radiobalkanfox
Srbija je nema od besa i bola! Četiri godine nakon što je lokalni sveštenik svojim automobilom pokosio i usmrtio petnaestogodišnjeg Đorđa Radosavljevića iz Donje Ljuboviđe, Apelacioni sud u Novom Sadu doneo je sramnu presudu – vozač je oslobođen svake krivice! Neutešni roditelji, čiji se život pretvorio u pakao, sada vode najtežu bitku protiv stravične nepravde u kojoj je krivica za stravičan udes prebačena na njihovog mrtvog sina!
Krvavi povratak iz škole: Usmrtio ga sopstveni veroučitelj!
Tragedija koja je zauvek ugasila jedan mladi život odigrala se kobne zimske večeri 25. januara 2022. godine. Đorđe se vraćao iz škole, izašao je iz autobusa i, nakon što je autobus otišao, krenuo preko ulice. U tom trenutku, na njega je silovito naletelo vozilo kojim je upravljao J. S., lokalni sveštenik koji je nesrećnom dečaku predavao veronauku!
Udarac je bio toliko stravičan da su Đorđeve potpuno nove patike, koje je tek dobio za rođendan, odletele desetinama metara dalje. Dečak je glavom udario u asfalt i preminuo na licu mesta. „Dete mi je izuo iz patika. Od te siline udarca jedna patika na jednu stranu, druga na drugu… On ga je direktno udario u noge, a ranac mu je bio na leđima. Napravili su na kraju, bez ikakvog dokaza, da je moje dete skočilo na auto!“, ogorčeno i kroz suze svedoči otac Miroslav.
Sramna presuda: „Krivica je prebačena na naše mrtvo dete“
Umesto pravde, porodica Radosavljević dočekala je novi udarac. Sud je oslobodio sveštenika uz skandalozno obrazloženje da zbog mimoilaženja automobila i autobusa nije mogao da uoči dečaka. Očajni roditelji tvrde da je iskaz Đorđeve drugarice, koja je tvrdila da je autobus otišao pre nego što je dečak zakoračio na kolovoz, grubo odbačen!
„Ova presuda je još jedan nož u srce nama roditeljima. Usmrtiti dete vožnjom i ne dobiti nijedan dan zatvora — to nigde nema! Svedokinju, dečakovu drugaricu koja je sve videla, proglasili su neuračunljivom bez ikakvih veštačenja. Meni moje dete ne može niko da vrati, ali me boli to što je ovom presudom krivica prebačena na mog sina, a on leži u grobu“, objašnjava slomljeni otac Miroslav, dodajući da im sveštenik nikada nije izjavio saučešće niti ih pozvao telefonom.
„Svako veče molim Boga da mi ga pošalje u snove…“
Mali Đorđe bio je ponos sela i škole. Vredan, skroman i uvek spreman da pomogne roditeljima u malinjaku i kupinjaku, nikada nije znao da kaže „ne mogu“. „Bio je najbolji sin… Imao je običaj, ako malo pogreši, po hiljadu puta da kaže ‘izvini’. Želim svakome da ima takvo dete, ali ne daj Bože nikome da prođe kao ja“, jeca majka Biljana, čije je zdravlje nakon tragedije teško narušeno.
Ove godine bi nesrećni mladić napunio 20 godina. Umesto da mu spremaju svadbu i raduju se unucima, njegovi roditelji svakodnevno plaču nad hladnom nadgrobnom pločom. „On je moja dva oka izvadio. Ja bez terapije ne mogu da zaspim. Svakog dana se molim Bogu da mi ga pošalje u snove, da ga čujem, jer ovu bol i nepravdu ne mogu da izdržim“, zaključuje neutešni otac, dok Srbija i dalje čeka odgovor na pitanje – da li će iko ikada odgovarati za ugašen život malog Đorđa?
Dodaj komentar