radiobalkanfox
Sonja Pernjaković |
- U mladosti mu je bila proricana fudbalska karijera, ali životne okolnosti i česte selidbe su ga odvele u drugom pravcu, što ga je nateralo da rano započne rad u inostranstvu kako bi pomogao porodici.
- Pre uspeha na estradi, Boban je u Beogradu živeo u teškim uslovima, radio fizičke poslove i taksirao da bi snimio prve pesme, uprkos odbijanju izdavačkih kuća.
Iza današnjeg luksuznog života i ogromnog estradnog uspeha Bobana Rajovića stoji dramatična životna priča ispunjena stalnim selidbama, ekstremnim finansijskim krahovima, ali i neverovatnom ljubavnom pričom i trenucima provedenim iza rešetaka.
Pevač Boban Rajović nikada nije krio svoju prošlost, već je otvoreno govorio o trenucima kada je bio na samom dnu, ali i o tome kako su ga vera u sebe i ljubav supruge spasili. Nikada se nije libio da potpuno otvoreno i bez ulepšavanja podeli sve detalje svog trnovitog puta do zvezda.
Selidbe i nesuđena fudbalska karijera
Iako mu je u mladosti proricana sjajna fudbalska karijera, jer je igrao i za pionirsku reprezentaciju Crne Gore, sudbina ga je odvela u sasvim drugom smeru usled nesrećnih okolnosti i čestih selidbi. Boban se tog perioda seća sa pomešanim osećanjima:
– Pa imao sam tu, da kažem, ili sreća ili nesreća, što smo se puno selili, prvo Danska, pa Berane, pa Podgorica, pa Beograd i tako dalje, tako da nismo stalno bili stacionirani na jednom mestu i u jednoj sredini. I onda sam svojevremeno igrao fudbal, tada za mladu reprezentaciju, u stvari pionirsku reprezentaciju Crne Gore, eto, te selidbe su učinile to da ta karijera nije uspela, zato što su me u Beranama molili da ostanem tu u manjoj sredini, da se tu razvijam, a nama je kuća tada izgorela, pa smo morali da nađemo novu sreću, otišli smo u Podgoricu.
Pošto porodica nije imala dovoljno novca da završi započetu kuću u Podgorici, Boban se sa ocem vratio u Dansku sa samo 16 godina kako bi mukotrpnim radom pomogao najbližima.
– Sa 16 godina sam se vratio u Dansku sa ocem, a dva brata i majka su ostali u Podgorici. U istoj toj kući koju smo krenuli tada da gradimo, jednostavno je otac tada kad se odselio, ili kad nas je sve odselio iz Danske u bivšu Jugoslaviju, tada je bio ubeđan da se više nikad neće vratiti u Dansku, i bukvalno je i poništio sve svoje papire gore. Imali smo taj, nekad možda i najjači, jugoslovenski pasoš koji je bio vrlo, vrlo respektovan u to doba i nikad mu nije bilo ni na kraj pameti da ćemo nekad morati da se vratimo, međutim, kao što sam rekao, ja sam imao 16 godina kad sam se vratio sa njim, i jednostavno sam počeo da radim tamo i da pomažem njemu i on meni, naravno – ispričao je Boban ranije u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”.
Supruga koja je pobegla kroz prozor
Tokom mladosti, Boban je živeo veoma brzo i nemirno, ali su mudrost i strpljenje njegovog oca odigrali ključnu ulogu u tome da pronađe pravi put i skrasi se uz pravu ženu:
– I to je on uradio na jedan vrlo mudar način. Nekom pričom sa strane. Pazite, moram priznati da sam ja opet bio taj, opet kažem srednji, ali možda i najnemirniji od tri brata. I onda je on tom nekom pričom, zaista je puno pričao sa mnom, ja sam to, u stvari, tek sad u ovim zrelim godinama ukapirao, tada mi je mnogo dosadna bila ta priča, a on mi je punio glavu svaki dan šta je zdrav razum, šta je zdravo razmišljati, šta je biti dobar čovek, sačuvati obraz i tako dalje. I usmerio me upravo na taj put da nađem zdravo čeljade, što bi mi rekli, poštenu devojku iz poštene porodice, ‘Pa sine, s kim ću ja sutra da pijem kafu? Ko će moj prijatelj da bude? Moraš da razmišljaš i o tome’. Bog mi je podario pravu osobu pored mene, zahvaljujući njegovoj priči, a zahvaljujući nekoj sudbini, naravno.
