radiobalkanfox
- Posle raskida sa Pejom 1992. godine ostala je bez doma i novca, pa je iz Šapca otišla u Beograd i započela iznova uz pomoć prijatelja.
- U Beogradu je živela u iznajmljenom stanu na Senjaku za vreme ratnih godina, boreći se s porodičnim tragedijama – bolešću oca i brigom za sina u vojsci.
Iako je njena decenijska veza sa političarem Milutinom Mrkonjićem ostala upamćena kao njena najveća ljubav, pevačica Ana Bekuta je u prošlosti prošla kroz izuzetno bolan period. Pre nego što je pronašla mir, Ana je bila u kratkom braku sa muzičarem Aleksandrom Savićem, a potom je započela dugogodišnju emotivnu i profesionalnu vezu sa bubnjarem Predragom Vidovićem Pejom.
Uprkos velikim hitovima i odličnoj zaradi, razlaz sa Pejom 1992. godine ostavio ju je bez krova nad glavom i bez dinara, zbog čega je morala da krene od nule u Beogradu.
„Ana je nepunih godinu dana bila u braku sa klavijaturistom Aleksandrom Savićem, a kada su se razišli ona je upoznala bubnjara Predraga Vidovića Peju. Sa njim je radila i bila u ljubavi skoro deset godina. Živeli su u Šapcu, a Ana je tada imala velike hitove i lepo zarađivala. Sve pare je uložila u kuću u kojoj je živela sa Prejom, iako je sebi moga da kupi stan. Kada su se razišli 1992. godine, Preja joj je sve uzeo i ona je ostala bukvalno na ulici bez dinara. Tada je otišla u Beograd, a on se veoma brzo nakon toga oženio Tatjanom Dimitrić, sada Vidović, sa kojom ima i decu. Ani su tada u pomoć pritekli prijatelji Aca i Biljana Ilić. Oni su joj dali stan na Senjaku u kojem je živela. Plaćala im je kiriju, ali nešto minimalno“.
Borba u iznajmljenom stanu na Senjaku i porodične tragedije
Dolazak u prestonicu poklopio se sa teškim ratnim godinama. Iako je na sceni uvek bila nasmejana, Ana Bekuta je privatno prolazila kroz pravu agoniju, brinući o bolesnom ocu i sinu koji je u to vreme bio u vojsci:
„Iako mi je karijera tada bila na vrhuncu, teško da bih pristala da se u to vreme vratim. Pamtima da sam plaćala kiriju u iznajmljenom stanu u Senjaku, pozajmljivala čekove, kanistere sa benzinom, jedva dolazila do cigareta… Verovatno mnogi misle da sam tada [bila bogata], ali istina je sasvim drugačija. Moja sestra milina bila je bez posla, mlađa Dobrila živela je od plate medicinske sestre, otac mi je u to vreme bio teško bolestan. Kod mene u iznajmljenom stanu primao je infuziju jer nije bilo mesta u bolnici. Ubrzo nas je i napustio…“
„Sin Igor je baš u to vreme bio u vojsci, a ja sam se strašno plašila. Bojala sam se za sve nas i bilo mi je beskrajno teško. Vešto i ljudski sam potisnula jezivu brigu i strah za sina, koji je bez upaljenih svetala vozio vojna kola od Prištine do Priboja. A na sceni ništa nije smelo da se primeti, i od mog osmeha i mojih pesama smo svi završili. Ne bih volela da zvučim kao velika mučenica jer znam da je mnogima bila daleko teže nego nama, ali ipak me boli što pojedinci veruju u pogrešnu verziju te priče, a to je da sam kao folk diva na bilo koji način profitirala na tuđoj nesreći. Istina je da nisam dobila ni kredit, ni stan, ni plac, ni penziono, ni zdravstveni osiguranje. Prosto sam se i izborila za opstanak svoje porodice i na to sam veoma ponosna“.
Dodaj komentar