Brzina hodanja za manji rizik od prevremene smrti ako ne možete da napravite 10.000 koraka

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Svakodnevno slušamo koliko je kretanje važno za organizam, a obično se priča o 10.000 koraka kao jednoj od glavnih prečica da brinemo o svom zdravlju ako nismo fanovi teretane i klasičnog vežbanja.

Ipak, redovne šetnje ne bi trebalo da posmatramo samo kroz broj koraka, a novo istraživanje ukazuje da bi pažnju trebalo obratiti i na tempo kojim hodamo. Čak i kod osoba koje ne uspevaju da dostignu tako veliki broj koraka dnevno se pokazalo da brže hodanje može da bude povezano s nižim rizikom od prevremene smrti.

Istraživači iz Australije i Španije su analizirali podatke oko 70.000 odraslih osoba između 40 i 69 godina, koje su prema prosečnom dnevnom broju koraka svrstane u četiri grupe, po kome koliko su koraka dnevno pravili:

• manje od 5.000,
• između 5.000 i 7.000,
• između 7.500 i
• 10.000 i više.

Pored ukupnog broja koraka, istraživači su pratili i takozvanu vršnu 30-minutnu kadencu, tj. prosečan broj koraka u minuti tokom najaktivnijih 30 minuta u toku dana.

Brži tempo pravi razliku za zdravlje

Naročito su zanimljivi bili rezultati kod učesnika koji su postigli manje od 5.000 koraka dnevno, što se povezuje sa sedentarnim načinom života. Oni koji su tokom najaktivnijih 30 minuta hodali tempom od 60 do 90 koraka u minuti su, ispostavilo se, imali manji rizik od ranije smrti u poređenju sa učesnicima studije koje su u istom periodu hodali sporije.

Kod onih koji su imali manje od 5.000 koraka dnevno, ali su tokom 30 najaktivnijih minuta dostizali 80 koraka u minuti, rizik je, takođe, bio manji nego kod osoba sa sporijom kadencom.

Zanimljivo je da je njihov rizik od preuranjene smrti bio sličan onome kod ljudi koji su dnevno pravili 5.000 do 7.500 koraka, ali su hodali sporijim tempom, s maksimalnom kadencom od 60 koraka u minuti.

Ipak, najbolji rezultati zabeleženi su kod grupe koja je pravila između 7.500 i 10.000 koraka dnevno. Kod njih je rizik od smrti bio najmanji, bez obzira na brzinu kojom su koraci napravljeni.

Studija je objavljena u medicinskom časopisu British Journal of Sports Medicine, a autori navode da njihovi rezultati potvrđuju ideju da bi tokom hodanja trebalo povećati i intenzitet, a ne voditi računa samo o ukupnom broju koraka.

Prema njihovim rečima, nalazi “mogu da pomognu u osmišljavanju intervencija zasnovanih na broju koraka za odrasle osobe srednje i starije životne dobi, naročito za one koji imaju poteškoće da povećaju dnevni broj koraka ili intenzitet hodanja”.

BONUS VIDEO

Fenomenalan trbušni ples i kako da ga naučite u par koraka

( T.S.R. )