime, normalno skače nakon obroka, doduše koliko će porasti zavisi od glikemijskog indeksa, ali na njen nivo možemo da utičemo i tako što ćemo otići u šetnju.
Ipak, važan je tajming.
Kako objašnjava dr Suma Gondi, endokrinološkinje u čuvenoj Bolnici “Mount Sinai”, kretanje nakon obroka pomaže mišićima da iskoriste više šećera iz krvotoka.
– Kad se mišići kontrahuju, oni povlače šećer u mišićne ćelije za energiju, što smanjuje nivo šećera u krvi nakon obroka – ističe ona.
Istraživanja pokazuju da čak i kratkotrajno kretanje može da ima pozitivan efekat, a naročito je korisno kada se započne ubrzo nakon jela.
Dovoljno je samo 10 do 15 minuta
Dobra vest za one koji nemaju vremena za dugu šetnju jeste da nije potrebno provesti pola sata ili sat vremena u hodanju.
Prema dr Gondi, šetnja od 10 do 15 minuta, ako je započnemo u prvih 15 minuta nakon obroka, može da bude veoma efikasna strategija za ublažavanje skoka šećera u krvi. To je naročito značajno nakon obroka koji sadrži dosta ugljenih hidrata, pa ako ste jeli testeninu bacite pogled na sat i obujte patike.
Još zanimljivije je što dr Gondi za Very Well Health naglašava da kod ovog konkretnog cilja vreme početka aktivnosti može da bude važnije i od toga koliko šetnja traje.
– Vreme je, izgleda, važnije od trajanja. Što ranije počnete sa aktivnošću, to bolje. Čak i desetominutna šetnja odmah nakon jela može da bude efikasnija za smanjenje šećera u krvi nakon obroka nego 30-minutna šetnja kasnije tokom dana – smatra ona.
Ovaj zaključak je u skladu s ranijim istraživanjima, koja su pokazala da fizička aktivnost neposredno nakon obroka ima izraženiji kratkoročni efekat na nivo glukoze nego kada se ona odloži.
Ne morate čak ni da šetate
Ako vam okolnosti ne dozvoljavaju da izađete u šetnju posle svakog obroka, postoje i druge mogućnosti.
Dr Gondi navodi da, osim hodanja, mogu pomoći i penjanje uz stepenice, čučnjevi ili podizanje na prste, kao i redovno ustajanje tokom dužih perioda sedenja.
Američko udruženje za dijabetes takođe navodi da i kratki periodi nefomalne fizičke aktivnosti, u trajanju od nekoliko minuta, mogu da imaju neposredan efekat na nivo šećera nakon jela.
Važno je i šta jedete
Šetnja posle obroka može da bude jednostavan način da se ublaži porast glukoze, ali ne može, naravno, da bude zamena za kvalitetnu ishranu.
Dr Gondi savetuje da se prednost daje namirnicama s niskim glikemijskim indeksom i onima bogatim vlaknima, poput integralnih žitarica, mahunarki, povrća i orašastih plodova. Ona preporučuje i ograničavanje rafinisanih ugljenih hidrata, uključujući beli pirinač, testeninu, beli hleb, visoko prerađenu hranu, sokove i gazirana pića, a to je ono što ćete verovatno čuti i od svog lekara.
Jedna od strategija može da bude i da se namirnice bogate vlaknima i proteinima pojedu pre ugljenih hidrata, što može dodatno da doprinese boljoj kontroli šećera u krvi nakon obroka. Takođe, s povoljnijim vrednostima šećera nakon jela je povezan i kvalitetan san.
BONUS VIDEO
Najopasnija hrana na slavskoj trpezi
( T.S.R. )
Dodaj komentar