“On je seljačkko dete”: Meštani i bivša profesorka o pravom licu Bobija Marjanovića

Marko Srejić

Producent, urednik i novinar emisija “Metar moga sela“, “Na terapiji“ i „Naj od naj“

Ekipa emisije “Metar moga sela” koju možete gledati danas u 14 sati samo na Blic televiziji, posetila je Boljevac, rodno mesto proslavljenog košarkaša Bobana Marjanovića, gde su u samom centru razgovarali sa meštanima i ljudima koji ga pamte još iz školskih dana. Iako je stekao svetsku slavu, meštani s ponosom ističu da Marjanović nikada nije zaboravio svoje korene, niti se distancirao od rada na zemlji.

Sugrađani su pred kamarama Blic televizije samo za emisiju “Metar moga sela” detaljno opisali kako Boljevčani doživljavaju Bobana Marjanovića i kako izgleda njegov povratak korenima.

Na pitanje da li ga znaju i da li su ponosni, jedan sugrađanin nam je rekao:

– Pa ne znam njega, ali znam ko je. Ponosan sam što je odavde.

Stariji sugrađanin je istako da često viđa Bobija.

Boban Marjanović, emisija "Metar moga sela" — Boban Marjanović, emisija “Metar moga sela”

– Pa kako… Dolazi on tu često – na pitanje da li znači za Boljevac što imaju tako veliku vezdu odgovara:

– Imati nekog velikog uvek je značajno. Viđam ga. Obično se ponaša. On je seljačko dete, prema tome prošao je on kroz sve faze.

– Znam ga lično, znam kakav je Boban, više znam njegovog oca. Porodica mu je okej, sad Boban je verovatno povukao na roditelje tako da sigurno nije loš. On se uopšte nije promenio – ističe sugrađanin koji poznaje bolje Bobijevog oca.

U razgovor se uključila i njegova nekadašnja profesorka francuskog jezika, koja je radni vek provela u školi koju je Bobi pohađao:

– Radila sam 42 godine u Osnovnoj školi “9. srpska brigada”. Ja sam profesor francuskog jezika. Mnogo je bio dobar dečko, roditelji su mu dobri tako da sve najlepše mogu reći o njemu.

Na pitanje da li ga se seća iz tog perioda i kakav je bio profesorka kaže:

– Sećamo se. Slikao se sa mnom ispred “9. brigade”, ja sam bila mala, a on je bio, baš je uvek bio veliki. Mi smo ga vodili u Buljarice na more tako da je prvi put pio pivo i spavao u dve one prikolice i veselio se. To je bio najinteresantniji momenat u našem druženju. I njegova sestra je uspešna, ona je direktor obdaništa. Mnogo toga mogu reći o njemu, on je krasan, porodičan čovek i sve najlepše.

Jedan sugrađanin se potom prisetio kako je Boban izgledao u detinjstvu:

– Boban je tu bio samo jedno dete koje je odskakalo od sve dece. Prepoznatljiv znak mu je bio, moram da kažem, Boban neće da se naljuti na mene, bile su mu velike uši, tako da je on bio za naše pojmove, obične male ljude, nezgrapan čovek.

Isti sagovornik povukao je paralelu sa još jednim proslavljenim srpskim asom i naglasio koliko je običan u svakodnevnom životu:

– Znate kako, najteže je biti pop u svome selu, tako je i Boban Marjanović najteže biti Boban Marijanović u Boljevcu.

