Više od 110.000 posetilaca u 17. Evropskoj noći istraživača

U više od 40 država i preko 460 gradova širom Evrope, sinoć je Evropska noć istraživača ponovo pokazala uzbudljivu stranu nauke.

„Ne želimo samo da pričamo o nauci. Želimo da građani učestvuju u njoj – da postavljaju pitanja, eksperimentišu, istražuju i upoznaju ljude koji stoje iza naučnih rezultata. Posebno želimo da inspirišemo decu i mlade jer možda će upravo neko od njih jednog dana postaviti pitanje na koje danas još nemamo odgovor“, ovim se rečima dr Diana Lupulović, doktor veterinarske medicine, naučni savetnik i istraživač sa Instituta za primenu nuklearne energije, i ovogodišnji rukovodilac Noći istraživača, obratila na svečanom otvaranju manifestacije u Evropskoj kući u Beogradu.

Do kraja večeri, čini se, mnoge su se želje ostvarile, jer kako je ovogodišnji program bio posvećen i promociji odgovornog vlasništva i udomljavanja životinja, u Beogradu i Novom Sadu neki su pronašli i nove najbolje prijatelje, a dvadesetak kuca i maca dom!

Na programu Noći istraživača ovog puta je bilo više od 200 besplatnih sadržaja, kreiranih sa ciljem da podsete kako nauka ne živi samo u laboratorijama, već je deo svakodnevice.

„Nauka je prisutna u svim aspektima našeg života i predstavlja jedan od najznačajnijih pokretača razvoja društva, a ulaganje u nauku predstavlja jedan od ključnih ulaganja u budućnost zasnovanu na znanju. Duboko verujem da naučna tehnologija nije važna samo za stvaranje naučnih rezultata i dostignuća. Naučni pristup, zasnovan na analizi, dokazima, postavljanju pravih pitanja, pomaže da složene izazove sagledamo iz više aspekata, da donosimo objektivne odluke zasnovane na informacijama, znanju i promišljanju“, naglasila je Marija Gnjatović, doktor biotehničkih nauka, viši naučni saradnik i državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Rihard Maša, šef operacija u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, ističiću važnost radoznalosti i želje za znanjem u poljima naučnog, uvodno obraćanje je zaključio rečima: „Večeras i sami možete biti naučnici, bar na jedan dan. A ko zna? Možda se baš među vama krije novi Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, ili nova Marija Kiri Sklodovska. Možda ćete baš vi stvoriti tehnologiju koja će promeniti svet. I upravo zato Evropska unija sa velikim entuzijazmom podržava ovu inicijativu.”

Specijalni gost na otvaranju manifestacije, bila je Emerita Solino Peneiro, savetnica za projekte pri Evropskoj izvršnoj agenciji za istraživanje (REA) koja prati sprovođenje projekta HEART. Uz saglasnost da je izuzetno važna saradnja i ulaganje u nauku, nije krila zadovoljstvo što Evropsku noć nauke provodi u Beogradu:„Izuzetno mi je drago što sam sa vama i što možemo podržati izuzetan projekat, koji pokazuje koliko su ljudi, životinje i životna sredina povezani. EU nastavlja da podržava inovacije i istraživački rad, kao i da pruža podršku mladim talentima i uključuje mlade u naučne programe.”

17. nezaboravna naučna avantura stigla je sinoć i u Vranje, Leskovac, Kruševac, Čačak, Pirot, Kladovo, Svilajnac, Smederevo, Ranovac, Šabac, Sremsku Mitrovicu, Inđiju, Novu Pazovu, Sombor, Bačku Palanku, Kikindu, Vršac i Pančevo.

Kao zagrevanje za Evropsku noć istraživača, održana je i tradicionalna Nedelja istraživača u naučnim klubovima Centra za promociju nauke širom Srbije, a više od 600 učenika osnovnih škola iz deset gradova imalo je priliku da poseti i Curiosity Cube™, putujuću naučnu laboratoriju kompanije Merck.

Ovogodišnja Noć istraživača u Srbiji je realizovana u okviru projekta HEART, koji se finansira sredstvima Evropske unije i sprovodi kroz program „Horizon Europe”, najvećeg programa Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma „Marija Sklodovska-Kiri”. Koordinator projekta je Institut za primenu nuklearne energije Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Centrom za promociju nauke, Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu, Institutom za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu i Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu.