Mirjana Bobić Mojsilović stan u Beogradu

Dva doma Mirjane Bobić Mojsilović kao da pripadaju dvema stranama njenog karaktera. U banatskom Mramorku čekaju je velika stara kuća, dvorište, bašta i poslovi koji počinju čim izađe na prag, dok se u Beogradu vraća prostoru u kojem su knjige, slike, dugi razgovori za stolom i umetnost gotovo ravnopravni deo enterijera.

Dnevna soba više liči na umetnički salon nego na klasičan stan

Centralni deo Mirjaninog doma čine dnevna i trpezarijska zona, koje se nadovezuju jedna na drugu. Upravo tu se najbolje vidi njen ukus. Umesto enterijera u kojem je svaki predmet pažljivo sakriven iza zatvorenih frontova, njen stan ima stvari koje pričaju priču – knjige, slike, drvene komade nameštaja i detalje skupljane tako da prostoru daju ličnost.

Posebno se izdvaja sofa u dubokoj zelenoj nijansi somota. U svetlom prostoru ona postaje gotovo glavna tačka dnevne sobe, ali se ne takmiči sa umetninama koje preuzimaju zidove. Mirjanine slike unose jake tonove i mnogo više dinamike nego što bi se očekivalo u enterijeru u kojem dominiraju bela i prirodno drvo. Na fotografijama iz doma vidi se upravo taj kontrast – mirna osnova i veoma izražena umetnost.

Zbog toga stan nema onu hotelsku perfekciju u kojoj se ništa ne pomera. Naprotiv, ostavlja utisak prostora u kojem se čita, radi, slika, kuva i razgovara. To je mnogo bliže privatnom umetničkom salonu nego klasičnom „luksuznom domu poznate ličnosti“.

Ako bi trebalo izabrati jedan detalj koji najviše odgovara ženi koja je napisala brojne romane, onda je to biblioteka. Mirjana je čitav zid pretvorila u police sa knjigama, pa one nisu dekorativni dodatak već jedan od nosećih elemenata prostora.

Velika kućna biblioteka vizuelno daje težinu inače svetlom enterijeru, dok se knjige i umetnine prirodno nastavljaju jedna na drugu. U takvom prostoru teško je povući jasnu granicu između doma i radnog prostora – što kod spisateljice koja istovremeno slika verovatno i jeste poenta.

Umesto savršeno usklađenih dekoracija kupljenih u kompletu, njen stan karakter stvaraju upravo predmeti koji imaju vezu sa njenim životom i radom. Zato prostor izgleda lično, a ne izložbeno.

Kuhinja je uređena mnogo mirnije od ostatka stana. Svetla je, funkcionalna i bez mnoštva stvari na radnim površinama, a u njoj se nalazi i mali šank pogodan za kafu ili brz obrok. Ipak, mnogo važniji od same kuhinje jeste veliki trpezarijski sto koji je povezuje sa dnevnim boravkom.

To nije slučajno. Mirjana je više puta pokazivala koliko voli da kuva i okuplja prijatelje, pa trpezarija u njenom domu nije samo prolazna zona između kuhinje i dnevne sobe. Ona praktično postaje društveni centar stana – mesto oko kojeg se smešta svakodnevni život.

Upravo zbog toga njen dom deluje ubedljivo. Nije podređen jednom stilu niti ideji da sve mora da bude savršeno uklopljeno. Zelena sofa, drvo, beli zidovi, puna biblioteka i slike jakog kolorita ne pripadaju nužno istom dizajnerskom „paketu“, ali zajedno imaju ono što enterijeru često nedostaje – prepoznatljiv karakter.

Kada joj gradski ritam postane pretesan, Mirjana odlazi u Mramorak kod Kovina. Tamo je kupila staru prizemnu kuću u švapskom stilu sa velikim placem, za koju su meštani naveli da je plaćena oko 29.000 evra. Za razliku od svetlog beogradskog stana sa somotom, bibliotekom i umetninama, kuća u Banatu čuva mnogo više od starog vojvođanskog duha.

Pogledajte u galeriji kako izgleda njen dom na selu:

Unutra su prostrane sobe povezane širokim dvokrilnim vratima od drveta i stakla. Zidovi su rađeni starinskim valjkom, na podovima su pločice preko kojih su postavljeni ćilimi, a sačuvani su i neobični detalji poput merdevina koje vode ka tavanu i ozidane klupe kod ulaza. Kuća zato nije pretvorena u modernu vikendicu koja je izgubila trag vremena kojem pripada, već je zadržala prepoznatljivu atmosferu stare banatske kuće.

A život na imanju za Mirjanu nema mnogo veze sa sedenjem u ležaljci.

Pogledajte u galeriji kako izgleda njeno dvorište:

– Letos sam gajila paradajz i peršun, i uživala. Zanimljivo je da na selu nemate vremena da sedite. Kosim travu, a to je ujedno savršena mentalna i fizička gimnastika. Posadila sam voće, upoznajem ljude, kuvam i pišem. Napravila sam malu oazu izvan grada i imam gde da pobegnem. A maštoviti ljudi mogu da naprave sve. Ne planiram da živim od poljoprivrede, ali bar mogu da jedem svoju salatu, luk i voće – govorila je svojevremeno.

 Video: Mirjana Bobić Mojsilović