radiobalkanfox
Petar Grašo, pevač čije je drugo ime “mediteranski romantik” zakazao je druženje sa publikom za 15. oktobar, kada će ljubitelji njegove muzike moći da uživaju u repertoaru koji je spremio.
Tokom gostovanja u Beogradu, Petar Grašo nam je otkrio da li su pripreme za koncert u toku, ali i koliko porodica ispašta zbog posla kojim se bavi.
Foto: Screenshot ringier / screenshot
– Ja volim da kažem da sam ja dobar gost. Dođem, stojim kratko i odem. Al tako je ne samo u Beogradu, tako je u svim gradovima. Nažalost, ne mogu ostati onoliko koliko bih hteo, pogotovo u Beogradu koji jako volim zbog toga što su mi obaveze koncertne. U sred smo turneje tako da sviramo i pevamo, al evo tu sam zbog razloga koji me raduje, a to je Sava centar koji pripremamo i kojem se beskrajno radujem – kaže on i otkriva da li su pripreme u toku:
– Ništa još nije spremno i u tome je lepota. Šalim se. Sve je u procesu. Želja mi je da to bude jedan koncert, ali da to bude jedan mali lepi spektakl, da bude koncert bez praznog hoda, radost, hitovi, lijepe pesme, isto kao što je bio prošli. Zaista je bilo nezaboravno. Taj osećaj kad sam se pojavio od prvog trenutka do zadnjeg. Od prve sekunde su ljudi pevali i to je bilo – moraš ponavljati.
Na pitanje koliko se Petar promenio sa početka karijere do danas, kaže:
Foto: Screenshot ringier / screenshot
– Koliko sam se ja zapravo promenio mislim da će to najbolje moći reći ljudi koji mene posmatraju, a oni tvrde da se nisam puno promijenio. Ono što ja mislim da sam ja i dalje suštinski taj Petar od 15 godina, kog je vreme, kao i sve nas, oblikovalo. Na svoj način donelo neke bore, lepe momente, tužne momente, a pre svega donelo iskustvo. To samo vreme može doneti. I osećam se super u svojim godinama, kako god da sam se menjao, menjao sam se na način da sebi budem bolji. Ponekad je to bilo lako, ponekad bolno, ali konačni rezultat je da ispred vas sad stoji čovek koji je potpuno srećan.
Kada se ugase reflektori, Grašo je gotovo isti, voli dobro društvo, muziku i razgovor.
– Petar kad se ugase reflektori je vrlo sličan ovom Petru, ja nemam dva lica. Ja sam čovek taj koji jesam. Mislim da je to možda nešto što ljudi kod mene vole. Kad me vide sa mnom razgovaraju i kad me vide kako pričam na sceni, male su razlike. Na sceni si možda malo više scenski, malo si naglašeniji, ali u principu ja sam čovek koji je povučen. Daleko od toga da ne volim brbljati sa svojim prijateljima, al nisam neko ko izlazi po klubovima. Taj sam segment prevazišao. Volim sto, volim beskrajno neke ljude moje bliske za tim stolom da se pije neko vino i da se zeza. Malo sarkazm i to je super, to odmara dušu.
Foto: Screenshot ringier / screenshot
S obzirom na to da je turneja u toku, te da je zbog posla često odsutan od kuće, pevač nam je otkrio koliko ispašta privatni život zbog posla.
– Ako gledamo definiciju ovog klasičnog porodičnog života da se muž i žena ujutro rastanu, rade, a deca su u vrtiću, pa se vrate u četiri popodne, pa onda večeraju i gledaju film, to ne postoji u mom tempu. Moj tempo je drugačiji. Pre svega mi je bitno da su sigurni i zbrinuti i da su srećni. To definitivno jesu. I da im ništa ne fali, definitivno ne fali. Fali im malo tata, odnosno suprug, ali ne u toj meri u kojoj ljudi misle. Čak su me prozivali neko vreme, kad su gledali moj tempo – “kao stigneš li ti kad biti sa detetom, šta ti to treba, sa ženom?” Odem pet, šest dana, pa sam opet tri tu, pa šest odem, pa me tri nema. Ali to je priroda mog posla. Svaki posao u životu, imaš pomorce koji odu na šest meseci, pa ih nema i tako četrdeset godina. Imaš ljude koji su u vojsci, odu negdje na misiju. Znate kako je, svaki posao, imaš voditelje koji odu, reportere, pa ih nema tri nedelje iz Avganistana. Svaki posao nosi svoje lepote i male rezove. Ja sam uspio pomiriti koliko god mogu sve to, moja porodica je vrlo razumna. Znaju da to što radim, radim na visokom nivou i da moram putovati, da ne mogu sve raditi iz kuće online. Moram otići negde, ali se vraćam. Vraćam se više nego ikad da ne propustim trenutke sa svojom decom, porodicom, tako da je taj balans nekako nađen.
