radiobalkanfox
Pred koncert 7. novembra 2026. godine u Sava centru, razgovor sa Željkom Vasićem otvara teme ljubavi koja je počela slučajnim susretom u autobusu, supruge koja poznaje i onu stranu njegovog života koju publika ne vidi i očinstva koje je promenilo njegov pogled na uspeh. Od ranog osamostaljivanja do koncertne dvorane, njegova priča postavlja pitanje koliko vrede aplauzi ako nemaš sa kim da podeliš tišinu kada se reflektori ugase.
Kada biste tokom koncerta u Sava centru mogli da čujete misli samo jedne osobe u publici, čije biste izabrali?
Suprugine, verovatno. Ona zna ceo put, ne samo onaj deo koji publika vidi. Zna koliko je rada, razmišljanja i preispitivanja iza svega. Lepo je kada dobiješ aplauz, ali mnogo znači i mišljenje nekoga ko te poznaje kada siđeš sa bine. Pred takvom osobom nema potrebe da glumiš bilo šta.
Vaše pesme ljudi vezuju za svoje ljubavi i raskide. Da li je velika odgovornost postati deo nečije intime?
Jeste, ali je to i smisao muzike koju pravim. Pesma ne mora da bude doslovno moja životna priča. Inspiracija dolazi iz raznih situacija, iz razgovora, iz života ljudi oko mene. Kada neko u tome prepozna sebe, pesma počinje da živi njegov život. To mi je zanimljivije od toga koliko je puta puštena.
Suprugu ste upoznali u autobusu. Da li vam danas deluje neverovatno da jedan običan put može da odredi čitav život?
Upoznao sam je na liniji Zaječar-Beograd i odmah se zaljubio. Nije bilo nikakvog plana, dogodilo se spontano. Danas ljudi mnogo analiziraju, imaju spiskove šta neko treba da bude. A život ti nekada namesti susret koji nisi mogao da smisliš. Voleo bih da i moja deca dožive nešto tako prirodno.
Šta se događa sa romantikom kada prođu prve godine i dođu svakodnevne obaveze?
Ljubav dobije i neke druge oblike. Nije sve u velikim rečima i gestovima. Važno je da umeš da saslušaš, da razumeš kada je neko umoran i da ne očekuješ da se ceo život vrti oko tebe. Mnogo znači kada imaš osobu sa kojom možeš iskreno da razgovaraš, uključujući i ono što ti nije prijatno da čuješ.
Kada bi vaša supruga napisala pesmu o životu sa vama, kako bi se zvala?
Tu bih naslov ipak prepustio njoj. Ja bih se verovatno potrudio da sebe prikažem malo boljim nego što jesam. Ona bi sigurno pomenula studio i moje sate provedene u njemu. Znam da joj nekada prekipi kada ostanem dugo, iako razume moj posao. Nije dovoljno samo da neko ima razumevanja za tebe, moraš i ti za njega.
Ranije ste ispričali da je vaš sin u školskom zadatku napisao da je srećan kada ste kod kuće. Može li jedna takva rečenica da bude važnija od svih poslovnih priznanja?
To te vrati na vrlo jednostavne stvari. Detetu je važno da si tu. Možeš ti da imaš mnogo obaveza i dobre razloge za odsustvo, ali ono želi vreme sa tobom. Trudio sam se da im to nadoknadim prisustvom i zajedničkim stvarima, ne poklonima. Da nekada oni izaberu šta ćemo da radimo, umesto da ja sve organizujem.
Došli ste u Beograd veoma mladi. Šta danas kao otac razumete, a tada kao dečak niste mogli?
Danas bolje razumem strah roditelja. Tada sam gledao šta želim da uradim, gde želim da stignem. Bio sam mlad i morao sam brzo da odrastem. Kada sada razmišljam o svojoj deci u takvoj situaciji, mnogo je drugačije. Lako je reći da si bio hrabar, ali tek kasnije shvatiš koliko je sve moglo da ode u drugom pravcu.
Govorili ste i o anksioznosti. Zašto je ljudima i dalje teško da priznaju da im treba pomoć?
Verovatno zato što misle da time priznaju neku slabost. Ja sam o svom iskustvu govorio upravo zato da ljudi shvate da nije sramota potražiti pomoć. Ne postoji dugme koje pritisneš i sve postane dobro. Važno je da budeš iskren prema sebi i da ne očekuješ da svaki problem nestane preko noći.
Vaš stav o koncertima sa tuđim pesmama izazvao je raspravu. Šta biste voleli da ljudi razumeju pre nego što to protumače kao napad na Jakova Jozinovića?
Da govorim o muzičkom konceptu. Rekao sam da dečko lepo peva. I ja sam dugo nastupao na splavovima i pevao tuđe pesme, tamo sam mnogo naučio. Ali smatram da je važno da izvođač pronađe svoj izraz i napravi svoj repertoar. Ljudi mogu da se ne slažu sa mnom, to je sasvim u redu.
Koji vaš najveći uspeh nikada nije završio na naslovnoj strani?
Za mene uspeh nije samo ono što se meri na tržištu. Važno mi je da sam sačuvao porodicu, prijatelje, da mogu da stojim iza svoje muzike i ponašanja. Nije malo proći kroz razne periode i ostati zadovoljan čovekom koji si postao. Neko drugi ima drugačiju meru uspeha, ali meni je ova važna.
Zašto kolege ne pozivate posebno na koncert? Zar nije lepo imati poznata lica u prvom redu?
Lepo je da dođu, naravno. Ali kada želim da odem na koncert kolege, ja mu se javim. Tako očekujem i od drugih. Koncert je namenjen publici i svi redovi su u prodaji. Ne mislim da prvi red mora da bude rezervisan za poznate ljude da bi veče bilo značajno. Važno je zbog čega su ljudi došli.
Šta želite da publika ponese iz Sava centra 7. novembra, a šta vi želite da ponesete kući?
Želim da čuju pesme koje poznaju u drugačijem muzičkom i vizuelnom okruženju. Da koncert ima smisao kao celina, da svaki njegov deo bude pažljivo urađen. Pripremamo nešto u čemu bih i sam voleo da uživam iz publike. A kući bih voleo da odem sa osećajem da smo uradili ono što smo zamislili i da je ljudima bilo lepo.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar