Životna priča Branke Veselinović | Kurir

Branka Veselinović živela je gotovo čitav jedan vek srpskog i jugoslovenskog pozorišta. Bila je glumica, humanitarka, poliglota, neumorna žena koja ni u dubokoj starosti nije prestajala da pomaže drugima, a iza vedrog duha i osmeha koji je publika dobro poznavala nosila je i jednu veliku neostvarenu želju – da postane majka.

Rođena je 16. septembra 1918. godine u tadašnjem Starom Bečeju, kao šesto dete Jovanke i Aleksandra Ćosića. Ljubav prema sceni pokazala je veoma rano, a Glumačku školu pri Narodnom pozorištu u Beogradu počela je da pohađa 1936. godine.

Već sa 19 godina otišla je na praksu u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, gde je igrala u predstavi „Karlova tetka“. U Novom Sadu ostala je do 1940, kada se vratila u Beograd i postala deo Umetničkog pozorišta, a potom i Narodnog pozorišta.

Jedno od najvažnijih poglavlja njenog života počelo je 1947. godine, kada je izabrana u prvi ansambl novoosnovanog Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Bio je to čuveni ansambl sastavljen od glumaca dovedenih iz različitih krajeva tadašnje Jugoslavije, a Branka je bila poslednja živa članica te generacije.

Na sceni JDP-a pojavila se i u prvoj predstavi ovog pozorišta – „Kralju Betajnove“, izvedenom 3. aprila 1948. godine.

U matičnoj kući odigrala je više od 40 uloga i sarađivala sa značajnim rediteljima, tumačeći dela Bihnera, Dostojevskog, Turgenjeva, Čehova, Pirandela, Majakovskog, Nušića, Gogolja, Goldonija i drugih velikih pisaca.

Posebno je bila cenjena zbog izuzetnog dara za komediju. Njena glumačka priroda, vedrina i sposobnost da i najmanjem liku pronađe upečatljiv detalj učinili su je jednom od omiljenih komičarki svog vremena.

Za ulogu Gine u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici“ dobila je Sterijinu nagradu 1964. godine. Tokom života dobila je i Orden rada sa zlatnim vencem, Nušićevu nagradu za životno delo, Vukovu nagradu i nagradu „Mali princ“ za životno delo.

Iako se zvanično penzionisala 1978. godine, Branka nije napustila scenu. Nastavila je da igra i posle odlaska u penziju, a poslednjih godina publika ju je gledala kao Dunda Nika u predstavi „Skup“ Marina Držića, u režiji Jagoša Markovića. Tu ulogu igrala je sve do 2007. godine.

Njena karijera nije bila vezana samo za domaće pozornice. Igrala je na scenama gotovo svih beogradskih pozorišta, a nastupala je i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je na engleskom jeziku igrala glavnu ulogu u Brehtovoj predstavi „Majka Hrabrost i njena deca“.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu Branka je pronašla i čoveka sa kojim će provesti najveći deo života – glumca i prevodioca Mladena Mlađu Veselinovića. Njihova ljubavna priča počela je gotovo filmski, tokom zajedničkog rada na predstavi.

Branka je svojevremeno otkrila da je veliku ulogu u njihovom zbližavanju imala Mira Stupica.

„Zahvaljujući Miri Stupici započela sam ljubav sa Mlađom. Pripremali smo predstavu u kojoj smo Mlađa i ja igrali ljubavni par. On je igrao Bepu Ribara, a ja Ursulu Pulentu. Probali smo u dramskoj sali na mestu gde je nekada bila crkva, danas je tu Bajlonijeva pijaca. Na probama Mira Stupica primetila je kako se Mlađa i ja uverljivo grlimo“, pričala je Branka.

Mira je tada pitala Mlađu da li ima devojku. Kada je čula da nema, a znala je i da je Branka slobodna, predložila im je da budu par i u privatnom životu.

„Tada smo se svi smejali, ali mesec po mesec i mi smo počeli da se volimo, ljubimo, a venčali smo se 1948. u septembru. Ima takvih brakova da su se ljudi zaljubili u pozorištu“, govorila je glumica.