Ljubav njegovog života, suprugu Draganu (Gagu), upoznao je i oženio još kao mladić. Početak je bio pun komplikacija jer je njen brat od strica bio Bobanov najbolji drug:
– Imao sam 20 godina kad sam se oženio, znači 6. decembar je bio, a ja sam 25. decembra napunio 21 godinu. Gaga moja je imala 19 godina, i to se desilo tako što smo se mi poznavali, njen brat od strica je bio moj najbolji drug tada, i družili smo se, i desilo se da sam se zaljubio baš u njegovu sestru, što je njemu bilo malo krivo, kaže, ‘hiljadu žena, našao si baš moju sestru’, tu je malo došlo do konfuzije između njega i mene.
S obzirom na to da su njeni roditelji bili sumnjičavi prema mladom i nemirnom Bobanu, Dragana je odlučila na radikalan korak – pobegla je kroz prozor prizemlja pravo u njegov zagrljaj:
– Meni je drago što sad mogu da ispričam taj način kako se sve to odvijalo, zato što, malo su da kažem njeni bili protiv toga, opet je ona bila mlada, a i nisu mene poznavali. Ja sam bio nemirnog duha, međutim, ljubav je učinila svoje. Mi smo krenuli da se viđamo pomalo i to je bilo krijući, i tada nisu ni postojali mobilni telefoni, nego samo fiksni, pa ja nju okrenem kod kuće, pa se nadam da će se ona javiti, a ne otac ili majka… I u jednom trenutku smo se dogovorili da dođe kući kod mene, i to mi tast i dan danas prigovara, pošto su oni živeli u prizemlju, kaže, ‘pobegla je kroz prozor, videćeš ona tvoja kad stasa, i ona će da ti pobegne, pa ćeš da vidiš kako će teško da ti bude kad ti ćerka ode’. Međutim, danas se kunu sa mnom, Mirko i Branka. I, onda je došla kod mene i ja sam je zamolio da ostane tu, zato što nisam više mogao da trpim tu neku, da kažem, zabranjenu ljubav između nje i mene, zato što se njeni nisu baš slagali. I onda po starom, da kažem, crnogorskom običaju, ako ti nju prstenuješ, ako ona prihvati prsten, onda je ona tvoja. Ja sam to uradio.
Nakon što su se odlučili na brak, Bobanova mnogobrojna porodica preuzela je inicijativu i po crnogorskom običaju otišla kod njenih roditelja da saopšti da je stvar gotova:
– U tom trenutku je bila puna kuća, otac, ujak, stric i još nekoliko njih, neka familija i ja izlazim u dnevni borovak, zovem tatu i kažem: ‘Tata, ja sam se oženio’. Kad je čuo za koga i ko je, on je bio mnogo, mnogo srećan, upravo zato što je iz kuće Vukovića, Mirkova ćerka i Brankina. Inače je znao tu porodicu od ranije. I onda jednostavno, kako običaji nalažu, oni su otišli kod njenih, pozvonili na vrata da kažu da smo mi rešili da se uzmemo. Kad su oni videli pet-šest Rajovića, došli, znali su koliko je sati. Najnormalnije su ušli, malo se to pregovaralo i tako dalje, što se kaže, učinjenom poslu mane nema. I to je to. To se dokazalo, evo posle 30 godina, imamo i troje dece i unuka smo dobili sada.
Da li ima za kiflu i jogurt
Pre nego što je ostvario estradni san, Boban je u Beogradu prolazio kroz izuzetno teške materijalne trenutke, živeći u hladnom stanu u Gospodara Vučića i boreći se bukvalno za koru hleba:
– To je bilo kad smo se vraćali iz bioskopa moj prijatelj Đizo i ja, u stvari odgledali smo film pa sam ja krenuo kući, tad sam živeo u Gospodara Vučića. Živeo sam u jednom stanu gde je živela jedna baka na donjem spratu, a ja sam živeo iznad nje i ona je ložila šporet, međutim ona kad zaspi drva se ugase i samim tim ja nemam toplotu gore. Bilo je strašno hladno, decembar mesec i tada sam se vraćao kući i onda pričam sa ženom i ona kao neku priču, a ja kažem sad ću baš da svratim u pekaru da vidim da li imam za kiflu i jogurt i onda sam se smejao, rekao sam bukvalno sam imao toliko i ona kaže: ‘Zašto ne dođeš da ovde živimo kao ljudi, voziš taksi, čoveče bože, mučiš se’. Ali sve je to uzalud, ja sam toliko verovao u sebe, ja sam znao da ću da napravim to.
