radiobalkanfox
Bebi Dol otkriva razloge svog iznenadnog višegodišnjeg boravka u Kairu nakon velikih uspeha, gde je radila i pevala, a sudbina ju je zadržala daleko od domovine duže nego što je planirala.
U emisiji se priseća i učešća u rijaliti programu “Farma”, zanimljivih situacija sa učesnicima i anegdota sa “legendarnom sekirom”, koja joj je kasnije zadala neprijatnosti sa policijom u Beogradu.
Gostujući u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koja se emituje večeras u 22 sata na Blic televiziji, Bebi Dol se prisetila nekih od najturbulentnijih faza svoje karijere – od iznenadnog višegodišnjeg bekstva u Kairo, preko fijaska na Evroviziji, do učešća u rijalitiju “Farma” koje se završilo neobičnim susretom sa policijom.
Nakon velikih jugoslovenskih hitova poput “Mustafe” i “Rudija”, pevačica, autentična umetnica, Bebi Dol je odlučila da se potpuno povuče i spakuje kofere za Egipat.
– U Egipat sam otišla posle “Mustafe”, “Rudija”, “Evrovizije”, slave i tog nekog osećaja pritiska i svega, i novca i svega. Jednog 24. decembra sela sam u avion, jer sam dan pre toga došla sa gospodinom Čolićem sa turneje. Krenula sam da se vidim sa nekim mojim prijateljima, nešto me je odvelo tamo do crkve Svetog Marka… Izašla sam, videla, ne znam ni sama kako i zašto, i te noći sam se našla u Egiptu. Imala sam deo porodice koji je tamo prebegao pre Drugog svetskog rata. Imala sam jedan telefon i taj telefon mi je pomogao. Otišla sam na mesec-dva da vidim piramide i sve, ali sudbina je htela drugačije. Neko me je video i čuo u jednom džez klubu, Kairo metropola, jako puno miliona ljudi. Tamo sam se zadržala četiri-pet godina. U smislu neću da budem glumica, imala sam ja i tamo ponude, ali ne, ne, ne. Neću da budem glumica, neću da budem nova Dalila. Pevala sam u super klubu četiri dana nedeljno, imali smo sve, poštovanje menadžmenta, nije mi ništa trebalo, ali sam osećala da moram da idem kući jer ne znam šta se dešava uopšte. Dođem kući, pa bude ona Evrovizija – priča Bebi Dol u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”.
Foto: Blic TV / Ringier
Fijasko na Evroviziji
Pobeda na Jugoviziji odvela ju je u Rim sa pesmom “Brazil”, u trenutku kada se zemlja raspadala.
– Meni je najviše žao što je bilo tu ljudi koji su profesionalno krenuli sa mnom, da bi možda, kada se vratim kući u bilo kakvom obliku, bili tu da opišu šta je to sve bilo. Nikog nije bilo tada već, nikog nije bilo, sve je bilo strah. Ja imam utisak da su ljudi bili na nekom turističko-poslovnom putovanju – priča Bebi Dol pred kamerama Blic televizije, a na pitanje profesorke kako se osećala kada je dobila taj samo jedan bod odgovara:
– Ma nikako, jer ja sam znala da to nema veze sa mnom lično. Na taj dan vam režiser kaže: “Gledaće vas minimum 400 miliona ljudi”, znate vi šta je to. Orkestar je bio toliko naklonjen meni… Em sam prva, ja sam razmišljala u najgorem slučaju biću u prvih 5.
Foto: Blic TV / Ringier
Nažalost nije bio tako.
– Na našoj pres konferenciji je bilo jedno 1.000 novinara, oni su na kraju kao male bebe stali da im dam poljubac, na šta mirišem, ploču, ali nije bilo nikoga iz PGP-a, nikog živog. Oni su svi bili zauzeti svojim nekim aktivnostima. Dok mi tamo to radimo, verujte mi, izlaze u “Korijere dela sera” vesti o Vukovaru, sve one najstrašnije vesti. To vam je period krajem aprila do 10. maja, znači nema gore. Ja sam bila spremna, imala sam sestre Kovač za prateće vokale, simfonijski orkestar koji me voleo. Mi idemo po Rimu, Italijani viču: “Bebi, Bebi”, ja plavokosa, obučena, Versaće vamo-tamo… Imali smo garderobu od ujutru do uveče, to je bio moj biznis, to niko nije organizovao, tako smo se dogovorili sa stilistima da reprezentujemo zemlju – istakla je Bebi Dol.
Foto: Blic TV / Ringier
Povratak u tadašnju Jugoslaviju je bilo suočavanje sa ljudima koji su promenili odnos i sa njom lično.
– Znate šta, ja sam vrlo vrlo mila, tolerantna i ne volim da ujedam dok ne moram.
Usledilo je pitanje profesorke:
– A kad morate, kako ujedate?
– Pa engleski, crni humor – kaže sa osmehom Bebi Dol i nastavlja:
– Ima nekih osnovnih stvari u životu i ja se toga držim, moja kuća, moja zemlja, mir u meni je mir oko mene. Hajde da probamo. Imate ljudi koji nemaju mira, to nije moj posao, ali ako je nešto moj posao, to je da možda kažem mir u meni je mir oko mene, gospodo. Moja generacija, ja se sad iz izvinjavam, ne znam koliko je vreme i mesto za to je platila bar sa po 20 godina života, svoje najozbiljnije godine i ne bih volela ikom više najmanje uskoro da se to dogodi.
Foto: Blic TV / Ringier
Ipak, iako je u profesionalnom životu bilo različitih ljudi, u privatnom životu imala je one koji su uz nju.
– Da, uže druže. To je sve sad po 30 godina iza nas, bez greške. Ovi što pričaju puno ja kažem: pazi kuvarice da ti ručak ne zagori.
Učešće u rijaitiju
Godinama kasnije, pevačica je prihvatila poziv za rijaliti program “Farma”, nesvesna u šta se zapravo upušta.
– Ljudi iz mog zaista dužeg užeg kruga znaju da ne gledam televiziju, to jest ide slika nema ton, slušam muziku i potrudili su se da idem na jedan novi projekat, a ništa mi nisu rekli kako jeste. I tako sam se našla tamo u Lisovićima, na kraju sam mislila da je i to izmišljeno. (…) Tako sam se našla tamo i shvatila da nije uopšte pitanje nedelju dana snimanje neke emisije… Nedelju dana, snimamo nešto, učimo da sejemo i žanjemo. Shvatila sam: “Hajde, ako je toliko važno, idem”. Naučila sam toliko puno da sam zahvalna tim ljudima – priča između ostalog Bebi Dol, a na pitanje koliko je dana ostala odgovara:
Foto: Blic TV / Ringier
– Pa, nisam brojala, broj-roj, sto i… Na minusu, nema vatre, nema struje… Kažem sebi: “Probudiću se ujutru, videću šta će biti ujutru. Sutra je novi dan, Skarlet O’ Hara. Dan po dan” Kako drugačije.
Policajac joj se obratio zbog hladnog oružja
Boravak na seoskom imanju obeležio je i poklon vlasnika imanja, mentora Proke, zbog kog je imala neprijatnost na ulicama rodnog grada.
– Hladno je u kući, pale se drva, momci se svađaju. Ako neko seče drva, neko treba da unese, onda padne kiša pa sve bude uzalud. I zatiče mene gospodin Proka, vlasnik tog imanja, u toj radionici kako ja odmeravam sekiricu, koja je ovolika, i moje prste gde je drvo, da pokušam da nam založim vatru kako znam i umem dok se muški svađaju. On posle dva meseca meni govori: “Ja sam tada mislio žena će morati da se vodi u bolnicu, poseći će prste”. Ali nije, hvala Bogu, došlo do toga, nego sam ja onako tanko sekla ta drvca. (…) I onda kada je došao kraj, do kraja do raja, kao da kažem, gospodin Proka je jurio za nekim kolima gde sam bila ja i rekao: “Ovo je za vas”. Zamislite, to je za mene bio najveći kompliment u tom životu, jer znam šta znači na tom imanju sekirica te vrste. I, ja sam to nosila, nisam bila ni svesna da mi je to u stvarima – priča Bebi, a onda se prisetila kada joj je prišao policajac i rekao da sa sobom nosi hladno oružje:
Foto: Blic TV / Ringier
– Usred Beogarada, ja to nosim u jednoj neonskoj, najlonskoj, međutim, vidi se. I posle, otprilike dva meseca je prošlo i gospodin meni kaže: “Izvinite, dobar dan, imate… To se zove hladno oružje”. Kažem: “Gospodine, to mi je uspomena”. Meni je to bio kao neki moj identitet, šta ja mogu. Za mene je to bio simbol pobede. Oni su mislili da sam ja neka tupa, glupa, šta znači devojka iz grada, to znači nešto, ne znam… Posle sam dobijala komplimente. Žena mora da se izbori, za nas je sve komplikovanije.
Emisiju “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” gledajte večeras od 22 sata samo na Blic televiziji.
Dodaj komentar