Najveće groblje na svetu sa milionima grobova

Kada se pogleda iz vazduha, teško je odmah shvatiti šta se nalazi ispod nepreglednog mora kamenih ploča, kupola i uskih prolaza. Na horizontu gotovo da nema praznog prostora – grobnice se nižu jedna uz drugu toliko gusto da Vadi al-Salam više podseća na zaseban grad nego na groblje.

Vadi al-Salam prostire se na oko 9,17 kvadratnih kilometara i zauzima približno 13 odsto površine Nadžafa. U njemu su tokom vekova sahranjeni milioni ljudi, zbog čega je ušao i u Ginisovu knjigu rekorda kao najveće groblje na svetu. Precizan broj pokojnika gotovo je nemoguće utvrditi, ali se najčešće govori o više miliona grobova i ljudskih ostataka.

Veličina ovog groblja nije slučajna. U neposrednoj blizini nalazi se svetilište imama Alija ibn Abi Taliba, rođaka i zeta proroka Muhameda i prve posebno poštovane figure u šiitskom islamu.

Zbog verskog značaja Nadžafa, generacije šiitskih muslimana želele su da upravo tu bude njihovo poslednje počivalište. Pokojnici su tokom istorije dopremani ne samo iz različitih delova Iraka već i iz drugih zemalja, pa se groblje neprestano širilo. Ginis navodi da se Vadi al-Salam koristi najmanje od sedmog veka, dok je lokalitet od 2011. godine na UNESCO-voj Tentativnoj listi svetske baštine.

I iznad i ispod zemlje razvila se neobična arhitektura smrti. Pored klasičnih grobova postoje mauzoleji, porodične grobnice i podzemne kripte do kojih se silazi stepenicama ili merdevinama. Neke od njih projektovane su tako da u njima može da počiva više desetina članova jedne porodice, a pojedine mogu da prime i do 50 posmrtnih ostataka.

Mesto molitve koje je postalo bojno polje

Tišina groblja više puta je prekidana ratom. Jedna od najmračnijih epizoda njegove novije istorije dogodila se 2004. godine, kada su se u Nadžafu sukobile američke snage i Mahdijeva armija, šiitska milicija povezana sa Moktadom al Sadrom.

Ogroman prostor prepun uskih prolaza, visokih grobnica, podzemnih prostorija i mauzoleja pretvorio se u izuzetno komplikovano bojno polje. Borci su koristili groblje za zaklon, skrivali oružje među grobnicama i kretali se kroz prostor koji je vojnicima bio gotovo nalik lavirintu.

Borbe su vođene među spomenicima, a groblje je gađano minobacačkom, raketnom i drugom vatrom. Brojne grobnice tada su oštećene. Zvanična istorija američke vojske opisuje Vadi al-Salam kao praktično „grad za sebe“, sa višespratnim kriptama i podzemnim katakombama koje su pružale zaklon borcima.

Tako je mesto koje nosi ime mira postalo kulisa jednog od najneobičnijih urbanih sukoba tokom rata u Iraku.

Uz ratnu istoriju, Vadi al-Salam prati i sasvim drugačija vrsta priča. Među pojedinim grobarima i stanovnicima Nadžafa godinama kruže predanja o senkama, neobjašnjivim pojavama i duhovima koji navodno lutaju između grobnica.

Takva svedočenja nisu dokaz paranormalnih pojava, ali su postala deo lokalnog folklora. Al Džazira je svojevremeno razgovarala sa radnicima groblja i ljudima koji su tvrdili da su na tom mestu doživeli iskustva koja ne umeju racionalno da objasne.

Nije teško razumeti kako su takve priče nastale. Vadi al-Salam je ogroman, pojedini njegovi delovi ispunjeni su podzemnim prostorijama, a između bezbrojnih spomenika i porodičnih grobnica čovek lako može da izgubi osećaj za pravac. Kada se tome dodaju vekovi sahranjivanja i traumatična ratna prošlost, nastaje ambijent koji je neizbežno postao plodno tlo za legende.

Ogromna potražnja za sahranjivanjem u blizini svetilišta imama Alija donela je još jedan problem – cenu i ilegalnu trgovinu parcelama.

Što je grobno mesto bliže važnim delovima svetog kompleksa, to može biti vrednije. Izveštaji iz Iraka godinama ukazuju na bespravnu prodaju parcela i preprodavanje zemljišta unutar groblja. Nakon pada Sadama Huseina 2003. godine, slaba kontrola omogućila je pojedincima da zauzimaju delove zemljišta i kasnije ih prodaju porodicama pokojnika po mnogo višim cenama.

Problem nije nestao. Lokalne vlasti su 2025. godine uklanjale čak i lažne grobove koji su podizani duž puteva kroz groblje, a zatim nuđeni ljudima kao navodna grobna mesta. Nadležni su upozoravali na prevarante i neregistrovane posrednike koji koriste činjenicu da porodice žele da svoje najmilije sahrane upravo u Vadi al-Salamu.

Vadi al-Salam zato nije napuštena nekropola iz daleke prošlosti. Sahrane se ovde obavljaju i danas, kao što su se obavljale vekovima, a njegovi redovi nastavljaju da se šire.

Na jednom mestu tako su se prepleli vera, porodična tradicija, ratna istorija i svakodnevni život jednog grada. I upravo je to možda najneobičnija stvar u vezi sa najvećim grobljem na svetu.

 Video: Tematski obilazak Novog groblja pod nazivom “Bardovi srpskog glumišta”