Koja vikend navika najlošije utiče na srce?

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Vikend je za mnoge prilika da promene rutinu, kasnije ustaju, kasnije doručkuju i pomeraju ostale obroke. Međutim, upravo ta mala promena u rasporedu ishrane mogla bi da ima veze sa zdravljem srca.

Ako tokom radne nedelje doručkujete, ručate i večerate u približno isto vreme, a onda vikendom značajno pomerite obroke, vaš organizam može da doživi svojevrsni “džet leg”, samo što se ovog puta ne radi o putovanju, već o vremenu kada jedete.

Novo istraživanje ukazuje da veće razlike u vremenu obroka između radnih dana i vikenda mogu biti povezane sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Posebno izražena povezanost zabeležena je kod muškaraca.

Šta se dešava kada vikendom promenimo ritam?

Naše telo funkcioniše prema unutrašnjem biološkom satu, koji utiče na brojne procese, uključujući spavanje, hormone, metabolizam i način na koji organizam obrađuje hranu. Zbog toga nije važno samo šta jedemo, već i kada jedemo.

Istraživači su pratili više od 100.000 ljudi, prosečne starosti oko 42 godine, tokom perioda od osam godina. Učesnici su, između ostalog, poređeni prema tome koliko su menjali vreme obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane.

Jedna grupa je vikendom jela ranije, druga je zadržavala približno isti raspored tokom cele nedelje, dok je treća pomerala obroke za kasnije.

Rezultati su pokazali da je kod muškaraca promena vremena obroka bila povezana sa većim rizikom od kardiovaskularnih i koronarnih bolesti srca. Najizraženija povezanost primećena je kod onih koji su vikendom počinjali da jedu ranije nego tokom radne nedelje.

Svaki sat razlike pravio je razliku

Prema rezultatima studije objavljene u časopisu Communications Medicine, svaki sat razlike između vremena obroka tokom radnih dana i vikenda bio je povezan sa 14 odsto većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti kod muškaraca.

Kada je reč o koronarnoj bolesti srca, povezanost je bila još izraženija, svaki sat razlike bio je povezan sa 21 odsto većim rizikom.

Važno je naglasiti da ovakvi rezultati pokazuju povezanost, a ne dokazuju da samo pomeranje vremena obroka direktno izaziva srčane bolesti.

Kod žena rezultati nisu bili isti

Istraživanje je pokazalo i zanimljivu razliku između muškaraca i žena. Kod žena nije pronađena statistički značajna povezanost između promena u vremenu obroka vikendom i rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Takođe, istraživači nisu pronašli značajnu vezu između ove navike i rizika od moždanog udara.

Autori studije smatraju da bi razlike mogle imati veze sa različitim životnim navikama, radnim rasporedom i biološkim faktorima, ali su potrebna dodatna istraživanja kako bi se bolje objasnilo zbog čega su rezultati bili drugačiji kod muškaraca i žena.

Ne morate vikendom jesti u minut tačno

Rezultati ne znače da bi svaki obrok tokom vikenda morao da bude u isto vreme kao i radnim danima. Ideja je pre svega da velike promene u dnevnom ritmu možda nisu potpuno beznačajne za organizam.

Ako tokom nedelje doručkujete u 8 sati, a vikendom ga pomerite na 9, razlika je relativno mala. Međutim, ako se vreme obroka redovno pomera za nekoliko sati, uz to menjate i vreme spavanja i buđenja, celokupan ritam organizma može biti znatno drugačiji.

Zbog toga istraživači ističu da bi, kada je reč o zdravlju srca, trebalo razmišljati ne samo o kvalitetu hrane i količini kalorija već i o redovnosti dnevnog rasporeda obroka.

Naravno, vreme obroka je samo jedan od brojnih faktora koji mogu uticati na zdravlje srca. Pušenje, nedovoljna fizička aktivnost, nepravilna ishrana, višak kilograma i drugi poznati faktori rizika i dalje imaju mnogo važniju ulogu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

Zato povremeni kasniji doručak tokom vikenda sam po sebi nije razlog za paniku. Mnogo je važnije posmatrati celokupne životne navike i, koliko je moguće, održavati relativno stabilan ritam spavanja, obroka i fizičke aktivnosti.

Bonus video:

Kako lubenica utiče na zdravlje 

( Ilić Milica )