radiobalkanfox
- Bajić je govorio i o tradicijama u seoskim porodicama i očekivanjima da jedan sin ostane na imanju.
- Četiri godine nakon tragedije, roditelji su ga podržali da napusti selo i nastavi školovanje, što mu je promenilo život.
Glumac i reditelj Radoš Bajić u emotivnoj ispovesti govorio je o teškoj porodičnoj tragediji koja je obeležila njegovo detinjstvo – gubitku sestre Radmile, koja je preminula u 13. godini od karcinoma materice, kao i o trenutku kada je napustio rodno selo i otišao na školovanje.
Radoš Bajić se najpre osvrnuo na tradiciju i očekivanja od muške dece u seoskim sredinama:
„Ako sam već prihvatio da kao latice na cvetu otvorim dušu u razgovoru sa vama, možda sam to već negde pominjao. Sudbina muškog deteta u seoskoj porodici, ako ima više muške dece i sinova, onda neki od njih mogu da krenu dalje, ali jedan uvek ostaje da nasledi krsnu slavu, kućni prag, njive, domaćinstvo“.
Gubitak sestre i očaj u porodici
Opisujući period kada je pohađao četvrti ili peti razred osnovne škole, Bajić je ispričao detalje o bolesti sestre i dramatičnom trenutku očaja u porodici:
„U mom slučaju i u mom životu desila se velika tragedija, kad sam ja bio negde četvrti, peti razred osnovne škole. Tema je tužna, ali to je život, da je moja sestrica, Radmila Bajić, preminula. Zamislite, ona je kao devojčica od trinaest godina, umrla od raka materice. To je bila jedna strašna tragedija koja je u mojoj porodici ostavila dubok trag, i na mene. Ne bih hteo da idem dalje i dublje u tu priču, ali pamtim još uvek svaki tren njenog odlaska, i velike strahote koje su se desile u mojoj porodici. Hajde, reći ću… Pamtim mog oca koji je bio mlad čovek, koji je u časovima njene krize jer je bila otpuštena iz bolnice kao slučaj beznadežni. I ona je u krizi, a on istrčava iz kuće, odlazi pod ajat i uzima konopac da se obesi. To je strašno. Moja majka trči za njim, to je strašno“.
Odlazak iz doma i podrška roditelja
Četiri godine nakon sestrine smrti, roditelji su doneli odluku da ga podrže u daljem školovanju i odlasku iz sela:
„Četiri godine posle odlaska moje sestre oni su doneli odluku, pošto sam ja voleo da sviram harmoniku, pre nego što sam je dobio od oca, moj deda je svirao. Kada je došlo vreme i završili smo osmi razred, svi moji drugovi i drugarice su otišli da se školuju… Svi su odlazili autobusom, u Trstenik, Vrnjačku Banju, a jedini kog je majka ispratila s teglom od slatkog od dunja i putnom torbom koju smo pozajmili u selu… Moja majka je prednjačila u tome da me podrži, otac i majka su završili samo po četiri razreda, ali imao sam sreću da su moji roditelji bili pametni ljudi. Imao sam sreće da su tom dečaku koji se zvao Radoš Bajić, otvore vrata i kažu ‘Idi’“.
Dodaj komentar