– Boban Marjanović alias Jokić. Kao što je Jokić u Somboru tako je Boban u Boljevcu. Čovek koji normalno ulazi u samoposlugu, normalno kupuje stvari, normalno u svom Mirovu vozi traktor sa prikolicom ili kombajn, tako da nekad se bavi i žetvom i setvom i svim i svačim i sasvim, ne normalno, nego ispod normale. Nikad nije isticao sebe uvek kad prođe sačeka red, javi se svima…

O tome da l je porodica to usadila u njega ili je takav prosto ovaj sugrađanin kaže:

– Takav se rodio. Znate kako mi se svi rađamo bezgrešni, tako se i on rodio bezgrešan. On je jedno veliko dete. I danas je veliko dete, verujte im. I sa svojim klincima kad dođu ovde oni prave da ne kažem gluposti, ono normalno, ne luduju, ne šenluče, nego se zezaju tu na terenu, tako da je baš jedno veliko dete. On je mnogo rano otišao iz Boljevca, mlad, tako da roditelji teško da mogu da prenesu, ali su geni čudo. Najverovatnije da su njihovi geni uticali da on bude dobar čovek.

– Mi Marijanovići potičemo od Čarnovića kad su se selili iz Kosova. Boban i njegovi roditelji su tu iz jednog sela Mirovo ispod planine. On je tu rastao. Ima i porodičnu kuću u Boljevcu – priča nam rođak Marjanovića i dodaje:

– On je tu završio srednju škollu, posle se afirmisao kao mladi sportista i deo tog školovanja je proveo ja sad na znam u kom mestu, tamo je stekao tu pravu afirmaciju sportsku. Najbitnije da on nije zaboravio svoje mesto. Da. porodično dolazi mesečno, tromesečno u u zavisnosti od njegove obaveze prema klubu gde igra tako da ga sredina poštuje i uvažava.

Još jedan meštanin se uključio u razgovor:

– Roditelji su mu obični radnici. Otac je bio radnik u nekom preduzeću inače majka je domaćica i radila je kao ekonomski neki stručnjak u u sferi tog svog posla i mislim da ima sestru…

O Bobanovom radu na poljoprivredi naš sagovornik s ponosom ističe:

– Boban je veliki Srbin, veliki Jugosloven. Patriota je veliki, veliki domaćin. Boban leti ide na traktor sa roditeljima, ako je skupljanje, i sad ti vidiš košarkaša koji sedi on kad sedi on je veliki, visok, sedi na snopovima ili na senu i ne libi se ničega, ide i radi te poslove.

Mlađa meštanka se nadovezala na ove reči potvrđujući da slava na njega nije uticala:

– On je svakako i primer i malima i nama većima i pogotovo što smo tu odrasli svi. Bobi je naš ortak. Sa svima stane popriča, slika se, izađe ovako, skroz je onako kul lik. Nije ga ništa promenilo, baš je ostao prirodan ovako i baš je dobar. Pamtim ga dok je još bio u srpskom klubu nekom kao mala, slikala sam se sa njim, dobar je celog života bukvalno i primer je tako svima stvarno i pomaže i svojima. Voli da radi, da pomaže, igrom slučaja meni je njegova sestra predavala i građansko, tu smo svi povezani. Tako da sve najbolje mislim stvarno o njima.

Meštanin dodaje da je Bobanova pojava uvek događaj, ali bez ikakvog nadmenog stava:

– Takav je i u prirodi. Znači takav je kad dođu u Boljevac. Sama njegova pojava je šou znači svaki njegov pokret je šou i razumete čovek od 2.24 opet kažem među nas obične smrtnike tako se ponaša, one ruke ono kao roboti šta ja znam tako da je on baš, pričam za nas koje koje smo pratili koje znamo Bobana. Boban je tu počeo košarku u ovoj hali kažem vam jedno obično dete čak su mu se neki podsmejavali znate kako mala sredina veliki čovek, vau, međutim nikad nije zapostavio Boljevac. Uvek je prva rečenica da je on iz Boljevca u zagradi Mirovo kod Boljevca ili Boljevac kod Mirova, tako da je, pričam u svoje ime i u ime nas starijih baš onako okej lik.

Šta smo sve još saznali od njegovih sugrađana i prvih komšija gledajte danas, u nedelju u 14 sati samo na Blic televiziji.