Sećanje na Baneta Bumbara: Knjiga o seriji ‘Grlom u jagode’

Na 19. LIFFE-u predstavljeno je dopunjeno izdanje knjige ’”Grlom u jagode 50 godina tv serije” autora Maje Medić i Stefana Arsenijevića. Prvo izdanje, objavljeno je pre deset godina u slavu četrdesetogodišnjice jedne od najpopularnijih serija na prostoru bivše Jugoslavije. Zahvaljujući Leskovačkom kulturnom centru i Kulturnom centru Beograda, dopunjeno izdanje ’’Grlom u jagode 50 godina tv serije’’ je pred čitaocima. U ovih deset godina sa životne scene su otišli glavni glumci serije Branko Cvejić i Gordana Marić i kompozitor Zoran Simjanović. Zato je dopunjeno izdanje dragoceno jer pruža osvrt upravo na antologijsko okupljanje aktera serije pre deset godina.

A kada je reč o ideji za knjigu, sve je počelo sumnjom glumca Bogdana Diklića da će se neko setiti značajne godišnjice čuvene serije u režiji Srđana Karanovića. Njeni fanovi filmska snimateljka, fotografkinja, autorka brojnih monografija Maja Medić i reditelj i scenarista Stefan Arsenijević, potrudili su se da obeležavanje bude veliki kulturni događaj. Pozivu su se odazvali svi glavni glumci i autori, kao i Radio-televizija Srbije. Krenulo se od ideje za izložbu, a završilo se sa otvaranjem izložbe, promocijom knige i jedinstvenom projekcijom serije, svih epizoda, tokom tri dana uz razgovore sa ekipom serije. Za izložbu su korišćene fotografije iz arhive RTS.

Stefan Arsenijević: ’’Krenuli smo sa idejom da radimo izložbu, a onda smo zamolili Srđana Karanovića i Branka Cvejića da se nađemo i da nam donesu fotografije sa snimanja. Našli smo se i oni su doneli svoje kutije sa fotografijama, gledali ih i počeli su da se prisećaju i prepričavaju i tu smo shvatili da bi bilo dobro da se ta njihova sećanja zapišu. Imali smo čak i ideju da napravimo dokumentarac. To je bilo u maju, a proslava se desila u oktobru 2016. godine.’’

Maja Medić: ’’Mi smo tako entuzijastično došli s idejom, a urednica u Kulturnom centru Beograda Vesna Danilović nas je rado dočekala. Rok je bio kratak, budžet nepostojeći, a mi smo stalno ponavljali lozinku iz treće epizode ’’moramo uspeti’’ i odgovarali ’’naravno’’ i s tim smo završavali svaki dan. Ideja nam je bila da to ostane knjiga razgovora, svedočanstava, da to bude dokument. Tu je bilo različitih anegdota. Bilo je situacija da se istog događaja ljudi različito sećaju, što nije neobično jer je sećanje varljiva stvar. A nama je bilo zanimljivo da ostavimo baš to da se vidi, naravno nema tu dramatičnih razlika, ali ima u finesama i to je dragoceno. U prvom delu postoje fotografije i iz filma ’’Jagode u grlu’’ jer smo svaki razgovor završavali sa pričom o tome kako je svako od glumaca doživeo svoj lik deset godina kasnije, a sada u dopunjenom delu knjige je dodato kako je izgledalo obeležavanje 40 godina. Zato su tu fotografije sa tog otvaranja i razgovora koji su pratili ceo događaj. Za svaki od tih razgovora napravila sam i portrete tada, 2016. godine.’’

Stefan Arsenijević: ’’U trenutku kada je snimana serija, najstariji je bio reditelj Srđan Karanović sa 29 godina, svi drugi glavni glumci su bili mlađi. Svaka epizoda je jedna godina u periodu od 1960. do 1969 i zapravo je mala istorija građanskog života, tipične naše porodice u kojoj se prepliće igrano, kvazidokumentarno i dokumentarno. Važno je bilo da se epizode ukorene u taj trenutak u kojem je svet živeo. U trenutku kada je serija premijerno emitovana 1976. godine mi nismo bili rođeni. Mi smo fascinirani nečim što je nastalo pre našeg rođenja ali osećamo tu vrstu nostalgije i razumemo je i pronalazimo se u njoj. Kad samo pomislim kako su autori bili mladi a tako složeno snimali, meni je to fascinantno jer mnogim glumcima su to bile među prvim ulogama a Bogdanu Dikliću je to bila prva uloga koju je ostvario na televiziji.’’

Na razgovoru u Leskovačkom kulturnom centru razgovaralo se o muzici Zorana Simjanovića, likovima koji su bili sa brojnim manama ali koje je publika volela, o kritikama koje su pratile seriju, razočaranjima gledalaca kako su likovi završili svoje mladalačko doba i kakvi su ljudi postali, o kompromisima, o tome koliko je serija bila zabavna, a koliko kritika karaktera i o tome kako se serija kroz vreme doživljava i razume. To možda, kako kaže Stefan Arsenijević, najbolje opisuje lik tate Sretena koji u desetoj epizodi kaže: ’’Svi smo mi u nekom trenutku hteli da kažemo ne a rekli smo da.’’

Na naslovnoj strani je porodična fotografija, tri generacije Banetove porodice. Maja Medić: ’’Bilo je objektivno teško izabrati fotografiju za naslovnu stranu, jer glavni likovi su iz mlađe generacije ali i roditelji su glavni likovi pošto je to Banetova priča, priča njegove porodice, s druge strane to su tri generacije. Ipak smo se odlučili za tu fotografiju zato što troje sa ove fotografije nisu bili živi u vreme pripremanja knjige i hteli smo da njima napravimo omaž.’’

Na prvom spratu Leskovačkog kulturnog centra postavljena je izložba ’”Grlom u jagode”.