radiobalkanfox
Uskoro se navršava 35 godina od smrti legendarnog Tome Zdravkovića, koji je izdahnuo posle teške borbe sa kancerom na VMA.
Njegova udovica Gordana Goca Zdravković pred obeležavanje godišnjice od smrti Tome Zdravković ispričala kako je izgledao njen život pored legendarnog pevača.
Goca je progovorila o poslednjim Tominim danima, te otkrila šta je zahtevao od nje da uradi za njihovog sina.
Na pitanje da li je on predosećao svoju smrt, Goca kaže:
– Ne, bar da ja znam. On je čak, kad je bio na VMA, hteo da izađe da odradi još nekoliko koncerata. Mislio je biće dobro, i jedno vreme je i bilo. Išlo je sve nabolje.
Ipak, kada su počeli da u bolnicu dovode ljude povređene u ratu koji je tada počinjao, Toma je imao posebnu molbu za svoju ženu:
Foto: Telegraf
– E onda, kad je krenuo rat i kad su počeli da dolaze ranjenici, helikopteri svaki dan su leteli i on gleda i kaže: “Bože dragi, šta nam se dogodi sad sa ovom zemljom.” Samo mi je rekao: “Molim te, kad umrem, vodi dete odavde, vodi Sašu odavde da ne doživi ovaj rat.” Ja pitam: “Zašto ćeš ti da umreš?” On kaže: “Samo ti kažem, ako mi se nešto desi, pusti moju majku. Rat je na pomolu, samo ga vodi, idi odavde, nema šta da tražiš ovde ako ja umrem.” I nekoliko meseci posle toga stvarno se i desilo, ali bilo je tu puno grešaka i lekara. Posle 35 godina mogu da kažem slobodno, neki lekari su bili divni, ali ne znam kako da objasnim. Na VMA su bile titule. Ovaj je general, ovaj je major, ovaj je pukovnik. Zato što je general, on mora da odradi ono što treba, iako je možda neki pukovnik bio bolji lekar. Napravljeno je jako mnogo grešaka i o tome nikad nisam htela da pričam zato što mislim da su određeni lekari dali sve od sebe, ali ima i onih koji su jako pogrešili. Mislim, da nije bilo nekih takvih stvari, možda bi on i prebrodio sve to. Bilo je šta je bilo, prošla sam kroz to strašno, i on isto, i shvatio je i on da je greška lekara. Samo je rekao: “Molim te, kad mene ne bude bilo, nemoj da pričaš ništa loše o ovim ljudima, dali su sve od sebe šta su mogli. Nisu pogrešili lekari, pogrešili su rukovodioci.”
Zbog greške lekara koji ga je voleo, dobio je i sepsu u bolnici, a Goca se prisetila tog traumatičnog iskustva.
Printskrin: Telegraf.rs
– Trebalo je da mu napravi šant za dijalizu, i doktor koji je trebalo to da uradi je došao i rekao: “Goco, ja to ne mogu da uradim. Ja njega toliko volim, svim ljudima koje volim ne mogu ništa da radim. Idi kod načelnika, moli ga nek dovede nekog drugog.” Kad sam tražila da dođe doktor iz Kliničkog centra, on mi kaže da ne može. Ja mu kažem da je doktor rekao da ne može to da uradi. Kaže, mora da uradi. Ja pitam šta će biti ako ne bude. On kaže da on garantuje za to. Imala sam sve privilegije da budem tamo 24 sata. Imala sam propusnice, ali jako sam se na neki način zamerala rukovodicima. Kad je urađen šant, posle tri dana nastupila je sepsa. I to je bilo strašno. Bila sam tu kad je to puklo, nisam znala šta da radim, pritisla sam ranu da ne ide krv. Bilo je pitanje da li da mu se seče noga ili ne, jer je urađen šant u preponi. Otrčala sam kod načelnika i rekla sam mu: “Vi ste naterali doktora da uradi operaciju. Šta sad treba da se vama seče noga ili Tomi? Ne dolazi u obzir, a vi radite šta god znate da mu spasite nogu.” I onda je on doveo nekog doktora, premostili su nešto, šta nisu radili. Glavni krvni sud je bio presečen i nastupila je infekcija. Doveli su ljude koji su ga masirali, kupali ne znam ni ja u čemu sve, da mu sudovi prorade. I to je jedva proradilo. Pošto je on morao da ide na dijalizu, jedan doktor je pogrešio, izvadio mu je bubreg greškom, onda su morali da mu urade šant na ruci i on je u stvari i umro jer mu je taj šant pukao. Zavezali su ga. To veče bila sam do pola tri u bolnici i on kaže: “Idi, molim te, kući, sutra idem na dijalizu.” Svaki drugi dan je išao na dijalizu i onda je mogao da jede i da pije šta god hoće. I kaže mi da idem da mu spremim pogaču, sir, paprike, šta je on voleo. I ja sam otišla, on se probudio. Posle toga je spavao i tražio me. Cimao je ruku. Oni su ga zavezali i on kako je cimao ruku kroz krevet, šant je pukao. Negde oko pola četiri, pola pet, kad je zazvonio telefon… Zvala me je medicinska sestra i kaže: “Dođi, molim te, brzo, Toma je na reanimaciji.” Ja pitam šta je bilo, kaže da mu je pukao šant. Kad sam stigla, on je već bio izdahnuo, samo što je izdahnuo.
Poslednji dani su bili teški i mučni za sve, a Goca mu je ispunila i poslednju želju koju je imao, nakon čega je u velikim bolovima izdahnuo.
Foto: Telegraf.rs
– Jeste, ali nedelju dana pre toga mu je bilo jako dobro. On nije uopšte ustao iz kreveta, ležao je non-stop. Jednog dana mi je rekao da mu pomognem da dođe do prozora. Tamo je bila aleja onog drveća gde je pisalo Tito. I on je gledao i rekao kako je lepo napolju, samo da izađe jednom da udahne. Rekao je i da je gladan, a pre toga je bio u komi sedam-osam dana. Pitala sam ga šta mu se jede. On kaže jedna ljuta pljeskavica, jedan paradajz, jedna ljuta paprika i pivo da mu donesem. Kaže profesor ni slučajno ne sme. Kaže da će se udaviti. Rekla sam da ću da mu donesem, a on neka proba, ako može, može, ako ne… Prekoputa VMA imao je Rad svoj restoran, onaj fudbalski klub. I tamo sam otišla, napravili su oni sve to i ja sam njemu donela i on je to pojeo. Svi su stajali oko njega. Doktor je rekao da dovedu ljude ako ne bude mogao da jede da se ne zadavi. I popio je. Kaže: “E, ovo mi je zadnje, ovo će mi biti pričest.” Verovatno je on sam osećao da neće dugo. Jednog dana sam otišla Saši na roditeljski sastanak i negde oko pet sati sam došla nazad. On je bio na 11. spratu, a ja čujem još dole u prizemlju neku muziku, peva neko. Kažem: “Bože, u bolnici pevaju”, dođem gore, a on stoji na prozoru i peva. Svi su se skupili oko onog boksa gde je ležao. I kaže doktor meni: “Pusti ga.” I to mu je bilo zadnje – otkrila je ona za Kurir.
(Telegraf.rs/Kurir)
Dodaj komentar