Bebi Dol o imenu, ocu džezeru i bekstvu iz škole zbog Čolićeve turneje

U iskrenoj ispovesti u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” na Blic televiziji, koja se emituje večeras, u ponedeljak u 22 sata, Bebi Dol, koja se danas u zvaničnim dokumentima zove Dana Todorović, otvorila je dušu o svom odrastanju i momentima koji su joj obeležili detinjstvo.

Iako je javnost decenijama zna kao Draganu Šarić i Bebi Dol, njeno kršteno ime je zapravo Dana, a danas nosi prezime svog supruga Todorović, pa je tako u dokumentima danas upisana kao Dana Todorović.

– Krstili su me sa godinu dana, glava mi je bila kao pun mesec, za Vrbicu u crkvi Sveti Sava. Rođena sam u Nebojšinoj, tamo gde je sada Karađorđe kod Hrama, to je bila kuća mog pradede Milisava Pavlovića, tatinog dede. Bila sam gradsko dete – započinje pred kamerama Blic televizije priču Bebi Dol.

Teško i divno detinjsvto

Njen otac bio je školovani džez muzičar i saksofonista, pa je porodica stalno bila u pokretu, prateći njegove profesionalne angažmane.

– Tata je bio džez muzičar, školovan, idealan otac, divan, uvek mi je govorio: “Ne slušaj ove žene”, a imala sam mamu, prababu, nanu, tetke, strine, “Slušaj tatu”. Moj tata se grozio ikakve familijarnosti, uvek mi je govorio: “Molim te, nemoj da me zoveš tata kad me vidiš na ulici”. A kada sam bila beba, celog života se to događalo, tamo gde on morao profesionalno da bude, tu smo bile i mama i ja. Sa spoljne strane to može da deluje divno, ali biti u toj ulozi… Taman napravite neka prijateljstva u nekoj zemlji, naučite jezik, i onda idete dalje, jer tatin ugovor kaže “idemo dalje i bliže”. Ali za mene su leta u Beogradu bila u Nebojšinoj 9. Tamo su mi bile prababa, nana, tetke, strine, kajsije, mačići, kučići i sve beogradsko, tako kada ja kažem da sam iz Beograda, ja više mislim na stil, odsustvo patetike, to nema… – priča Bebi Dol u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”, a na pitanje kakvo joj je bilo odrastanje odgovara:

Foto: Blic TV / Ringier

– Teško, divno, ali teško. Divno je bilo to što uopšte nisam imala svest o krenima. Imala sam, znala sam da je Beograd tamo gde su mi nana, prababa, dvorište, mačići, ružice, leptirići i sve to, ali to je bi daleko. Za mlado biće… Ja ću vam sada reći nešto što znaju moji najbliži, moje prve reči da pitam roditelje su bile, da li imamo dovoljno para za benzin, jer je tata uvek pravio neke svoje izbore. Tata dođe i kaže idemo prekosutra, ne znam gde… U vreme kada sam bila dete, to je bio kraj šezdesetih, rane sedamdesete, rat u Vijetnamu, a on je svirao po američkim vojnim bazama. Sećam se aviona u maskirnim bojama i vojnika koji četvrtkom uveče imaju parti gde razbiju ceo klub. Onda mi deca petkom imamo parti, pijemo sokove, a sviraju nam mame i tate. I to sve spolja izgleda divno, ali onda u nekim godinama, sličnim meni, shvatite, to drvo, oni su svi dali sve najjače, i onda ja poželim, znate šta je bilo u našoj zemlji, nažalost, mi smo svi izgubili puno vremena u životu, ali kada je čovek ovakve nemirne prirode i velike vere, ja uvek kažem, vera je moja mera, vera je sila odozgo i u meni delić, ja u to verujem, u šta bih imala bolje da verujem. Tako da, posle svega i pre svega, ja kažem okej sada je vreme da napravimo korak dalje i idemo u najbolji deo našeg života. Ono drvo, znate, što obično ide odozgo, meni se sada nekako pojavljuje u smislu, mudrost, snaga, um i sve ono što ide kroz drvo života, ali bolje ikad nego nikad – priča Bebi Dol.

Foto: Blic TV / Ringier

Ipak, polazak u školu doneo joj je, kako sama kaže, traume:

– Osnovna škola “Sveti Sava” za mene je bila trauma. Moje društvo u tom prvom jedan odeljenju, pa do kraja je bilo, ne znam kako da Vam kažem, biram reči, to su sve bila deca ministara i predsednika, Janko, Marko, ja sam bila dete džez muzičara. Dok su svi nosili “zvoncare”, ja sam nosila uske pantalone, ne sa namerom. Bilo je teško, ali sam prošla i čini mi se da je to bila najbolja škola mog života.

Želja da upiše srednju muzičku školu “Mokranjac” naišla je na otpor roditelja, ali je tu presudila njena baka.

– Mama i tata su nekako eskivirali taj septembar i tu muzičku školu. I onda je nana pomogla. Otišla je kod frizera i rekla: “Sine, hajde, nana će da te upiše”. U “Mokranjcu” su shvatili da sam nežno dete s Božjim darom. Muzika ne može da se nauči, muzika je sudbina – kaže Bebi.

Foto: Blic TV / Ringier

Kada su u pitanju najbolje drugarice i simpatije na pitanje da li ih je bilo Bebi Dol sa osmehom odgovara:

– Uvek i previše. Ali, ne. To sam naučila da prepoznajem jako mlada. Uvek je bilo puno znatiželjnih ljudi, simpatije, ja sam vrlo, kako sad reći u ovoj situaciji, naučila sam o ljudima, nema boljeg iskustva od lošeg iskustva. Uvek u životu je bilo svega i svačega ali hvala Bogu mislim da sam imala dovoljno pameti da razlučim ko je ko i šta je šta i moja parola je: uže druže, uže.

Kako je postala Bebi Dol

Upravo u tom periodu nastaje i njeno prepoznatljivo umetničko ime, za koje su “kumovi” bili Šaper i Krstić.

– Što se tiče tog službenog imena Bebi Dol, nećete verovati, to veruju moji najbliži jer znaju. Ja sam u to vreme mislila da nikoga neće interesovati ko je to i šta je šta. Išla sam u “14. gimnaziju” u Beogradu i bila sam još đak, regularni. Išla sam u srednju muzičku školu Mokranjac, znači svojom voljom, niko nije to tražio od mene, naprotiv. I onda je počelo sve da se dešava van moje volje. Uopšte nije u to vreme bila, kako kažu, hajp da budemo poznati, taman posla. Mi smo tada već znali da to baš nije sladak kolač ili bar iz štampe ili bar iz iskustva, iz literature. Čitali smo i znali smo da to, ja uvek kažem, slava je lava – istakla je Bebi Dol na početku emsije, a kada se kasnije ponovo poveo razgovor oko imena kaže:

Foto: Blic TV / Ringier

– Bilo je razmišljanja da budem “Bebi Dol” kao lek, kao aspirin, ali sticajem okolnosti kod dizajnera u PGP-u to nekako tada nije prošlo, pa se pretvorilo u ime i prezime. Ako mogu da se zakunem pred gledaocima ja sam mislila da nikoga neće interesovati ko je to, šta je šta niti sam ja svoju budućnost videla na taj način. Ja sam samo htela da se zaštitim. Išla sam u školu i nisam želela uopšte… Znala sam preko oca da to baš i nije preporučljivo i onda sam pomislila ime, prezime, važi dobro, svi su me i ovako zvali Bebica, nja, nja, nja. Devojka iz grada, ja nisam kriva šta ću da radim, ali to ne znači da sam glupa – na opasku profesorke: “Taman posla. Ja mislim da to niko nikad nije ni rekao”, Bebi Dol odgovara:

– Naivčinama se svašta omakne. Baš nas briga, mi smo žene…

Od njene 18. godine Bebi Dol je zaštićeno u Sokoju, a kako ističe to je njeno službeno ime.

Foto: Blic TV / Ringier

Završila je i Mokranjac i “14. gimnaziju” i upisuje arheologiju.

– I filozofiju, pa posle arheologiju, pa posle antropologiju. Jer su se vremena u školovanju menjala. I onda sam od svojih profesora shvatila da je to prilično nemoguće. Odlazila sam na predavanja kad shvatim da pravim nemir, znate, dolazim iz nekih mojih okolnosti, dolazim među studente, pravim nemir – kaže Bebi Dol.

Pobegla iz škole zbog turneje sa Čolom

Iako je tek zakoračila u muzički svet, usledio je poziv koji se ne odbija – poziv za saradnju sa najvećim imenima tadašnje jugoslovenske scene.

Foto: Blic TV / Ringier

– Ah, pa to su takvi primerci da ne možete naći bolje. Gospodin Goran Bregović me je upoznao u Londonu mnogo pre svega. Bila je neka Čolićeva turneja, onaj urnebes, i on me je preporučio. Ja sam bukvalno pobegla iz škole. Zvao me je gospodin Maksa Ćatović, nije imao pojma koliko imam godina. U muzičkoj školi, kad talentovan đak kaže istinu, nije bio problem napraviti opravdanje na tri meseca. Tako sam otišla na prvu turneju, a druga je već bila, bila sam gost, preko 100 koncerata za 99 dana po celoj Jugoslaviji. To je vatreno krštenje i to vam je preporuka za ostatak vašeg života. Gospodin Čolić me zna, Bregović me zna, gospodin Mandić me zna… Vodio me u studio u Švajcarsku, snimili smo nezaboravne stvari. To su nezaboravna gospoda – priča Bebi Dol, a na pitanje da li ima i profesionalno emotivnih niti kaže:

– Emotivnih ne. Emotivnih na nivou muzike da, da ja razumem šta oni trebaju. To je prepoznavanje, bez toga nema ništa.

Foto: Blic TV / Ringier

Emisiju, “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” gledajte večeras u 22 sata samo na Blic televiziji.