Od Karla Lagerfelda do Toma Forda: Nataša Vojnović je jedna od naših najvećih modnih priča, a o njoj premalo pričamo

Gotovo tri decenije nakon što je kao tinejdžerka pokušavala da napravi prve korake u modelingu, i dalje je deo mode na njenom najvišem međunarodnom nivou. Models.com je beleži u postavi Courrèges revije za jesen/zimu 2026/27, održane 4. marta.

Sama ta činjenica bila bi dovoljna za respektabilnu karijeru. Kod Nataše je, međutim, samo poslednja tačka na impresivnoj listi.

Karl Lagerfeld ju je lično fotografisao za Chanel, radila je sa Nikolom Geskijerom u njegovim ranim i danas kultnim godinama u Balenciagi, bila lice Guccija u eri Toma Forda, snimala kampanje za Calvin Klein i pojavljivala se na naslovnicama britanskog Voguea pred objektivima Marija Testina i Nika Najta.

Američki Vogue je još 2016. za nju upotrebio izraz koji možda najbolje objašnjava njen status u industriji — „model’s model“. Ne model čija se karijera zasniva na privatnom životu ili popularnosti van posla, već neko koga posebno cene fotografi, dizajneri, stilisti i ljudi koji zaista rade modu.

Kada se njena karijera pogleda od početka do danas, pomalo je neverovatno koliko o njoj zapravo malo pričamo.

Natašina priča počela je mnogo pre Chanela i Guccija.

Sa porodicom je sa 12 godina, tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji, napustila Bosnu i preselila se u Beograd. Američkom Vogueu kasnije je pričala da je iskustvo izbeglištva ostavilo dubok trag na njoj, ali i na načinu na koji je kasnije pristupala poslu. Još kao tinejdžerka prošla je kroz Elite Model Look, što joj je otvorilo mogućnost da pokuša da izgradi međunarodnu karijeru.

Ni Pariz je nije odmah dočekao raširenih ruku.

Do francuske prestonice stigla je posle putovanja vozom koje je, prema njenom sećanju, trajalo oko 48 sati. Bila je iscrpljena, a u prvoj agenciji su razmišljali da je jednostavno pošalju nazad. Nataša ih je, kako je sama ispričala, ubedila da joj pruže priliku.

Uspeh nije došao nekoliko nedelja kasnije. Rekla je da su prošle gotovo tri godine pre nego što su ljudi poput Karla Lagerfelda i Nikole Geskijera počeli ozbiljno da je primećuju.

U eri u kojoj priče o modelima često zvuče kao „otkrivena je na ulici, a sledećeg meseca hodala je za najveću kuću“, njena je mnogo zanimljivija: morala je da ostane dovoljno dugo da industrija shvati šta sve ume.

Među najranijim dokumentovanim velikim revijama u njenoj karijeri nalazi se Balenciaga za proleće/leto 2000, prikazana u oktobru 1999, u vreme kada je kuću vodio Nikola Geskijer. U istoj postavi bile su Karen Elson, Megi Rajzer, Malgoša Bela i druge važne manekenke tog perioda.

Nije to bilo jednokratno pojavljivanje. Nataša je hodala i njegove Balenciaga kolekcije za proleće/leto 2001, 2002. i 2003. godine.

To je važno jer Geskijerova Balenciaga sa prelaza milenijuma danas zauzima posebno mesto u savremenoj modnoj istoriji. A Nataša nije naknadno došla kada je ime već bilo globalni fenomen — bila je deo tog sveta dok se formirao.

Američki Vogue upravo njene nastupe u Geskijerovim kolekcijama navodi kao jedan od razloga zbog kojih je stekla status „model’s model“.

Veza sa Karlom Lagerfeldom nije se svodila na to da je nekoliko puta prošetala Chanel pistom.

Vogue Italia beleži da ju je Lagerfeld lično fotografisao za Chanel Accessories kampanju, dok američki Vogue među njenim najvažnijim poslovima takođe izdvaja Chanel kampanju.

Istovremeno je redovno hodala Chanel revije. Models.com je, recimo, beleži već na ready-to-wear reviji za jesen 2000, zatim na couture reviji za proleće 2001, kao i u Chanel postavama narednih sezona.

Nataša se kasnije prisetila i koliko joj je Lagerfeld dopuštao da na pisti pokaže karakter. U jednom intervjuu ispričala je da joj je umeo da ostavi prostor da sama smisli „fazon“ za izlazak. Na jednoj Chanel reviji to je shvatila prilično doslovno: deo piste prešla je na sve četiri, zatim ustala i završila izlazak piruetom, da bi Lagerfeldu potom dobacila da je to bio pravi catwalk.

Ta anegdota zapravo govori mnogo više o njenoj karijeri nego obična lista brendova.

Nataša nije bila samo neko kome odeća dobro stoji. Bila je izvođač.

Američki Vogue piše da je tokom karijere zbog snimanja menjala boju kose, brijala obrve i dozvoljavala da joj telo bude prekriveno bojom. Sama je svoj posao opisivala idejom da je model „platno“ na kojem čitav kreativni tim gradi sliku.

Upravo ta sposobnost transformacije objašnjava zbog čega njene fotografije iz ranih dvehiljaditih i danas izgledaju zanimljivo.

