radiobalkanfox
Glumica Branka Pujić zablistala je na manifestaciji “FEDIS” i dodeli nagrada Zlatna antena u 15 kategorija.Branka je tom prilikom govorila o kolegama, nagradama, ali i o svojoj najvažnijoj i najlepšoj ulozi – ulozi bake.
Govoreći o značaju festivala koji neguje dugu tradiciju od 16 godina, Branka Pujić je istakla koliko je dragoceno vrednovanje rada na televizijskim formatima.
– Drago mi je da neko obraća pažnju na dramski i serijski program jer je to deo naših života. Važno je da gledamo kvalitetne i dobre sadržaje, pogotovo što dosta ljudi ostaje kod kuće i ne izlaze svi u bioskop da pogledaju film. Dramski i serijski program je stvarno nešto čemu treba posvetiti pažnju, negovati ga i truditi se da bude sve bolji i bolji. Ovakav način validacije pruža mogućnost da se svi potrude svojski, jer su selekcija i vrednovanje ujedno i odgovornost da se publika ne izneveri i da sledeći projekat bude na višem stepenu.
Branka se osvrnula i na kolegu Svetozara Cvetkovića, naglašavajući da priznanje odlazi u prave ruke.
– Sve najlepše mogu da kažem o njemu, zaista apsolutno zaslužuje tu nagradu. Divan je i poseban glumac, vrlo neobičnog glumačkog izraza koji se izdvaja svojim stilom. Njegov osobeni i prepoznatljivi stil podrazumeva jedno obrazovanje, glumačku inteligenciju i promišljanje o tome šta se radi. Uživam da ga gledam u serijama, filmovima i pozorištu i čestitam mu na tako lepoj nagradi.
Otkrila je i kakav odnos imaju privatno, van kamera i pozorišne scene.
– Nismo privatno toliko bliski, ali smo kao kolege dobri i sarađivali smo, a imamo i susrete u Herceg Novom. On je jedan fini, topao čovek koji na decidan i sofisticiran način pokazuje svoje emocije – fino, istiha i drugačije. Pravo da vam kažem, u poslednje vreme mi prijaju takve energije, da ne bude sve bučno.
Priznala je da joj pohvale i priznanja struke i dalje izuzetno znače i daju vetar u leđa.
– Meni nagrade znače, ja sam rođendanska Štetka i volim kad me pohvale. Pohvale su dodatna motivacija za nove projekte. Ipak, najlepši kompliment mi je bio kada su me kolege sa kojima se privatno ne družim spontano zvale posle gledanja serije “12 reči” da mi čestitaju. Niko ih nije terao, već su imali želju da podele lepe reči sa mnom. To mi je izuzetno prijalo jer dolazi od struke, a i iznenadilo ih je jer je ta uloga bila dijametralno suprotna od mene i onoga čime ja odišem kao osoba.
Na pitanje koliko je uloga bake promenila njen život, Branka je ozarenog lica objasnila da je to njena najveća sreća.
– Luka me zove baba i to je najlepša titula i najlepša uloga koju sam ikada dobila, vrlo uživam u tome! Upravo dolazim sa čuvanja, sa “baba-sitovanja”. Ako večeras zračim, to je zato što me je napunio tako divnom energijom. To je lepota života koju želim svima da dožive.
Otkrila je i na koga unuk liči, kao i koje osobine već sada pokazuju njegov karakter.
– Isti je baba, liči na mene, ali liči naravno i na Anđelu. Od svakog je pokupio pomalo i presladak je, jedno živo, slatko, umiljato i šarmantno dete. Hrabar je, ničega se ne plaši, ide svojim putem i ima fokus. Kad uđe u neku priču, potpuno je u tome i to je ozbiljan dar kod deteta. Ja bih volela da imam bolji fokus nego on, ali on kada se posveti nečemu – tu nema skretanja pažnje.
Za kraj, prokomentarisala je i to što joj nimalo ne smeta naziv “baba”, dok se mnoge žene bune protiv te reči.
– Ja sam presrećna! Nek me zove kako hoće, ali zove me “Baba Banka” i to mi neizmerno prija. Uživam u tome, to je za mene apsolutno poželjna i najlepša reč!
(Telegraf.rs/Blic)
Dodaj komentar