Pravda zakucala na haška vrata: Hašim Tači osuđen na 25 godina robije zbog surovih ratnih zločina i mučenja pritvorenika

Pravda zakucala na haška vrata: Hašim Tači osuđen na 25 godina robije zbog surovih ratnih zločina i mučenja pritvorenika

Nakon višegodišnjeg sudskog maratona, stotina saslušanih svedoka i hiljada izvedenih materijalnih dokaza, u Specijalizovanim većima Kosova u Hagu konačno je odjeknuo pravni čekić koji je stavio tačku na dugogodišnje tvrdnje o navodnoj bezgrešnosti bivšeg komandnog kadra OVK. Kako izveštava portal Mondo, bivši politički lider te formacije, nekadašnji premijer i predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači, prvostepeno je osuđen na jedinstvenu kaznu od 25 godina zatvora zbog teških ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Predsedavajući sudija Čarls Smit pročitao je presudu kojom je nekadašnji gospodar kosovske političke scene proglašen krivim za protivpravno lišavanje slobode najmanje 385 osoba, surovo postupanje, mučenje više od tri stotine ljudi i ratni zločin ubistva nad 96 nedužnih lica čija su tela decenijama tražena širom Kosova i severne Albanije.

Zajedno u štabu, zajedno pred sudom: Osuđeni i Veselji, Krasnići i Seljimi

Presuda bivšem komandantu sa ratnim nadimkom „Zmija“ bila je samo centralni deo velikog haškog procesa u kom su osuđeni i njegovi najuži saradnici iz Glavnog štaba, čime je sud potvrdio individualnu krivičnu odgovornost i svesno delovanje sa vrha hijerarhije radi preuzimanja apsolutne kontrole nad celom teritorijom. Pored Tačija, dugogodišnji funkcioner i nekadašnji predsednik kosovskog parlamenta Jakup Krasnići osuđen je na identičnu objedinjenu kaznu od 25 godina zatvora, dok je bivši šef obaveštajne službe Kadri Veselji osuđen na 18 godina, a Redžep Seljimi na 13 godina iza rešetaka. Iako su timovi odbrane tokom trogodišnjeg postupka angažovali zvučna imena zapadne diplomatije poput Veslija Klarka i Kristofera Hila tvrdeći da OVK nije imala jedinstvenu komandu, veće je ocenilo da su dokazi o sistematskom progonu i svirepim egzekucijama Srba, Roma, Aškalija i politički nepodobnih Albanaca suviše uverljivi da bi ostali nekažnjeni.

Od zakletve u Rambujeu do hladnih zidova pritvorske jedinice

Ovakav pravosudni epilog predstavlja spektakularan istorijski kontrast u odnosu na čuvenu Tačijevu izjavu iz septembra 1999. godine kada je za domaće medije samouvereno tvrdio da njegova formacija nikada nije počinila nijedan zločin i da nijedan njen pripadnik nikada neće videti hašku sudnicu. Od pregovarača u dvorcu Rambuje, preko proglašenja jednostrane nezavisnosti 2008. godine, pa sve do potpisivanja Briselskog sporazuma u elegantnim evropskim kabinetima, nekadašnji lider PDK-a gradio je imidž nedodirljivog mirotvorca, da bi se na kraju vratio upravo tamo gde je tvrdio da nikada neće kročiti. Dok obe strane najavljuju žalbe na ovu prvostepenu presudu, a protiv Tačija visi i dodatni proces zbog ometanja pravde, porodice preko četiri stotine žrtava dočekale su prvi zvanični institucionalni pečat na istinu o logorima, zlostavljanjima i decenijama prikrivanim zločinima.