radiobalkanfox
Izraz “sindrom siromaštva” opisuje šest navika i obrazaca razmišljanja koji nekim ljudima dodatno otežavaju izlazak iz finansijskih problema.
U popularnoj psihologiji postoji izraz “sindrom siromaštva”, koji opisuje obrasce razmišljanja i ponašanja zbog kojih osoba teško menja svoju finansijsku situaciju.
To nije medicinska dijagnoza, a važno je naglasiti da siromaštvo često ima konkretne uzroke poput niskih primanja, dugova, bolesti ili loših ekonomskih okolnosti.
Ipak, određene navike mogu dodatno otežati izlazak iz finansijskih problema.
1. “Nikada neću zarađivati više”
Ako unapred verujete da ozbiljnija zarada nije za vas, manje su šanse da ćete tražiti bolji posao, povišicu ili učiti nove veštine. Uverenje vremenom počinje da izgleda kao činjenica.
2. Trošite da biste se osećali bolje
Štedite na stvarima koje bi vam dugoročno koristile, ali novac lako odlazi na sitnice koje pružaju trenutno zadovoljstvo. Takva kupovina kratko popravlja raspoloženje, ali ne rešava finansijski problem.
Foto: Shutterstock
3. Plaši vas promena
Bolje plaćen posao donosi veću odgovornost i neizvesnost. Zato neki ljudi ostaju na slabije plaćenim poslovima samo zato što im je poznata situacija sigurnija od nepoznate.
4. Ne tražite onoliko koliko vredite
Prihvatate prvu ponuđenu platu ili cenu i ne pokušavate da pregovarate. Strah da ćete izgledati pohlepno često sprečava ljude da traže više, iako druga strana može jednostavno odbiti ili ponuditi kompromis.
5. Finansijski problem doživljavate kao lični neuspeh
Dugovi ili mala plata lako se pretvore u misli poput “ja sam gubitnik” ili “nikada neću uspeti”. Stid tada vodi izbegavanju problema umesto njegovom rešavanju.
6. Mislite da veliki novac “nije za vas”
Ako bogatstvo povezujete sa pohlepom ili lošim karakterom, možete želeti finansijsku slobodu, ali istovremeno osećati nelagodu zbog ideje da je zaista ostvarite.
Nije sve u načinu razmišljanja
Finansijske teškoće ne nastaju samo zbog pogrešnih odluka. Niska primanja, dugovi, porodične okolnosti i ekonomska situacija imaju ogroman uticaj.
Ali kada postoji mogućnost izbora, naše navike mogu napraviti razliku. Zato se promena ponekad ne počinje pitanjem “Kako da zaradim više?”, već “Koje odluke o novcu stalno ponavljam i zašto?”
BONUS VIDEO
Psihološka istraživanja pokazuju da su bliski odnosi, san, kretanje i male svakodnevne radosti važniji za sreću od skupih stvari.
Suprotno mišljenju mnogih prva godina braka nije najsrećnija, već su to treća i period posle 20. godišnjice, navode stručnjaci.
Na to da li ćemo biti nasmejani i raspoloženi, utučeni i tužni ili pak razdražljivi utiču hormoni: kortizol, hormon stresa, serotonin i oksitocin, hormoni sreće i zadovoljstva, melatonin, hormon spavanja, pa i nivo šećera u krvi i ishrana.
Istraživanje je pokazalo da stalno vraćanje na ono što nas je naljutilo može dodatno pojačati i produžiti ljutnju.
Psihološka istraživanja pokazuju da su bliski odnosi, san, kretanje i male svakodnevne radosti važniji za sreću od skupih stvari.
Dodaj komentar