Udovica Branka Cvejića kroz suze o porodici: “Imam unučice, kao da ih nemam”

Vesna ističe da su deca postala uspešni naučnici, ali se nisu mnogo bavili decom tokom njihovog odrastanja.

Branko je voleo kućne poslove, posebno subotnju pijacu, a Vesna mu je često davala kritike i sugestije u vezi sa njegovim radom.

Supruga glumca Branka Cvejića, Vesna, tri godine kasnije sa očima punim suza progovara o njihovom zajedničkom životu, velikoj ljubavi i njegovim poslednjim trenucima. Priznala je da se decom nisu bavili, ali i kakve je poteškoće on imao.

Glumac Branko Cvejić, nezaboravni Lister iz serije “Porodično blago”, napustio nas je 2022. godine, a udovica čuvenog glumca istakla je da je uz Branka imala život ispunjen neizmernim zadovoljstvima, iako je njemu umetnost uvek bila na prvom mestu.

“On je veliki kulturni radnik, posvećenik. Obogatio je moj život, ja sam dosadni profesor hemije bila na medicinskom fakultetu i bio je njegov život u kom sam ja plivala fantastično. Prosto imam dva života. Mi smo bili 57 godina zajedno. Ove godine idem na Hvar gde smo se upoznali i venčali. Imali smo bogat i ispunjen život. Ne ispunjen novcem, nego zadovoljstvima. To je bila ona vrsta života koja danas više ne postoji”, rekla je Vesna.

Prisećajući se glumčevog nedavnog rođendana, Vesna opisuje odlazak na njegovu večnu kuću koji je probudio najdublje emocije.

“Nisam osoba od groblja, ne idem tamo, ali naravno tog dana sam otišla. Cveće koje sam mu kupila za grob je bilo plameno cveće, na veselje. Mi imamo sina i ćerku, imam i unučiće, ali kao da ih nemam, previše su daleko, a ovi ovde beogradski me ne koriste onoliko koliko bih ja mogla da im pružim i koristim, jer deca tvrde da sam ja previše stroga i bilo mi je potrebno da imam decu koju ću da mazim i pazim“, iskrena je bila ona.

“Decom se nismo bavili”

Otvoreno je govorila i o tome kako izgleda brak sa umetnikom kojem su pozorište i scena uvek bili na prvom mestu.

“Supruga glumca je i lepo i ružno, zato što je taj glumac posvećen svom poslu. Moj muž je imao na prvom mestu Jugoslovensko dramsko pozorište koje je gorelo, pa se gradilo, pa su sledeća dva, tri mesta bila ispunjena drugim stvarima, pa tek onda porodica i deca. Decom sam se ja bavila, ona su doktori nauka. Nije mi to smetalo, ali mi sada, kada njega tri godine nema užasno smeta, što ja dalje nisam naučila da živim bez njega. Sada, tri godine kasnije mi je mnogo teže, nego u prvih godinu dana kada mi je bilo sve sveže. Sad znam da je amputirano pola mene. Nedostaje mi u svim trenucima. Voleli smo da primamo goste, bili smo gostprimivi, da idemo po kafanama, da putujemo zajedno. Decom se nismo bavili, on je išao na roditeljske sastanke, a pošto su deca išla u istu školu gde je i on išao, smatrala sam da bi on trebalo njima da se pozabavi. Jednom je bio na roditeljskom i rekao: ‘Sada sam bio i više nikad’, a onda sam ja rekla: ‘E, ja nikada’. Nismo išli ni on ni ja, a deca su se dobro iškolovala”, rekla nam je Vesna kroz suze.

Uprkos velikim glumačkim obavezama, legendarni glumac obožavao je svakodnevne kućne poslove.

“Bila je podela poslova kod nas. Subota je bila njegov dan, obožavao je Kalenić pijacu, i tamo je ima čoveka za kobasicu, ženu za jaja, sir. Bio je dosta renesansna ličnost. Mešala sam mu se u posao, davala sugestije. Bila sam njegov veliki kritičar. On je zapravo umro radeći paralelno dve uloge, od koji je jedna bila glavna. On je govorio: ‘Ne, ja nemam snage za ovo, ne mogu ja to, a ja sam mu rekla: ‘Jesi li ti normalan, prvi put u životu imaš glavnu ulogu. Nisi igrao ni Hamleta, kralja Lira, ova uloga pisana je za tebe‘”, ispričala je Vesna i do detalja opisala tragičan dan kada je Branku naglo pozlilo.

“Otišao je u Hitnu odakle više nije izašao”

“On je došao kući sa te probe, pozlilo mu je, u 11 sati je prevezen u Hitnu pomoć, odakle više nije izašao. Moji bivši studenti su apsolutno sve ulagali da ga održe u životu i izleče. Umro je od sepse, 36 dana kasnije. Imao je on raznorazne operacije, a iz svih tih operacija je izlazio kao pobednik, ali iz ove nije. Svaki dan sam išla kod njega, svi su mi otvarali vrata. Poslednji put kad sam ga videla, on se topio preda mnom. Nije imao nikakav malignitet, ali kao da ju je imao, tako je sve izgledao. Uzela sam njegovu ruku da poljubim, a on se trgao i rekao: ‘Tebi treba ja da poljubim ruku’. To su bile poslednje dve rečenice koje smo razmenili”, rekla je Vesna u potresnoj ispovesti za Blic.