radiobalkanfox
Pacijenti sa hipertenzijom mogli bi da se brže oporavljaju uz klasičnu muziku, a istraživanja pokazuju da slušanje kompozitora poput Johana Sebastijana Baha i Volfganga Amadeusa Mocarta može doprineti snižavanju visokog krvnog pritiska.
Naučnici su utvrdili da je kod pacijenata u bolnici, kojima je putem slušalica za virtuelnu realnost puštana klasična muzika, krvni pritisak opadao brže nego kod onih koji su primali samo standardnu terapiju.
Lista dela obuhvatala je kompozicije Baha, Mocarta, Debisija, Vivaldija i Čajkovskog, prenosi britanski “Telegraf”.
Svih 130 pacijenata uključenih u istraživanje, sprovedeno u Turskoj, imalo je hipertenziju, što znači da im je krvni pritisak bio veoma visok, ali bez znakova oštećenja organa. Svi pacijenti primali su standardnu terapiju lekovima za snižavanje krvnog pritiska.
Slušali muziku uz virtuelne pejzaže
Polovini pacijenata dodeljene su slušalice za virtuelnu realnost, koje su ih izmeštale iz buke i jakog svetla odeljenja hitne pomoći u mirne predele sa rekama i drvećem. Virtuelne pejzaže pratila je klasična muzika.
U roku od 15 minuta krvni pritisak kod pacijenata koji su primali ovu dodatnu intervenciju opao je za četiri do pet mmHg više nego kod pacijenata iz druge grupe.
Foto: Shutterstock
Istraživači su, međutim, naglasili da ovaj pristup predstavlja dopunu terapiji lekovima, a ne njihovu zamenu.
Stres u hitnoj pomoći može povećati pritisak
Vanredni profesor urgentne medicine na Univerzitetu zdravstvenih nauka u Ankari, Safa Donmez, izjavio je da samo okruženje hitne pomoći može biti stresno za uplašene pacijente.
Anksioznost podstiče lučenje hormona stresa koji sužavaju krvne sudove i mogu dodatno da povećaju krvni pritisak.
– Lečimo ih lekovima za krvni pritisak, ali sam stalno primećivao koliko su mnogi od tih pacijenata anksiozni i uplašeni – rekao je Donmez.
Efekat muzike nije bio dugotrajan
Blagotvorni efekti muzike, međutim, nisu bili trajni. Nakon sat vremena vrednosti krvnog pritiska bile su uglavnom slične u obe grupe.
Foto: Shutterstock
Donmez je zbog toga zaključio da bi ovaj pristup mogao da pomogne u početnoj stabilizaciji stanja, ali ne i u dugoročnoj kontroli krvnog pritiska.
– Ako intervencija koja ne podrazumeva upotrebu lekova može da ubrza taj proces, makar i u maloj meri, ona ima praktičnu vrednost – dodao je on.
Nisu sve melodije imale isti efekat
Ovi nalazi, koji su predstavljeni na Evropskom kongresu urgentne medicine u Parizu, nisu prvi koji ukazuju na to da određena klasična muzika može imati blagotvoran uticaj na srce.
Istraživači sa Univerziteta u Oksfordu utvrdili su da, kada je reč o krvnom pritisku, nemaju sve melodije isti efekat.
Njihova studija iz 2015. godine pokazala je da je muzika sa ritmovima koji se ponavljaju u intervalima od 10 sekundi povezana sa snižavanjem krvnog pritiska i usporavanjem rada srca, podsetio je britanski list.
Među primerima koji su dali dobre rezultate bili su “Adađo” iz Betovenove Devete simfonije, Verdijeva kompozicija “Va, pensiero” i Pučinijeva arija “Nessun dorma”.
BONUS VIDEO
Nekontrolisani pritisak oštećuje sitne krvne sudove širom tela pa ne ugrožava samo srce i mozak, već i druge organe.
Velike vrućine mogu uticati na krvni pritisak tako što dovode do njegovog pada. Kardiolog dr Nika Goldberg objašnjava da se tokom pregrevanja tela krvni sudovi šire kako bi organizam lakše oslobodio višak toplote.
Visoke temperature mogu da obore pritisak, a lekari upozoravaju da pacijenti sa hipertenzijom ne menjaju terapiju na svoju ruku.
Suplementi su večita tema sukoba na mrežama. Za jedne su eliksir mladosti i čuvari srca, dok su za druge samo skupi, neprovereni proizvodi bez ikakvog dokazanog uticaja na zdravlje.
Nekontrolisani pritisak oštećuje sitne krvne sudove širom tela pa ne ugrožava samo srce i mozak, već i druge organe.
Dodaj komentar