Vaspitačica ima trik za decu kad se dosađuju

Većina dece danas ne zna šta bi sa sobom kada im je dosadno. Harvardski profesor Artur C. Bruks nedavno je poručio da ponovo moramo da naučimo da se dosađujemo, a brojni stručnjaci ističu da je sposobnost podnošenja dosade postala posebno važna u svetu u kom smo neprestano okruženi nadražajima.

Lisa Elejn Piters, vaspitačica koja na društvenim mrežama deli savete iz prakse, nedavno je na TikToku otkrila jednu od svojih omiljenih metoda za održavanje reda u grupi. Kaže da se mnogi vaspitači i učitelji susreću s problematičnim ponašanjem dece u trenucima kada treba da čekaju, na primer dok stoje u redu ili dok učitelj razgovara s nekim drugim.

Prema njenom iskustvu, problem je u tome što mnoga deca jednostavno nisu naučila šta da rade kad im je dosadno.

“Možda ste ih naučili kako da se ponašaju u hodniku, ali jeste li ih naučili kako da se ponašaju dok čekaju? To je nešto što mnogi učitelji ne podučavaju direktno”, kaže Piters.

Deci u vrtiću, ali i sopstvenoj deci, često ponavlja da nije ništa loše u tome da im je ponekad dosadno i da im nije potrebna stalna zanimacija. Zato ih uči jednostavnim “igrama dosade”.

Kada mora da se posveti razgovoru s kolegom ili da reši neki problem, dovoljno je da deci kaže: “Igrajte igru dosade”, a ona već znaju kako će ebi prekratiti vreme.

Jedna od njih je “igra palčevima”. Piters deci pokazuje kako da vrte palčeve jedan oko drugog. Odraslima to možda zvuči banalno, ali mnogoj deci je takva jednostavna aktivnost nova i zanimljiva.

Pokazuje im i mali izazov s prstima u kom spajaju palac i kažiprst obe ruke i pokušavaju da ih provlače jedan kroz drugi bez dodirivanja ostalih prstiju. Takve igre traže koncentraciju i spretnost, a ne zahtevaju nikakve igračke ni ekrane.

Uči ih i tehnikama dubokog disanja koje im pomažu da se smire. Još jedna od aktivnosti je “igra boja”: deca dobiju određenu boju i zatim u tišini pokušavaju da pronađu što više predmeta i boje u prostoriji.

“Ne smeju da ih uzvikuju. Cilj je samo da zaokupe njihove oči i misli”, objašnjava Piters.

Takve igre odraslima mogu da deluju gotovo prejednostavno, ali današnja deca odrastaju u potpuno drugačijem okruženju od pređašnjih generacija. Nekada je sadržaja za zabavu bilo znatno manje pa su deca češće morala sama da smišljaju šta će raditi.

Danas su okružena ekranima, videima, igricama, muzikom i drugim sadržajima koji su im dostupni gotovo istog trenutka kada ih požele. Uz to, mnoga deca imaju i vrlo ispunjene rasporede pa ostaje malo vremena u kom jednostavno nemaju šta da rade.

Upravo zato Piters smatra da ih treba naučiti kako da mirno podnesu takve trenutke. Dosada ne mora automatski da bude nešto negativno. Vreme bez unapred pripremljene zabave može deci da da priliku da sama pronađu zanimaciju, posmatraju okolinu, razmišljaju ili se prepuste mašti.

Njen video izazvao je brojne reakcije, a roditelji i učitelji u komentarima počeli su da dele svoje ideje. Neki deci predlažu brojenje plafonskih ploča, drugi tihe igre s abecedom ili jednostavno posmatranje predmeta u prostoriji.

Pitersin savet mogao bi da bude koristan i odraslima. Mnogi danas automatski posegnu za telefonom čim nekoliko trenutaka nemaju šta da rade. Ponekad je, međutim, sasvim u redu samo čekati, posmatrati šta se dešava oko nas i dozvoliti mislima da malo odlutaju.

Video: Znaci da dete previše koristi ekrane