Tonči Huljić o tajnama “Magazina”, Rozgi i unucima: Grašo i ja smo imali sreće

Tonči Huljić već decenijama je jedno od najvažnijih imena regionalne muzičke scene. Kao autor, kompozitor i producent potpisuje brojne hitove koji su obeležili nekoliko generacija, a njegov rad odavno je prerastao granice pop muzike.

Iako je poslednjih godina sve više okrenut klasičnoj muzici, crossoveru i velikim muzičkim projektima, „Magazin“, bend koji je gradio od početka osamdesetih, i dalje zauzima posebno mesto u njegovom životu.

Foto: Video Milan Ilić / RAS Srbija

Posle 11 godina „Magazin“ je ponovo nastupio u Beogradu, pa je pitanje da li mu je nedostajala beogradska publika bilo gotovo neizbežno. Huljić, međutim, priznaje da ni sam nije siguran gde je bend poslednji put nastupao u Beogradu, jer je njegov život još od devedesetih bio potpuno podređen pisanju muzike.

– Ne znam gde smo tada nastupali. Od 1995. godine, zbog prirode posla, pišem pesme. Jednostavno, tada, u drugoj polovini devedesetih godina, imao sam 18 izvođača. Nije bilo moguće održati taj tempo svirke sa “Magazinom” i svega ostalog – počinje priču za “Blic” Tonči Huljić.

Upravo tada dogodila se i jedna od zanimljivijih epizoda u istoriji grupe. Huljić je, kako kaže, umesto sebe u „Magazin“ doveo svog današnjeg zeta Petra Grašu. I to gotovo slučajno, jer tada nije ni znao da Grašo ume da peva.

– Ja sam tek posle godinu dana saznao da on peva. Došao je 1995. godine, kada je Danijela još bila pevačica. Jednom sam prolazio i video da “Magazin” svira. Znam da je to bio Biograd na Moru, upravo po tome što sam tada prvi put čuo Petra kako peva iza bine. Gledam i mislim da me neko zeza ili da on mene zeza. Čujem mlađeg Olivera. Kažem:”Čekaj, je l’ to ti pevaš?” On kaže:”Nisam, nisam, nisam.”

Foto: Video Milan Ilić / RAS Srbija

Huljić ga je potom dugo nagovarao da se ozbiljnije posveti pevanju. U to vreme u priči je bila i Jelena Rozga, koju je pripremao za prvi nastup na „Dori“.

– Tako da, eto, on me je zamenio. Danas mi je zet.

„Magazin“ ove godine obeležava čak 47 godina postojanja, što je za Huljića istovremeno zastrašujuća, ali i ohrabrujuća činjenica.

– Nemojte da me plašite sad. Četrdeset sedam godina, to je strašno. Istovremeno je ohrabrujuće. Stvarno nas je Bog pomilovao jer smo još uvek svi živi i zdravi, samo se pevačice menjaju. Srećom, i one su žive i zdrave.

Alba i Toni su vanserijska deca

Za njega je „Magazin“ mnogo više od muzičke grupe. On ga opisuje kao svojevrsni inkubator iz kojeg su potekli brojni ljudi, pa i on sam kao autor.

– Taj “Magazin” je meni uvek bio inkubator. Svi smo nastali iz tog “Magazina”. Ja sam nastao kao autor. Nikad nisam mislio da ću u životu živeti od pisanja pesama. To mi je potpuno suludo. Da mi danas dođe dete i kaže da će živeti od pisanja pesama, ne znam šta bih mu uradio.

Ipak, čini se da će muzički talenat ostati u porodici. Huljić s ponosom govori o unuku i unuci, za koje tvrdi da su izuzetno talentovani.

– Nadam se da će unuci, koji su abnormalno talentovani, nastaviti tim putem. I Hana i Petar su kompozitori, imaju jaku intuiciju za komponovanje. Stvarno su vanserijski. Izgleda da će to biti.

Foto: Zoran Ilić / Ringier

Na pitanje da li bi njegovi potomci jednog dana mogli da budu novi članovi „Magazina“, kroz smeh odgovara:

– Kako stvari stoje, da. Kad nas pobiju artritis, kukovi i šta ja znam.