Ona nije imala jednu prepoznatljivu pozu koju je ponavljala iz kampanje u kampanju. Na jednoj fotografiji mogla je da izgleda strogo i gotovo androgino, na sledećoj teatralno, senzualno ili potpuno neobično.

To je vrsta modelinga koja je posebno važna fotografima i stilistima — lice i telo nisu krajnji proizvod, već materijal od kojeg se pravi određena modna slika.

Koliko je visoko bila pozicionirana početkom dvehiljaditih možda najbolje pokazuju naslovnice.

Zvanična arhiva britanskog Voguea potvrđuje da je Nataša bila na naslovnici avgustovskog broja 2001. godine, koju je fotografisao Mario Testino.

U martu 2003. ponovo je bila na naslovnici britanskog izdanja, ovog puta pred objektivom Nika Najta.

I postoji sjajan detalj: upravo je ta naslovnica iz marta 2003, na kojoj Nataša nosi vintage Cutler & Gross naočare, kasnije iste godine na Pantene Pro-V nagradama proglašena „Most Arrestingly Beautiful Magazine Cover“. Sam britanski Vogue zabeležio je nagradu u oktobru 2003.

U vreme kada su naslovnice istog magazina pripadale najvećim modelima i zvezdama na svetu, Nataša je bila potpuno ravnopravno deo tog kruga.

Ovde vredi biti precizan, jer se Nataša često opisuje kao „muza Toma Forda“, što je mnogo šira tvrdnja nego što je potrebno da bi njena priča bila impresivna.

Ono što možemo pouzdano da kažemo jeste sledeće: Nataša Vojnović bila je jedno od lica Gucci kampanje za jesen/zimu 2001, zajedno sa Erin Vason, a kampanju je fotografisao Teri Ričardson. Models.com je tu kampanju svojevremeno uvrstio među zapažene kampanje sezone.

To je bila Gucci era Toma Forda u najdoslovnijem smislu. Ford je bio kreativni direktor kuće od 1994, a CFDA navodi da je u toj ulozi bio odgovoran ne samo za odeću već i za celokupni imidž kompanije i reklamne kampanje.

Vogueova arhiva kolekciju Gucci za jesen 2001. direktno vodi pod Tomom Fordom. Bila je to ona prepoznatljiva Fordova mešavina preciznog tailoringa, kože, krzna, transparentnih komada i kontrolisanog seksepila.

Nataša je, osim kampanje, hodala i Gucci reviju za proleće/leto 2001, takođe tokom Fordovog mandata.

Dakle, nije potrebno praviti mit: činjenice su već dovoljno dobre. Bila je deo jednog od najuticajnijih perioda u istoriji Guccija.

Kada se pogledaju pouzdani modni arhivi, širina njene karijere postaje još očiglednija.

Američki Vogue izdvaja kampanje za Calvin Klein i Chanel, dok Vogue Italia navodi da je bila angažovana za Yves Saint Laurent, Gucci, Etro, Moschino, Marc Jacobs, Anna Molinari i Sonia Rykiel, između ostalih.

Drugim rečima, nije imala jedan veliki trenutak koji je kasnije postao legenda.

Imala je period u kojem je kontinuirano radila sa kućama i kreativcima koji su definisali modu tog vremena.

I pritom nije pripadala klasičnom tipu supermodela koji je slavu gradio paralelno sa tabloidnim životom.

U svom velikom profilu iz 2016. američki Vogue upravo na tome pravi razliku.

Neki modeli, pišu, postanu poznati po onome što rade van posla — po tome sa kim izlaze, gde se pojavljuju i šta objavljuju. Drugi status grade gotovo isključivo onim što naprave na pisti i pred kamerom.

Natašu su svrstali u drugu grupu.

Ni sama nikada nije delovala preterano zainteresovano za celebrity mehanizam. Tada je govorila da ne voli Instagram ni instant prirodu društvenih mreža, da joj nedostaje misterija i da želi da publici daje svoje fotografije — ali ne i ceo privatni život.

Možda je upravo zbog toga njeno ime danas manje prisutno u svakodnevnom celebrity sadržaju od imena nekih modela čije karijere objektivno nisu bile veće.

Ali modna arhiva ne zaboravlja.

Možda je najelegantniji dokaz njenog statusa to što priču ne moramo završiti u 2001. ili 2003. godini.

U martu 2026. Nataša Vojnović hodala je Courrèges reviju za jesen/zimu 2026/27 u Parizu, u postavi u kojoj su bile Aleks Konsani, Lota Blašković, Lulu Teni i čitava nova generacija modela.

Od prvih koraka na Elite Model Looku sredinom devedesetih do piste jedne od trenutno najrelevantnijih pariskih kuća 2026. prošle su gotovo tri decenije.

Između ta dva trenutka stali su Lagerfeld, Chanel, Geskijerova Balenciaga, Gucci Toma Forda, Calvin Klein, Testino, Nik Najt, velike kampanje i Vogue naslovnice.

I možda je baš zato Nataša Vojnović jedna od onih modnih priča koje vredi ponovo ispričati.

Ne zato što je nekada bila „naša manekenka koja je uspela u svetu“.

Nego zato što je zaista bila deo perioda svetske mode koji se danas proučava, citira i neprestano vraća – a skoro tri decenije kasnije još uvek nije izašla iz njega.