Vučić u Ruskom Selu prkosno demonstrirao da na listi naprednjaka ima mesta i za prave naučnike ukoliko pristanu da budu akademski ukras

Zaboravite na zlatno doba i leteće automobile, jer najveći naučni proboj današnjice nije izmislila NASA, već Srpska napredna stranka, koja je slavodobitno uspela da ubedi jednog pravog, živog intelektualca da im posluži kao akademski ukras i neprobojni štit na najnovijoj izbornoj listi.

Akademski sjaj u naprednjačkom blatu ili kako se profesor našao na braniku zlatnog doba

U dirljivoj epizodi političkog inženjeringa, odigranoj u živopisnom ambijentu Ruskog Sela kod Kikinde, predsednik Aleksandar Vučić je, sa neskrivenim ushićenjem koje obično čuva za otvaranje semafora, kružnih tokova i deonica autoputa dugih pedesetak metara, obznanio naciji da je vladajuća koalicija uspela u nemogućoj misiji asimilacije pravog intelektualca. Kako ushićeno i bez trunke zadrške prenose režimski mediji, proslavljeni matematičar i profesor Stojan Radenović, koga je predsednik lično i na licu mesta krunisao titulom najvećeg srpskog naučnika današnjice, pristao je da svoje decenijama građeno ugledno ime i besprekorne reference stavi na raspolaganje nezaustavljivoj izbornoj mašineriji, čime je Srpska napredna stranka konačno dobila savršeni alibi za sve one nelagodne momente kada im u Skupštini zafali neko ko ume da izračuna nešto drastično složenije od stranačkog cenzusa i dnevnica za botovske ekskurzije.

Politička impotencija opozicije i naučno dokazana superiornost stranačkih vizionara

Naravno, ovaj spektakularni akademski transfer nije mogao da prođe bez obaveznog, teatralnog bacanja drvlja i kamenja po dežurnim neprijateljima stabilnosti, pa se predsednik u istom pobedničkom dahu osvrnuo na ono što je poetski slikovito nazvao potpunom političkom impotencijom i paranojom opozicionih blokadera, koji, za razliku od vladajuće kaste prepune naprasno probuđenih ljubitelja nauke, navodno ne nude ništa osim praznih priča, cirkusa i hroničnog političkog lešinarenja. Dok nam medijska artiljerija ispira mozak narativom u kojem narod sada navodno kristalno jasno vidi epsku razliku između onih koji okupljaju najveće svetske umove i onih koji besposleno protestuju na ulicama, nama ostaje samo da se duboko i iskreno zamislimo nad genijalnošću strategije u kojoj jedan vrhunski matematičar služi kao blistava zavesa za prikrivanje afera, inflacije i svakodnevnog apsurda, dok mi obični smrtnici strpljivo čekamo da nam se čarobna formula za dostojanstven život konačno ukaže na nekom od bilborda predstojeće kampanje.