Venčali su se 30. septembra 1948. i ostali zajedno sve do Mlađine smrti 2012. godine – pune 64 godine.

Njihov dug brak bio je ispunjen ljubavlju, zajedničkim radom i međusobnim poštovanjem, ali nisu uspeli da ostvare jednu želju. Nisu imali decu.

Branka nikada nije skrivala koliko ju je to bolelo. Govorila je da su i ona i Mlađa bili zdravi i da su pokušavali da otkriju zbog čega ne mogu da postanu roditelji.

„Zdravi smo bili oboje, išli smo na preglede. Pokojni doktor Tasovac davnih godina nam je rekao da je to tako i da neki partneri ne mogu da imaju decu. Rekao je: ‘Da ste sa drugima u braku, imali biste i vi i Branka’. A onda smo mu mi rekli da se volimo, a on je poručio: ‘Volite se, ali dece nećete imati’“, ispričala je svojevremeno.

Mogućnost da zbog toga napusti čoveka kojeg voli za nju, međutim, nije postojala.

„Volela sam da imam decu. Lečila sam se. S Mlađom i sa mnom bilo je sve u redu, a na razvod zbog toga nisam pomišljala“, govorila je.

Možda upravo zato što nisu imali svoju, Branka i Mlađa veliki deo života posvetili su tuđoj deci.

Osnovali su Fond „Branka i Mlađa Veselinović“, namenjen pomoći deci sa invaliditetom, a humanitarni rad postao je jednako važan deo Brankinog života kao i gluma.

Od 1980. godine četiri godine bila je ambasadorka UNICEF-a. Dokle god joj je zdravlje dozvoljavalo obilazila je decu, stare, bolesne, osobe sa invaliditetom i sve kojima je smatrala da su potrebni pažnja i podrška. Organizovala je humanitarne programe, nastupala i prikupljala pomoć.

Čak ni u poznim godinama nije pristajala da miruje.

„Ja idem i dalje, prekjuče sam bila kod penzionera na otvorenom, za invalide. Juče sam bila u Savezu slepih, tamo smo prikupljali neke pare. Jednostavno ne sedim. Imam energiju“, govorila je.

Branka je govorila sedam jezika, često je nastupala sa Desankom Maksimović i govorila njene stihove, a imala je još jednu, javnosti manje poznatu stranu – bila je dobrovoljni vatrogasac i stekla čin oficira prve klase.

Ljubav prema pozorištu Branka i Mlađa produžili su i nakon svojih aktivnih karijera. Godine 2012. sredstva su poklonili Fondaciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, iz kojih je ustanovljena godišnja nagrada „Branka i Mlađa Veselinović“ za najbolje glumačko ostvarenje u predstavama JDP-a. Među laureatima su bili Nebojša Glogovac, Seka Sablić i Nenad Jezdić.

Branka je 2018. godine napunila 100 godina, a veliki jubilej obeležen je upravo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kući kojoj je pripadala gotovo čitav profesionalni život.

I u poznim godinama zadržala je vedrinu i energiju zbog kojih je publika decenijama volela.

Preminula je 8. februara 2023. godine. Jugoslovensko dramsko pozorište oprostilo se tada od poslednje žive članice svog prvog, legendarnog ansambla, ističući da su njen život, humanitarni rad i posvećenost pozorištu ostavili neizbrisiv trag u istoriji ove kuće.

Pogledajte u galeriji fotografije sa ispraćaja:

Branka Veselinović sahranjena je 14. februara 2023. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Sahrani su prisustvovali članovi porodice, prijatelji i poštovaoci. Među njima su bili upravnica JDP-a Tamara Vučković Manojlović, glumica Branka Petrić, Zoran Živković, ali i pripadnici Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Palilula“, čiji je Branka bila član.Ostale kolege iz sveta glume se nisu pojavile.

 Video: Poslednji ispraćaj Branke Veselinović