Mišel Adamič prezimljuje na Južnom polu

Dok većina ljudi na Južnom polu odlazi pred početak polarne zime, fizičar Mišel Adamič iz Solovenije ostaje na stanici Amundsen–Skot kako bi održavao Teleskop Južnog pola. Svake dve nedelje penje se na njegovu konstrukciju da podmaže zupčanike, a posle snežnih oluja uklanja sneg. Temperatura tokom takvih zadataka može da padne do minus 80 stepeni Celzijusa.

Za mesto u timu morao je da prođe nekoliko razgovora i specifične medicinske preglede. Na Južni pol stigao je u novembru 2025. godine. Misija traje 13 meseci, a Adamič je prvi Slovenac koji prezimljuje na najjužnijem kontinentu.
Putovanje do stanice počelo je prizorom koji ga je ostavio bez reči.

„Čim smo se avionom približili Južnom polu, pogledi iz vazduha bili su izvanredni. Nisam mogao da verujem da je ovo još uvek planeta Zemlja.“

Teleskop Južnog pola nije namenjen posmatranju zvezda na uobičajen način. Desetometarski SPT registruje mikrotalasno zračenje koje je do nas putovalo milijardama godina. Suv i stabilan vazduh na Južnom polu pruža dobre uslove za takva merenja, ali instrument zahteva stalno održavanje. Adamić brine o mehaničkim delovima, elektronici i sistemima za hlađenje, kako bi teleskop mogao neprekidno da prikuplja podatke. 

Na stanici nema smene dana i noći kakvu poznajemo, a priroda koja je drugde deo svakodnevice ovde gotovo sasvim izostaje. Adamić je taj osećaj opisao ovako:

„Od noći i dana, biljaka, životinja, zelene boje, kiše, reka i okeana. Osećam se kao astronaut na drugoj planeti“

Zimi na stanici ostaje tek nešto više od 40 ljudi, dok ih tokom letnjih meseci može biti oko 150. Amundsen-Skot jedna je od tri stalno operativne američke istraživačke stanice na Antarktiku. Kada nastupi zima i redovni letovi prestanu, posada mora sama da obavlja niz zadataka neophodnih za funkcionisanje baze.

Pored održavanja teleskopa, Adamić je obučen za pružanje hitne medicinske pomoći, podršku kontroli leta i dopunjavanje goriva u avionima. Njegove obaveze uključuju i čišćenje kupatila, a dobrovoljno se javlja i za pranje sudova. Na stanici, gde je posada mala, svi pomažu u poslovima koji omogućavaju da svakodnevni život teče.

„USAP svake godine oglašava otprilike hiljadu radnih mesta, od kuvara, mehaničara, građevinara, inženjera i električara do rukovalaca teškim mašinama, meteorologa i drugih zanimanja“, objasnio je Adamič.

Zadatke na teleskopu deli sa još jednim članom tima: smenjuju se u nedeljnim obavezama, pa nakon radne nedelje sledi nedelja odmora. Ipak, održavanje instrumenta i dalje ga odvodi napolje i u najtežim vremenskim uslovima.

„Među najekstremnijim zimskim zadacima je penjanje na teleskop na temperaturama do -80 stepeni Celzijusa, jer se zupčanici moraju podmazivati svake dve nedelje, a sneg mora da se uklanja nakon snežnih oluja“, opisao je u intervjuu.

Tečna voda je na Antarktiku dragocena, pa stanovnici stanice mogu da se tuširaju dva puta nedeljno, najviše po dva minuta. Voda se dobija topljenjem leda duboko ispod površine, a zatim se pumpa i pročišćava. Prema Adamićevim rečima za RTV, stara je oko 10.000 godina i gotovo da ne sadrži minerale. Nakon filtriranja dodaju joj se minerali kako bi bila pogodna za piće. Otpadne vode zbrinjavaju se odvojenim sistemom ispod leda. 

Adamić kaže da mu najviše nedostaju bliski ljudi i priroda. Jednog leta posada je ugledala pticu za koju su pretpostavili da se izgubila. Prizor ih je toliko obradovao da su je fotografisali i napravili poster.

Nedostaju mu i vikend-odlasci u planine, omiljeni restoran, jelo koje bi sam skuvao i spa-centar. Nedostaju mu, takođe, kiša i smena dana i noći – pojave koje na Južnom polu postaju podsetnik na sasvim drugačiji život daleko od stanice.

 Video: Da li su poslodavci dužni da u oglasima objave i iznos plate