Inat i vožnja taksija za dve pesme
Dok su velike beogradske izdavačke kuće odbijale da prepoznaju njegov potencijal i tražile mu ogroman novac, u pevaču je proradio nesalomivi inat:
– U početku sam verovao u sebe i jednostavno me nešto vodilo ka tome da ću napraviti nešto. Dok sam živeo u Danskoj ja sam bio nekad predgrupa tim našim zvezdama koje dolaze i tu sam osetio da pravim dobru atmosferu i onda kad sam krenuo tu i došao proradio je neki inat kod mene zato što jednostavno mnogo njih me nije prepoznalo, tih velikih medijskih izdavačkih kuća koje su tada bile. I meni je to bilo malo… I bilo mi je malo čudno da osećam da ja mogu a oni jednostavno ne vide to nego čak traže novac. I to mi je samo dalo još veću snagu da uspem u svemu tome i da dokažem.
Da bi sakupio novac za snimanje pesama, Boban nije prezao od teškog fizičkog rada:
– Na primer treba te dve pesme da budu u mom posedu, treba da se da, zovi u Dansku tetku, strinu, brata, oca, nemaju, idem u Dansku, vozim taksi tri mesece zaradim to, donesem za te dve pesme i jednostavno smatram da ako nešto želiš da uspeš da definitivno to možeš i to ne na način koji ne treba da se radi nego bukvalno na pošten način. Jeste teško, ali doći do jednog cilja možeš ako veruješ u sebe.
Sastanak sa Željkom Samardžićem
Njegovu veru u uspeh preokrenuo je sudbinski susret sa Željkom Samardžićem na ciriškom aerodromu koji ga je uputio na Marinu Tucaković, čime je Boban postao pionir u izdavanju singlova umesto celih albuma:
– A mama je Marina, ja sam Željka tada poslušao bukvalno kako sam sleteo na aerodrom zvao sam Romarija koji je sarađivao tada sa Marinom i rekao sam Romariju da hoću jednu pesmu, a on je tada tvrdio da ne može jedna pesma već da mora ceo album. Rekao sam ne znam gde piše to pravilo da mora album, pa ne mora ništa, nema pravila na estradi sad da moraš ti, ja sam tvrdim bio prvi koji je počeo sa tim singlovima. Rekao sam sve što bi uložio u jedan album uložiću u jednu pesmu i ti možeš život da mi promeniš i njemu je to ostalo tu kao da mi život promeni.
Završio iza rešetaka
Ipak, pre nego što je osetio blagodeti megahita, Boban je prošao kroz svoj najmračniji period kada je psihički i finansijski dotakao dno i završio u zatvoru u Danskoj:
– Pa pazite, menja se u principu sve u mom životu posle tog hita, taj jedan put kad sam bio u zatvoru, to je bilo pre toga. Došlo je u pravo vreme zato što sam u tom trenutku bio toliko psihički ubijen i finansijski sam bio nikakav i psihički i nedostatak porodice i svašta nešto tako da je to bio, uvek govorim o tome, najteži period u mom životu. Ta 2004. godina želja i patnja za porodicom, za decom. U tom trenutku sam se našao u Danskoj i to je bila neka kazna koja je bila od ranije, u vezi sa saobraćajem, nakupilo se više tih i mogao si bukvalno ili da platiš ili da ideš.
Kako nije imao novca da plati nagomilane kazne, odslužio je 40 dana u takozvanom “otvorenom” zatvoru:
– Nemam da platim i idem unutra 40 dana. Bio sam u sobi sa jednim Albancem kog dan-danas s vremena na vreme čujem, vrlo retko, ali čujemo se i dan-danas, ali to su upravo da vam kažem laki zatvori, nisu to oni za prave robijaše da kažem. Nisu ni razlozi, to se zove u stvari otvoreni zatvor tako da jednostavno odeš malo da očistiš glavu, imaš vremena da razmišljaš.
Njegovoj porodici i supruzi nimalo nije bilo lako, ali Boban je danas ponosan na činjenicu da je to bila prekretnica nakon koje je zauvek očistio svoj dosije:
– Mogu ja sad da sedim ovde i da pričam ne znam šta, ali nikome nije drago kad odeš u zatvor, a kamoli roditeljima ili supruzi, ali opet kažem to su ti zbog nekih glupih stvari. U tom periodu bukvalno dva puta 2002. i 2004. isto i čak prvi put kad sam izašao rekao sam sad ću da se pazim kako vozim kako nema kazni više, međutim desilo se još jednom i to je to i Boban Rajović od te famozne 2002. i 2004. godine apsolutno nema nikakve veze sa tim, to je toliko čisto i mogu reći da sam mnogo ponosan zbog toga da mogu da na kraju krajeva odem u tu istu Dansku koja je moja druga zemlja i da kad te ukucaju tamo da si čist kao suza.
Ona je ćerka Bobana Rajovića, pojavila se na njegovoj promociji i oduševila izgledom
Dodaj komentar