Saveti tasta Tončija Huljića mu uvek dobro dođu, a sluša naravno i sugestije supruge Hane.
Foto: Milan Ilić, Zoran Ilić / Ringier
– Samo sebe slušam onda kad radim pesme, sebe i svoje najbliže saradnike. To je u 99 odsto slučajeva Tonči Huljić, Vjekoslava. Slušam savete i od svoje Hane jer ona je magistar muzike. Ali kad sam u nešto siguran, onda to radim i ne slušam nikoga. Poslušam malo savete, ali većinu ih ne uzmem. Kad radim pesmu, radim je sa Tončijem, bila njegova, bila moja, mi slično razmišljamo. Ako u nešto verujemo, svaki savet tuđi, ako me miče od moje intuicije, ako se dogodi da pesma nije prošla, grišću se jer sam možda poslušao nekog, a to nije bila moja ideja. Kad je sve moja ideja, onda stojim iza te pesme i ako nešto ne ide, naučiću šta ne ide, ali je to bila moja odluka i biće to moje naravoučenije. Događalo se, naravno, u malim slučajevima da nešto sam pogrešno procenio, al većinom je moja intuicija bila ispravna vodilja – kaže on, ističući da će publiku uskoro obradovati novim pesmama:
– Pripremamo četiri nove pesme, ali nećemo izbacivati odmah sve četiri. Ja sam tip koji ima svoj mali tempo kako to voli raditi. Pesme je trebalo već završiti, ako ovo bude gledao moj tast Tonči Huljić, znam da će me malo vređati, jer ja sam zaista kriv. Trebalo je to sredinom augusta da završimo, ali ja sam svirao puno i bio na putu da nismo stigli ući u studio nekoliko dana. To će se dogoditi vrlo, izbacićemo pesme koje smo radili već godinu i po dana. Konceptualno smo ih završili, ali moramo ih sad u studiju uobličiti. To su te neke slatke muke, ali verujem da će ljudi koji vole tu neku vrstu moje muzike, talijanski mediteranski pop, da će bit zadovoljni.
Petar je u braku sa suprugom Hanom dobio dvoje dece, ćerku Albu i sina Tonija, a roditeljstvo ga je kako kaže, i te kako promenilo, te je postao i emotivniji.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
– Pa možda je roditeljstvo najjasniji događaj koji se dogodio na kojem vidim neke svoje promene, a bez da sam na sebi radio da se menjam. Mislim da se sad prvi put hteo-ne hteo osećam u tom jednom segmentu sebe zreliji i odgovorniji nego ikad. Ja nisam neodgovoran čovek generalno. Malo sam kontrolfrik, ali sam s druge strane blesav. Mlad sam duhom, ali roditeljstvo je jedan hram koji se izgradio u meni te zadnje četiri godine otkad su ta dva mala bića došla, gde sam potpuno miran. Znam zašto postojim. Znam da ništa drugo nije važno – kaže on i dodaje:
– Emotivan sam jako, pogotovo na decu jer i to je nešto što se samo od sebe dogodi. Ja sam čovek koji ima emociju. Mislim da niko ko se bavi umetnošću ne može to bit ako je malo hendikepiran. Tu moraš bit otvoren za sve dijapazone, od sržbe, anksioznosti, do lepote. Pogled na dva, na dvojicu male mene, to je moje. Da su prvo nešto zaista šta je živo i što je moje. Ne pričam ja kao neki iper roditelj, nego verovatno svi roditelji na svetu imaju taj osećaj.
Grašo nam je prepričao i jednu zanimljivu situaciju iz porodičnog doma, kada mu je gost bio Zdravko Čolić.
Foto: Zoran Lončarević / Ringier
– To je zaista bilo strašno slatko. Zdravko je došao kod mene kući. Imali smo jedno lepo veče druženja i moja Alba, naravno koja tad nije imala još četiri godine, je neki crtać gledala, Zdravko je nešto pričao i nakon toga je počeo pevati neku pesmu i to je bilo tako slatko, za stolom samo mi. Ona je izašla i rekla: „Možete li vi, barba, prestati tako glasno pevat, smetate mi, gledam crtać.” Mi smo se nasmejali i ja gledam njega i kažem: „Sad vidiš, meni moj život”, kažem Zdravku: „Ona s tri i po godine kaže tebi da prestaneš pevati, a ja da si ušao u moju kuću s tri i po godine bi se odmah onesvestio.” Ja sam ga obožavao, “Malo pojačaj radio”, “Da si zvezda sele moja”. Imam snimke kad sam imao četiri godine, video gde to pevam, za mene je on bio živi Bog. Sad sedimo i pijemo piće i družimo se, što je normalno, iz istog smo posla. On je divan tip, a moja kćerka ga utišava. Kako život radi te krugove slatke. To je bilo jako simpatično. On se smejao.
Dodaj komentar