Drva uz fasadu mogu da izazovu vlagu: Kako ih pravilno složiti

Naslagana drva za ogrev tik uz fasadu mnogima deluju kao idealno rešenje. Zaštićena su od dela padavina, ne zauzimaju dodatni prostor u dvorištu i nalaze se odmah pored kuće kada zimi zatreba nova cepanica. Ipak, upravo ova praktična navika može da napravi problem koji se često primeti tek kada se na unutrašnjem zidu pojave vlaga, tamne fleke ili buđ.

Problem ne mora da bude vidljiv odmah. Mesecima, pa čak i godinama, sve može da deluje potpuno normalno, a onda se na unutrašnjoj strani zida pojave prve posledice.

Zašto drva uz fasadu mogu da naprave vlagu

Spoljašnji zid kuće tokom godine neprestano je izložen promenama vremena. Kiša, sneg, hladnoća, sunce i temperaturne razlike utiču na količinu vlage u njegovoj površini. U normalnim okolnostima vazduh koji prolazi pored zida omogućava da se ta vlaga postepeno isuši.

Ako je fasada prekrivena gustim redovima drva, taj proces postaje mnogo sporiji.

Tipičan primer je vlasnik kuće koji je u jesen naslagao oko tri kubna metra ogreva direktno uz spoljašnji zid i ostavio ga tako tokom dve zime. Kada su se kasnije u prostoriji pojavili tragovi vlage, uzrok nije odmah bio očigledan. Tek je stručnjak koji je pregledao kuću obratio pažnju na veliku količinu drveta naslonjenu uz fasadu.

Dugotrajno zadržavanje vlage može da dovede do tamnih mrlja, oštećenja boje i maltera, neprijatnog mirisa, a u težim slučajevima i do pojave buđi.

Zbog toga hrpu drva pored zida ne treba posmatrati samo kao pitanje organizacije dvorišta.

Isti problem sa nedostatkom vazduha utiče i na samo drvo za ogrev.

Sveže isečeno drvo sadrži mnogo vode i potrebno mu je vreme da se osuši pre loženja. Međutim, samo vreme nije dovoljno. Da bi vlaga mogla da napusti cepanice, vazduh mora slobodno da prolazi oko njih.

Za loženje se uglavnom preporučuje dobro osušeno drvo sa približno 15 do 20 odsto vlage.

Ako drvo ostane previše vlažno, sagorevanje je lošije. Takve cepanice teže se pale, proizvode manje korisne toplote i više dima, a mogu da doprinesu i stvaranju naslaga u dimnjaku.

Kada je drvo potpuno pritisnuto uz zid kuće, vazduh teško dopire do jednog njegovog dela, pa se proces sušenja dodatno produžava.

Koliko drva treba odmaknuti od fasade

Najjednostavnije pravilo jeste da drva za ogrev ne treba slagati direktno uz zid.

Između naslaganih cepanica i fasade potrebno je ostaviti prostor kroz koji vazduh može nesmetano da prolazi. Kao praktičan minimum često se uzima oko deset centimetara, mada je veći razmak još bolji ako prostor u dvorištu to dozvoljava.

Važno je i da gomila bude stabilno složena kako drva vremenom ne bi pala ili se ponovo naslonila na kuću.

Još bolje rešenje jeste samostalna nadstrešnica ili držač za drva postavljen na mestu koje je zaštićeno od najvećeg dela kiše, ali istovremeno dovoljno otvoreno da vazduh prolazi sa nekoliko strana.

Česta greška nije samo naslanjanje na fasadu. Problem može da nastane i odozdo.

Ako se drva slažu direktno na zemlju, donji red može da povlači vlagu iz tla. Osim što takve cepanice sporije sazrevaju za loženje, duže zadržavanje vlage može da dovede i do njihovog propadanja.

Zbog toga je korisno drva podići nekoliko centimetara od zemlje.

Za to mogu da posluže palete, drvene grede, metalni nosači ili posebno napravljeni stalci za ogrev. Cilj je isti – da vazduh može da prolazi i ispod najnižeg reda.

Mnogi pokušavaju da zaštite ogrev tako što čitavu gomilu umotaju ceradom. Na prvi pogled to deluje logično jer kiša više ne može direktno da pokvasi drvo, ali potpuno zatvaranje može da napravi novi problem.

Vlaga koja se već nalazi u drvetu tada mnogo teže izlazi, dok se ispod cerade može stvarati kondenzacija.

Bolje je zaštititi prvenstveno vrh naslaganih drva od kiše i snega, dok bočne strane treba ostaviti otvorene kako bi vazduh mogao slobodno da cirkuliše.

Dakle, dobro skladištenje ogreva zahteva tri jednostavne stvari: drvo treba odvojiti od zida, podići ga od zemlje i omogućiti mu dovoljno vazduha.

 Video: Kako napraviti nadstrešnicu i ljuljašku u dvorištu