Sunovrat milijaderke Elizabet Holms | Kurir

Nekada proglašena najmlađom milijarderkom koja je sama stekla bogatstvo zahvaljujući kompaniji za testiranje krvi, Elizabet Holms je za manje od decenije od zvezde Silicijumske doline postala osuđena prevarantkinja.

Međutim, istraga Wall Street Journala iz 2015. godine otkrila je da tehnologija, koju je Holms opisivala kao „najvažniju stvar koju je čovečanstvo ikada napravilo“, zapravo nije funkcionisala onako kako je tvrdila.

Na kraju je optužena za prevaru investitora i pacijenata, a 2022. godine osuđena po četiri tačke optužnice povezane sa obmanom investitora.

„Ona je patološki lažov. Želela je da bude slavna tehnološka preduzetnica. Želela je bogatstvo i slavu i nije dozvoljavala da joj bilo šta stane na put“, rekao je novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Džon Kariru za emisiju 60 Minutes 2018. godine.

Elizabet Holms je 2003. godine napustila Univerzitet Stanford kako bi osnovala Teranos.

Kasnije je ispričala da ju je upravo „traumatičan strah od krvi“ inspirisao da razvije tehnologiju koja bi laboratorijska testiranja učinila dostupnijim i manje bolnim za pacijente.

„Tražili smo način da napravimo sistem koji bi omogućio rano otkrivanje i prevenciju bolesti u našem zdravstvenom sistemu“, rekla je 2015. godine.

Srce te vizije bio je Edison prenosivi analizator krvi koji je, prema tvrdnjama kompanije, mogao da obavi veliki broj analiza iz samo jedne kapi krvi uzete iz prsta.

Teranos je tvrdio da će time nestati potreba za velikim iglama, brojnim epruvetama i skupim laboratorijskim analizama.

Sakupili više od 700 miliona dolara lažnim obećanjima

Kako je rasla popularnost Teranosa, rasla je i lista investitora.

Holms i tadašnji predsednik kompanije Rameš „Sani“ Balvani prikupili su više od 700 miliona dolara, iznoseći neistinite ili preuveličane tvrdnje o tehnologiji, poslovanju i finansijama kompanije, navela je američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC).

Iako je Holms tokom prezentacija i intervjua tvrdila da Edison može da izvrši sveobuhvatne analize iz jednog uboda u prst, uređaj je u stvarnosti mogao da obavi samo ograničen broj testova.

SEC je utvrdio da je Teranos zapravo koristio tuđe laboratorijske uređaje za ogromnu većinu analiza pacijenata.

Bivši zaposleni Tajler Šulc kasnije je otkrio da nikada nije video da uređaj radi onako kako je predstavljan investitorima.

„Delovi bi otpadali usred testiranja pa biste morali da ih vadite. Vrata se nisu zatvarala. Uređaj bi se pregrevao, a zatim previše hladio“, ispričao je za 60 Minutes.

Problemi nisu bili ograničeni samo na sam uređaj.

Holms je preuveličavala odnose Teranosa sa velikim farmaceutskim kompanijama i američkom vojskom.

Ona i Balvani tvrdili su da su njihovi uređaji korišćeni u Avganistanu od strane Ministarstva odbrane SAD, što se nikada nije dogodilo.

Takođe su investitorima pokazivali izveštaje sa logotipima kompanija Fajzer i Šering-Plau, stvarajući utisak da te kompanije podržavaju Teranos, iako to nije bilo tačno.

Obećavali milijardu dolara prihoda koji nisu postojali. Američko Ministarstvo pravde navelo je da je Holms 2015. godine investitorima govorila kako će Teranos ostvariti oko milijardu dolara prihoda. U isto vreme znala je da će stvarni prihodi biti, kako su tužioci naveli, „zanemarljivi ili skromni“.

Posledice nisu trpeli samo investitori. U Arizoni je Teranos kasnije poništio ili ispravio više od deset odsto od ukupno 7,8 miliona prodatih rezultata testiranja.

Jedna od pacijentkinja bila je Britani Guld, trudnica iz Arizone koja je prethodno doživela tri spontana pobačaja. Dva testa koja je uradila u apoteci Volgrins pokazala su nizak nivo hormona trudnoće, zbog čega je poverovala da gubi još jednu bebu.

„Posle svih izgubljenih trudnoća, pomisao da prolazim kroz još jedan pobačaj bila je strašna“, rekla je kasnije.

Njen lekar ju je potom poslao u drugu laboratoriju, gde je potvrđeno da je trudnoća potpuno uredna. Osam meseci kasnije rodila je zdravu devojčicu, a 2021. godine svedočila je protiv Holms na suđenju.

Holms i Balvani su 2018. godine optuženi za zaveru radi izvršenja prevare putem elektronskih komunikacija, kao i za više tačaka same prevare.

Tužilaštvo je tvrdilo da su vodili dve odvojene šeme obmane – jednu usmerenu na investitore, a drugu na lekare i pacijente – iako su znali da njihova tehnologija nije sposobna da daje pouzdane rezultate.

Holms je odbacila svih 11 optužbi protiv sebe, ali je tokom saslušanja pred SEC-om priznala da je kompanija „pravila greške“.

Posle dugotrajnog suđenja, koje je više puta odlagano zbog pandemije kovida i njene trudnoće, Holms je 2022. godine proglašena krivom po tri tačke optužnice za prevaru putem elektronskih komunikacija i jednoj tački za zaveru.

Oslobođena je optužbi koje su se odnosile na prevaru pacijenata, dok porota nije uspela da donese jednoglasnu odluku o preostalim optužbama vezanim za investitore.

Prvobitno je osuđena na 11 godina i tri meseca saveznog zatvora, ali joj je kazna kasnije smanjena na devet godina zbog dobrog vladanja.

Prema zatvorskoj evidenciji, trebalo bi da bude puštena na slobodu 22. februara 2030. godine.

U intervjuu koji je iz zatvora dala časopisu People u februaru 2025. godine, Holms je rekla da se promenila.

„Nisam ista osoba kao tada. Postoje stvari koje bih danas uradila drugačije“, rekla je.

I pored presude, tvrdi da nije odustala od svojih planova.

„Ne postoji dan da nisam nastavila da radim na svojim istraživanjima i izumima. I dalje sam potpuno posvećena snu da pristupačna zdravstvena rešenja budu dostupna svima“, poručila je iz zatvora.