radiobalkanfox
Neke pesme nadžive vreme u kojem su nastale zato što pogode emociju koju svaka generacija ume da prepozna, dok druge sa sobom decenijama nose i priču toliko snažnu da na kraju više niko sa sigurnošću ne zna gde prestaje istorija, a počinje legenda. Upravo takva sudbina prati „Pluća su mi bolna“, jednu od najpotresnijih pesama Dragiše Nedovića, autora čiji su stihovi odavno postali deo muzičkog nasleđa ovih prostora.
Foto: Printscreen/Youtube
Godinama se prepričava da je pesma bila toliko sumorna i sugestivna da je u nekadašnjoj Jugoslaviji povezivana sa samoubistvima, zbog čega su je, navodno, Josip Broz Tito i Centralni komitet sklonili iz javnosti, povukli ploče iz prodaje i zabranili njeno izvođenje.
Priča zvuči dovoljno dramatično da se pamti, ali postoji važan problem – pouzdan dokaz da je takva odluka zaista postojala do danas nije pronađen. „Nedeljnik“ je istraživao ovu priču i naveo da, uprkos njenom višedecenijskom ponavljanju, nije pronađen dokument kojim bi moglo da se potvrdi da je Tito zaista zabranio pesmu zbog njenog navodnog uticaja na samoubistva.
Foto: Vasily / Sputnik / Profimedia
A kada se legenda skloni u stranu, ostaje priča koja je možda još tužnija – ona o čoveku koji je pesmu napisao suočen sa sopstvenom bolešću.
Nije je napisao iz mašte, već iz straha za sopstveni život
Dragiša Nedović je 1950. godine saznao da boluje od tuberkuloze, bolesti koja je u to vreme još predstavljala ozbiljnu pretnju i nosila mnogo više neizvesnosti nego danas. Upravo u tom periodu nastala je pesma „Pluća su mi bolna“, u kojoj nije opisivao izmišljenu tragediju, već sopstveni strah, nemoć i osećaj da mu se život možda približava kraju.
– Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam – glasi jedan od stihova koji možda najbolje objašnjava zbog čega je pesma ostavljala tako snažan utisak.
Nedović je do tada već bio autor pesama koje će kasnije postati gotovo narodne, poput „Stani, stani Ibar vodo“ i „U lijepom starom Višegradu“, ali „Pluća su mi bolna“ pripadala je sasvim drugačijem svetu. U njoj nije bilo romantizovane ljubavi, kafanske sete ili čežnje za zavičajem, već otvorenog suočavanja čoveka sa bolešću i mogućnošću smrti.
Upravo je ta neposrednost verovatno učinila da pesma vremenom dobije gotovo zlokobnu reputaciju.
Kako je nastala priča o „opasnoj“ pesmi
Prema urbanoj legendi koja se širila decenijama, vlast je reagovala nakon što je u Jugoslaviji zabeležen porast broja samoubistava, a „Pluća su mi bolna“ navodno je označena kao pesma koja kod teško bolesnih ljudi dodatno produbljuje očaj.
Broj samoubistava u zemlji u tom periodu zaista jeste rastao. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku koje prenosi „Nedeljnik“, 1950. godine zabeleženo ih je 1.660, dok ih je 1957. bilo 2.013. Međutim, ne postoji dokaz kojim bi se taj rast mogao dovesti u vezu sa Nedovićevom pesmom.
Upravo tu činjenice počinju da ustupaju mesto mitu.
Priča je vremenom postala veoma slična legendi koja prati mađarsku pesmu „Sumorna nedelja“, decenijama nazivanu „pesmom za samoubice“, pa se pretpostavlja da su se dve priče u kolektivnom sećanju možda međusobno dopunjavale.
Ipak, verzija prema kojoj je „Pluća su mi bolna“ bila zabranjena nastavila je da živi toliko dugo da se danas često prenosi kao nepobitna činjenica.
A onda se u legendi pojavila Jovanka Broz
Ako je verovati priči koja prati ovu pesmu, svojevrsni veto trajao je gotovo deset godina, sve dok se nije dogodio obrt dostojan filma.
Na jednoj proslavi Jovanka Broz navodno je poželela da čuje upravo „Pluća su mi bolna“, a prema najčešće prepričavanoj verziji, otpevala joj ju je Nada Mamula. Taj trenutak se kasnije opisivao kao kraj zabrane i povratak pesme u javnost.
Uz priču su se vremenom nadovezivala i različita objašnjenja zbog čega je Jovanka baš nju izabrala, uključujući tvrdnje da je i sama imala zdravstvenih problema povezanih sa tuberkulozom, ali ni za taj deo priče nema dovoljno čvrstih dokaza da bi se mogao predstavljati kao istorijska činjenica.
Josip Broz Tito i Jovanka Broz Foto: Tanjug / ČTK / Profimedia
Ono što jeste poznato jeste da je pesmu snimio Zaim Imamović, dok su je kasnije izvodili i Nada Mamula i Bora Spužić Kvaka.
Čovek koji je smrt izbegao mnogo pre nego što se razboleo
Kada se pogleda život Dragiše Nedovića, možda još jasnije postaje zbog čega je umeo tako neposredno da piše o strahu i prolaznosti.
Tokom Drugog svetskog rata u rodnom Kragujevcu izveden je pred streljački vod, ali je u poslednjem trenutku prepoznat kao muzičar i izdvojen. Rat ga ipak nije zaobišao – kasnije je završio u logoru Dormagen, da bi nakon povratka nastavio da stvara. Godine 1950. saznao je da boluje od tuberkuloze.
Da li ju je Tito zaista zabranio?
Najprecizniji odgovor i danas glasi – za to nema pouzdanog dokaza.
Postoji višedecenijska priča o zabrani, Centralnom komitetu, povlačenju ploča i Jovanki Broz koja je pesmu vratila u javnost, ali istraživanja nisu pronašla dokument koji bi definitivno potvrdio da je Tito doneo takvu odluku.
Video: Tito je jeo sve, ali jedno nije hteo da vidi na svom stolu
Dodaj komentar