Stamatis Moraitis živeo 45 godina duže od prognoze lekara

Da li ste čuli za neverovatnu životnu priču Grka Stamatisa Moraitisa? 

Pored Ikarije, tzv. plave zone, gde se živi mnogo duže, obuhvataju i Okinavu u Japanu, Sardiniju u Italiji, i poluostrvo Nikoija u Kostariki. Iako se životni stilovi na ovim mestima razlikuju, istraživanja pokazuju da donekle postoji šablon – dnevno kretanje, jednostavni domaći obroci, jake porodične i društvene veze, te osećanje svrhe i mnogo manje dnevnog stresa.

Na Ikariji više od 30 odsto osoba koje godišnje umru imaju preko 90 godina, a prosečna dužina života je za oko 10 godina veća nego u drugim delovima Grčke 

A Stamatisova priča počinje ovako…

Dok je još besneo Drugi svetski rat, ranjeni grčki vojnik koji se zvao Stamatis Moraitis je došao na lečenje u SAD. Tamo je i ostao. Njegova priča je ličila na tipičnu američku priču tog vremena. Oženio se, kupio kuću i ševrolet pedesetih godina i imao troje dece. Tako bi i ostalo da 1976. godine, kada je imao 66 godina, nije mu dijagnostikovan karcinom pluća. Prvobitnu dijagnozu je potvrdilo još 9 drugih lekara i svi su bili jednoglasni u oceni da mu je ostalo još 6 do 9 meseci života.

Moraitis se suočio sa teškim izborom. Imao je mogućnost da ostane u SAD i podvrgne se agresivnom lečenju (tada je bilo mnogo manje terapijskih opcija nego što je što danas slučaj). Tako bi bio blizu svoje dece. Međutim, razmišljao je o troškovima sahrane u Americi koji su bili jako visoki. Zbog toga se odučio da se vrati u svoje rodno mesto – grčko ostrvo Ikarija. Ako ništa drugo ostaće više novca za njegovu suprugu, posle njegove smrti.

Stamatis Moraitis se vratio u dom svojih roditelja. Nakon što je prvi dan preležao u postelji, sledećeg dana je otišao do male crkve koja se nalazila na brdu. Uskoro se na ostrvu čulo da se vratio i počeli su da ga posećuju njegovi drugovi iz detinjstva. Polako se osećao sve jačim i uskoro je počeo da sadi vinovu lozu iza kuće, ne nadajući se da će dočekati i da obere prve grožđe sa nje.

Prošlo je prvih šest meseci, potom naredna tri. Do tada je već trebalo da umre, ali se Stamatis osećao sve snažnijim. Nije uzimao nikakvu hemoterapiju, nije prošao kroz terapiju zračenjem, samo se preselio na Ikariju.

Potpuno je promenio način života. Njegova ishrana se sastojala od povrća, voća, čaše vina. Počeo je da radi u bašti, a kada mu je trebalo maslinovo ulje, morao je da uzme masline i iz prese dobije hladno ceđeno maslinovo ulje. Na taj način je živeo i 2013. godine. Te godine je umro u svojoj 98. godini.

U jednoj emisiji, kada su ga pitali šta je tajna njegove dugovečnosti, rekao je da je „zaboravio da umre“.

Inače, žitelji Ikarije žive u proseku 10 godina duže od ostatka zapadne Evrope. Lekari su Stamatisu davali najviše 9 meseci života, a od njihove dijagnoze prošlo je 45 godina i on ih je sve nadživeo!  

Za života je govorio da je preživeo zahvaljujući dobroj hrani, dobrom vinu i dobrom društvu na rodnoj Ikariji.

Najzanimljivije od svega jeste to što je Stamatis posle dugo vremena pokušao da pronađe svoje nekadašnje lekare kako bi im se javio i rekao da je još živ, ali je saznao da su svi do jednog pokojni.

Kurir.rs/Instagram Nikana.gr/Vitality.rs/BBC news