radiobalkanfox
Moždani udar se najčešće povezuje sa starijim osobama, ali broj slučajeva među ljudima u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama života stalno raste. Ovom zabrinjavajućem trendu mogu doprineti brojni faktori, poput sedentarnog načina života, nezdravih prehrambenih navika, hroničnog stresa, nedostatka sna, pušenja i različitih zdravstvenih problema.
Čak i mlađe osobe koje deluju potpuno zdravo i fizički spremno mogu da imaju neprepoznate faktore rizika. Zato je veoma važno razumeti šta može da povećati rizik od moždanog udara i naučiti da na vreme prepoznamo njegove upozoravajuće znakove, pre nego što bude prekasno.
Dr Anup Kumar Singh, neurohirurg u bolnici Lifeline, osvrnuo se na ovaj sve izraženiji problem, objašnjavajući zašto su moždani udari sve češći među mlađim odraslim osobama i ukazujući na faktore rizika i iznenadne upozoravajuće znakove koje ne bi trebalo ignorisati, piše Hindustan Times.
Zašto se moždani udari javljaju kod mlađih odraslih osoba?
Stručnjak je ukazao na promenu starosne strukture pacijenata koji doživljavaju moždani udar:
– Istorijski gledano, moždani udari su se gotovo isključivo javljali kod starijih osoba, a slučaj kod nekoga mlađeg od 40 godina bio je izuzetno redak. Danas se ta granica dramatično promenila. Kao posledica brzih promena životnih navika i demografskih okolnosti, beležimo nezabeležen porast moždanih udara, srčanih udara i drugih sličnih oboljenja krvnih sudova među mlađim odraslim osobama – rekao je on.
Ovo je važno jer pokazuje da se moždani udar više ne može posmatrati isključivo kao zdravstveno stanje povezano sa starošću.
Ova promena je postala toliko izražena da neurohirurg sada preporučuje redovne zdravstvene preglede već od 35. godine života.
Foto: Shutterstock
Porast broja slučajeva povezuje sa kombinacijom faktora, poput sedentarnog načina života i užurbanog poslovnog ritma, koji mogu doprineti pojavi povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, povišenog nivoa holesterola i gojaznosti u mlađem životnom dobu. Nezdrave prehrambene navike, pušenje, prekomerna konzumacija alkohola i upotreba psihoaktivnih supstanci mogu dodatno povećati rizik.
Da li porodična istorija bolesti povećava rizik od moždanog udara?
Način života nije jedini faktor rizika. Porodična istorija ranog moždanog udara, hipertenzije, dijabetesa ili određenih naslednih poremećaja zgrušavanja krvi takođe može povećati podložnost mlađih osoba moždanom udaru.
Govoreći o tome kada bi osobe sa genetskom predispozicijom trebalo da počnu da prate svoje zdravstveno stanje, dr Singh je rekao:
– Rizik se značajno povećava. Ako roditelji imaju istoriju ranog razvoja hipertenzije, dijabetesa, povišenog nivoa lipida u krvi ili nasledne trombofilije (poput nedostatka proteina C/S), njihova deca imaju jasnu predispoziciju. Kod osoba sa izraženom porodičnom istorijom bolesti, sveobuhvatni zdravstveni pregledi ne bi trebalo da čekaju do 35. godine; osnovne procene zdravstvenog stanja trebalo bi započeti između 20. i 25. godine – objasnio je.
Koji su upozoravajući znaci moždanog udara?
Moždani udar se ponekad može pogrešno pripisati uobičajenim tegobama, poput migrene ili anksioznosti. Dr Singh je objasnio njegove karakteristične znake – naglu pojavu simptoma koji zahvataju jednu stranu tela.
Znaci koje ne bi trebalo ignorisati:
🔷Iznenadan gubitak ravnoteže ili skretanje na jednu stranu prilikom hodanja
🔷Iznenadan gubitak vida ili zamućen vid na jednom oku
🔷Iznenadna asimetrija lica, odnosno spušten ugao usana, ili nekontrolisano curenje pljuvačke iz jedne strane usta
🔷Iznenadna slabost, osećaj težine ili utrnulost jedne ruke ili noge
🔷Iznenadna otežana ili nerazgovetna govor, kao i poteškoće pri izgovaranju ili razumevanju reči
Kako prepoznati moždani udar pomoću BE-FAST metode?
Brzo prepoznavanje moždanog udara može biti od presudnog značaja. Zbog toga dr Singh preporučuje korišćenje BE-FAST metode, koja pomaže ljudima da za nekoliko sekundi prepoznaju najčešće upozoravajuće znake i shvate kada je potrebno odmah potražiti medicinsku pomoć.
🔷B (Balance – ravnoteža): Iznenadno posrtanje, vrtoglavica ili gubitak koordinacije.
🔷E (Eyes – oči): Iznenadan gubitak vida na jednom ili oba oka.
🔷F (Face – lice): Asimetrija pri osmehu; jedna strana lica je spuštena.
🔷A (Arms – ruke): Nemogućnost da obe ruke ostanu podignute; jedna ruka počinje da se spušta.
🔷S (Speech – govor): Nerazgovetan govor, neobično formulisanje rečenica ili potpuna nemogućnost govora.
🔷T (Time – vreme): Vreme je da se odmah pozove hitna pomoć i bez odlaganja stigne do zdravstvene ustanove koja je opremljena za zbrinjavanje pacijenata sa moždanim udarom.
BONUS VIDEO
Srčani udar i moždani udar su hitna, životno ugrožavajuća stanja, ali se po svojoj prirodi razlikuju. Dr Nikol Harkin objašnjava zašto je zaštita vašeg srca važna i za zdravlje mozga.
Dr Fen Kaprio, vaskularna neurološkinja je otkrila da najveći broj pacijenata sa simptomima moždanog udara javlja za pomoć upravo u periodu od ranog jutra do podneva, najčešće između 6 i 12 časova
Dvostruko sertifikovani neurolog, dr Bajbing Čen, podelio je tri ključna pravila kojih se i sam strogo pridržava kako bi rizik od moždanog udara sveo na minimum.
Neurolog Bajbing Čen, koji na društvenim mrežama često govori o očuvanju zdravlja mozga, otkrio je koje svakodnevne navike lično izbegava jer ih povezuje sa povećanim rizikom od šloga.
Srčani udar i moždani udar su hitna, životno ugrožavajuća stanja, ali se po svojoj prirodi razlikuju. Dr Nikol Harkin objašnjava zašto je zaštita vašeg srca važna i za zdravlje mozga.
Dodaj komentar