Govoreći o istoriji grupe, Huljić se prisetio i brojnih pevačica koje su prošle kroz „Magazin“. Od Ljilje Nikolovske, preko Danijele Martinović, Jelene Rozge i Ivane Kovač, pa sve do Andree Šušnjare i sada Lorene, svaka je ostavila svoj trag.

– Ljilja, Danijela, Jelena, Ivana Kovač… Tu smo napravili mali prekid, jednostavno iz razloga što sam svakoj od njih posle radio solo karijeru. Onda se desilo da je bilo previše “Magazina” na terenu, kako bih rekao. Kada bi krenule u solo karijeru, imale bi dve, tri, četiri, pet svojih pesama, a ostalo bi popunjavale materijalom koji su pevale u “Magazinu”

Zbog toga je Huljić u jednom trenutku odlučio da promeni vokalni pravac grupe.

– Morao sam da promenim tip vokala, zato sam doveo ćerku Miše Kovača. Ne zato što je ona ćerka Miše Kovača, nego zato što je imala nešto potpuno drugačije od onoga što je bio zvuk “Magazina”. Međutim, publika se teško privikavala na to.

Već dve godine je Lorena deo “Magazina”

Ivana Kovač je, prema njegovim rečima, kasnije pronašla svoj put, a posle nje u grupu je došla Andrea Šušnjara.

– Sa Andreom smo najmanje bili ovde po Srbiji. A pre dve godine je došla Lorena. Ja sam njoj počeo da radim solo karijeru, ali je imala istu sudbinu kao i sve pevačice. Sve one koje su došle u “Magazin” bile su druge na takmičenju za hrvatskog predstavnika za Evroviziju. Kada je i ona bila druga, uzeo sam je iz jednog šoua u kojem sam bio u žiriju.

Foto: Milan Ilić, Zoran Ilić / Ringier

Tako je Lorena postala nova pevačica “Magazina“, iako je Huljić u jednom trenutku već pomislio da je priča sa bendom prirodno završena.

– Rekao sam: “Izgleda da će ‘Magazin’ imati još jednu pevačicu.” Sa Andreom sam mislio da je ta priča sa “Magazinom” nekako prirodno došla kraju, zbog naših godina i svega. Mi smo sve stariji, a pevačice su sve mlađe. Ali ta diskrepancija stvarno dobro funkcioniše.

Kada se govori o pevačicama sa kojima je sarađivao, nezaobilazno je i ime Jelene Rozge. Huljić, međutim, danas kaže da se nalazi u potpuno drugačijem muzičkom svetu.

– Ja sam sada u jednom skroz drugom svetu. U svetu sam crossovera, znači klasike i popa. Tu sam ostvario zapravo najveće uspehe u životu.

Objašnjava da se njegova karijera danas velikim delom oslanja na region, ali i da sve više radi na projektima koji imaju međunarodni karakter.

– Kada pričamo o nivou sveta ovde, zapravo pričamo o nivou regiona – Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Makedonija, Crna Gora. Ono što se nekada zvalo Jugoslavija, pa sada moramo da nabrajamo i kažemo bivša Jugoslavija i doviđenja. Ja se klonim politike i ne interesuje me ni u kući ni u inostranstvu. Svetska karijera mi je zapravo orijentisana isključivo na crossover.

Foto: Vesna Lalić / Ringier

Zanimljivo je da se Huljić i danas oseća potpuno prirodno kada „Magazin“ nastupa sa drugom pevačicom i drugim sastavom. To je pokazao i koncert na CMC festivalu u Vodicama, gde je nastupao sa svojim projektom, dok je „Magazin“ bio na istom događaju.

– To mi je nekako bilo normalno. I njima je to normalno. Znaju da sam ja njihov, a ja znam da su oni moji.

Tonči Madre Badeša se danas pretvorio u piće

Jedan od njegovih aktuelnih projekata vezan je za ime Tonči Madre Badeša, koje je u međuvremenu postalo i brend pića.

