Džo Nagai sa 10 godina istražio pamćenje leptira

Džo Nagai iz Kobea u Japanu još kao mali bio je fasciniran insektima, a naročito azijskim lastinim repcima koje je odgajao kod kuće. Kada je primetio da mu se pojedini leptiri vraćaju i nakon puštanja u prirodu, počeo je da se pita mogu li da pamte iskustva iz perioda dok su još bili gusenice.

Vajs je pristala, pa su zajedno osmislili jednostavniju verziju eksperimenta.

Džo je najpre morao da kod gusenica stvori određenu asocijaciju. Jednu grupu izlagao je mirisu lavande zajedno sa blagim neprijatnim nadražajem, kako bi naučile da taj miris izbegavaju. Kontrolna grupa nije prolazila kroz isti trening.

Pravi test usledio je tek nakon metamorfoze.

Kada su se gusenice pretvorile u leptire, Džo ih je stavljao u lavirint u obliku slova Y. U jednom kraku nalazio se miris lavande, dok drugi nije imao nikakav miris.

Leptiri iz kontrolne grupe birali su obe strane približno podjednako, dok su oni koji su još kao gusenice učili da izbegavaju lavandu u znatno većem broju birali drugi pravac.

Rezultat je bio dovoljno upečatljiv da podrži ideju da određena iskustva mogu da prežive čak i dramatičan proces metamorfoze.

Džo se, međutim, nije zaustavio na tome. Nastavio je da posmatra potomke treniranih leptira i primetio da su i oni češće izbegavali miris lavande, iako sami nikada nisu bili izloženi istom treningu.

To ga je navelo na još hrabriju pretpostavku: da bi određeni naučeni odgovori možda mogli da se prenose i kroz generacije.

Ipak, upravo je taj deo istraživanja potrebno tumačiti oprezno. Marta Vajs je naglasila da je pitanje nasleđivanja sećanja veoma složeno i da za konačne zaključke treba više nezavisnih istraživanja. Rezultati jesu bili zanimljivi i statistički značajni, ali to još ne znači da je dokazano da leptiri „nasleđuju sećanja“ u doslovnom smislu.

Njegov rad stigao do ozbiljnih naučnika

Džo je svoj istraživački rad kasnije predstavio na Međunarodnom kongresu entomologije u Kobeu. Tamo je privukao pažnju stručnjaka iz različitih zemalja, a Marta Vajs je otputovala u Japan kako bi se sa njim prvi put upoznala uživo.

Posebno je zanimljivo što je čitava priča počela daleko od klasične laboratorije, u domu jednog radoznalog dečaka koji nije odustao od pitanja koje mu je palo na pamet dok je posmatrao leptire koje je sam odgajao.

Iako je sa samo deset godina već uspeo da se nađe među ozbiljnim istraživačima, Džo za sada ne sanja o karijeri entomologa.

 Video: Kako je veštačka inteligencija postala naš najbolji prijatelj