– Tonči Madre Badeša danas se pretvorio u piće. Madre Badeša je cela linija pića. Sada smo izdali jedan “Te Terranino” i uskoro ću ga promovisati ovde. Ali muzika se sluša. Ovu Madre Badešu možeš da slušaš i piješ.

Huljić danas sve više radi velike koncerte, projekte sa orkestrima i horovima, ali i muziku za televizijske serije. Veliki deo televizijske produkcije radi upravo ekipa iz Beograda.

– Pišem pesme, a sada se više orijentišem na velike masovne koncerte, dakle koncerte koji u sebi uključuju veliki broj izvođača. Većinom i hor i orkestar uzimam na mestu gde sviram kada sam van Hrvatske. Tako da imam takve ljude i ovde, u Beogradu.

Foto: Zoran Ilić / Ringier

Poseban deo njegovog posla jeste muzika za serije, koja se, kako objašnjava, radi potpuno drugačije od klasičnog komponovanja pesama.

– Dobar deo produkcije, televizijske produkcije, muzike koju radim za serije, radim sa ekipom iz Beograda. Ja dnevno imam po četiri sata raznih telenovela. Stvarno neko tu treba da stoji i radi. Radimo filmskom tehnikom. Nema ono da se napišu pesme pa se onda seckaju. Ne, nego se muzika baš postavlja pod sliku i ima dosta muzike. Ako je epizoda 50 minuta, 45 minuta ima muzike koja je baš odsvirana direktno uz sliku.

Iako je tokom karijere ostvario gotovo sve što jedan autor može da poželi, o penziji ne razmišlja.

– To je zastrašujuće. Ako stanem da radim, ja nemam smisla. Nemam hobi. Nemam druge interese osim onoga što radim. Lepo je poigrati se sa unucima, izaći sa ženom, otputovati negde, ali manje-više ona ide sa mnom na poslovna putovanja. Bilo bi potpuno suludo da, pored toga koliko putujem, još kažem:”Hajde sada da otputujemo negde.” Dođem kući i hoću da budem kod kuće i da se koncentrišem na stvaranje.

Kako kaže, danas mu nije problem da se uklopi ni u jedan muzički stil.

– Meni nije problem uopšte da se uklopim u bilo koji stil koji danas postoji. Samo je pitanje da li će me mladi prihvatiti. Srećom, zbog Madre Badeše su me i deca prihvatila, zbog tih mojih smešnih spotova. To sve ja režiram. To sve ja radim. Meni je kreacija smisao života. Ne verujem u penziju.

Posebno mesto u njegovom životu imaju unuci. Kada govori o tome kakav je deda, Huljić je iskren i priznaje da je kao otac često bio odsutan zbog posla.

– Nažalost, svoju sam decu viđao u prolazu. Tako mi je život postavio. Onda su oni bili sve veći i veći i svaki put bih se iznenadio. Srećom, imaju predivnu majku i ja ženu koja ih je odgojila tako kako ih je odgojila, da budu fini, pristojni, skromni ljudi XXI veka.

Foto: Video Milan Ilić / RAS Srbija

Ne krije da najveće zasluge za njihovo vaspitanje pripisuje supruzi Vjekoslavi.

– Ne mogu baš da se pohvalim time da sam ja njih formirao. Formirala ih je Vjekoslava. I to je mnogo bolje nego da sam ih ja formirao. Da sam ih ja formirao, stalno bi pili vino i bili na putu.

Prvih petnaest minuta sa unucima je divno

Na pitanje da li je zato blag deda, Huljić se nasmejao, ali priznaje da druženje sa unucima ume da bude veoma intenzivno.

– Prvih 15 minuta je divno. Kada prođe sat i kada se oni zaigraju… Ali, prvo i osnovno, ti su unuci pametniji nego mi. To je neverovatno. Fasciniran sam njihovim kognitivnim sposobnostima.

Posebno ga oduševljavaju njihovo pamćenje i način na koji usvajaju informacije.

– Mali Toni nema još dve godine, a on tačno zna šta je bilo prošle godine i gde je šta ostavio. O Albi da ne govorim. Ona ima četiri godine, to je fakultet. I ljudi u vrtiću su fascinirani fondom njenog rečnika. Hana, Vjekoslava i Petrovi roditelji stalno se bave decom. Jednostavno se radi na njima, jer je danas veoma teško odgajiti zdravu i normalnu decu.

Huljić smatra da su deca danas pod velikim pritiskom sveta koji ih okružuje.

– Mladi ljudi, deca, danas žive pod velikim pritiskom. Pritiskom svega onoga što ovaj svet donosi, a ne donosi baš ohrabrujuće vesti.

Na pitanje da li ima najboljeg zeta, Huljić kaže:

– Mogu da kažem da smo obojica imali sreće. Samo to mogu da kažem.

Sa Petrom priprema i nove pesme. Huljić otkriva da nekoliko njih već dugo čeka da budu snimljene.

– Ja jesam pripremio, ali on nije. Četiri pesme čekaju da se otpevaju. Jedna, dve čekaju tri godine, ove ostale dve godinu dana. Aranžirane su, napravljene i sve ostalo. Ali on toliko radi da, kada dođe, jednostavno glas nije za to. Trebalo bi da napravi 15–20 dana pauze da se glas oporavi, pa da onda sa svežim glasom to radi. Ja ne znam kada je on poslednji put imao toliku pauzu. Nije ni petnaest dana.

Na pitanje ko više radi, Huljić ili Grašo, odgovor je jednostavan, njegov zet je gotovo neprestano na putu.

– On je više na putu od mene. Ja kada odem, ja sam na jednom mestu. On je konstantno negde. Svaki dan je negde. U jednom danu ima i po dva-tri koncerta.

Huljić se priseća i vremena kada je „Magazin“ radio istim tempom. Pamti turneje i čak šest koncerata u jednom danu.

– Sećam se tih vremena kada sam ja tako radio. Jedne godine smo koa “Magazin” u Skoplju imali šest koncerata u jednom danu. Sala je bila mala, univerzalna i primala je samo 1.800 ljudi.Šest koncerata. Počeli smo u 11 ujutru.

Danas, smatra, takav uspeh kao sa “Magazinom” može da se ponovi, ali je problem u tome što savremene zvezde često traju mnogo kraće.

– Mislim da može, ali to su sada zvezde repatice. Pojave se i nestanu. Kratko to traje. Ja sam taj “Magazin” gradio dugo.

Grupa je, podseća, počela da objavljuje pesme 1981. godine, dok je veliki proboj usledio nekoliko godina kasnije.

– Počeli smo 1981. godine da izbacujemo pesme, a 1985. je upalilo. Sa “Piši mi” je sve krenulo. Prvi trzaj je bio sa “Kokolom”.

U međuvremenu je Huljić promenio muzički pravac, a upravo je to donelo novi zamah grupi.

– Sećam se da smo jednu godinu išli na turneju po tadašnjem SSSR-u. Imao sam celu ploču gotovu, novu ploču “Magazina”, treću. Kada sam se vratio, čuo sam dve pesme. Bili smo četiri meseca na turneji, a kada sam se vratio, bile su “Pitaju me, pitaju” Olivera Mandića i “Zora” Nede Ukraden. Shvatio sam da je taj italijanski pravac koji sam radio već postao prepoznatljiv.

Tada je odlučio da promeni kurs.

– Prebacio sam se na pop-folk, da tako kažemo. I zapravo smo tu stvorili jedan poseban zvuk, posebno sa Matom Došenom, kojeg sam tada imao sreću da počne sa mnom da radi produkciju i aranžmane. To je onda bilo stvarno nezaustavljivo.

Foto: Video Milan Ilić / RAS Srbija

Veliki projekat koji ga uskoro očekuje jeste saradnja sa Sarom Braj­tman. Huljić će 24. oktobra biti njen gost na koncertu, a ona će izvesti i neke njegove pesme.

– Sa Sarom Brajtman. To je ova priča o crossoveru. Imamo jednu dogovorenu, širu saradnju. Interesantna je poveznica. Ona će pevati neke moje pesme, a ja ću biti gost na kraju koncerta. Još moramo da uobličimo šta i kako, to moje uprizorenje svega.

Saradnja sa Sarom Brajtman

Posebno mu je zanimljivo to što je Braj­tmanova izabrala upravo pesme „Magazina“.

– Interesantno je da je od svih pesama odabrala baš one koje su od “Magazina”. Naravno, ja sam ih adaptirao za nju. Malo su prilagođene. Nisu u izvornom obliku, nego su prilagođene njenom tipu vokala i stilu pevanja.

Iako iza sebe ima ogroman broj pesama, projekata i saradnji, Huljić tvrdi da još uvek postoji mnogo toga što nije uradio. Zapravo, upravo sada radi na novim idejama.

– Postoji, upravo sada radim to. I nadam se da do kraja života neću uraditi sve ono što sam trebalo. Bilo bi grozno da sada kažem da sam uradio sve što sam trebalo. Šta ću onda?

Njegov sledeći veliki korak jeste spoj muzike, duhovnosti i crossovera. Posebno mesto u toj priči ima projekat pop mise.

– Živeti i raditi. Jedan veliki šou. Malo sam se okrenuo toj duhovnoj muzici. Voleo bih ovde da izvedem… To je prva pop misa u svetu.

Huljić objašnjava da misa kao muzička forma ima dugu tradiciju i da su je stvarali veliki kompozitori.

– U katoličanstvu postoji misa i kao muzička forma. Od toga su živeli i Bah i Mocart i Betoven. Mogao si da živiš ili od crkve ili od velikaša, kraljeva, grofova i tako dalje. Oni su bili na neki način osuđeni na to. Bah je napisao ne znam ni ja koliko misa.

U njegovom slučaju, ideja je bila da se tradicionalna forma približi savremenom slušaocu.

– Upustio sam se u takav eksperiment. Srećom, uspeo je. Dobio sam od Vatikana priznanje, pečat da je to zaista prava misa, jer to ima svoja pravila.

Upravo ta pravila, kaže, predstavljala su najveći izazov.

– Zbog tih pravila nekim novim ušima može da se učini da je to naporno za slušanje. Da bi se postigla minutaža u tim pravilima i da bi se napravili logični prelazi, morali su da imaju dosta tih vokaliza. Ja sam to napravio bez toga. Jednostavno zato što može da se ponavlja. Mogu da ponavljam neke stvari.

Tako je pronašao način da napravi delo koje je istovremeno duhovno, ali i dovoljno blisko savremenoj publici.

– Tu sam našao izlaz da napravim nešto što zaista može da bude pop i što je veoma prijatno za slušanje. Ljudi se uglavnom iznenade koliko je to dobro, interesantno i čak zabavno.

Ipak, priznaje da sam naziv „misa“ kod ljudi često izaziva pogrešna očekivanja.

– Samo ime “misa” nekako kaže:”Čekaj, šta ću ja na misu? Idem nedeljom, šta ću sada još da slušam?” Ljudi ni ne znaju na šta dolaze. Nije im jasno da li će biti sveštenici koji će držati govore. Ne. To je jedna zabavna priča. Veoma zabavna.

Huljić bi voleo da ovaj projekat izvede upravo u Beogradu, a posebno ga privlači ideja da se na jednom mestu spoje različite muzičke i duhovne tradicije.

– Bio je plan i ovog leta da budem tu i da mi gost bude vizantijski hor. Onda bi to bio taj dobar muzički spoj katoličanstva i pravoslavlja na jednom mestu.

Za ovakav projekat najviše bi mu odgovarao veliki otvoreni prostor, mada ne isključuje ni koncertnu dvoranu.

– Voleo bih da bude na otvorenom prostoru i da bude ekskluzivno. Mislim, može da se napravi i u Sava centru.

A nakon mise, Huljić bi publici ponudio još jedan deo svoje muzike, crossover verzije najvećih hitova koje publika već dobro poznaje.

– Nakon toga bih izveo u crossover verzijama neke od mojih najvećih hitova koje ljudi znaju. I sve to zajedno bilo bi jedna veoma nesvakidašnja muzička večer, kao što će biti i ova sa Sarom Brajtman – zaključuje Huljić.