radiobalkanfox
Bojan Tomović bio je jedna od najvećih muzičkih nada kada se početkom 2000. pojavio na velikoj sceni Granda. Za kratko vreme snimio je pesme koje su i dan-danas ogromni hitovi.
Međutim, život piše romane, pa je tako Bojan upao u zdravstvene probleme ali i poroke. Tomović se odao alkoholu, a onda mu je ustanovljen bipolarni poremećaj. Stanje je bilo toliko teško da je u nekim momentima molio majku da mu oduzme život.
Pre nego što se razvila bolest, Bojan je imao problem sa alkoholom i nedozvoljenim supstancama, a na lečenje ga je odveo brat.
Sada je pevač u razgovoru sa jednim lekarom koji ga je lečio progovorio o svojoj borbi.
– Pa kako si se osećao prvi put kad si došao kod nas? – upitao ga je doktor.
– Pijano. Ja sam se tada opijao, a onda me je brat video i rekao: „Opet si pijan, e, ideš u bolnicu“ – objasnio je Bojan.
Priznao je da se ni ne seća kako ga je brat doveo:
– Ja se ni ne sećam kako me je brat doveo.
U početku je odbijao da se leči od alkoholizma
– Šta ima da se lečim od alkohola, pa što niste lečili dedu, pa jednog strica, nego baš mene?
– Odmah drugog dana osetio sam jednu tako pozitivnu energiju i, opet, s druge strane, osetiš se tako dobrodošlo, neku blagu energiju. Tako da sam ja bio jedan od tih što su se bunili, a kad sam izlazio, plakao sam – rekao je Tomović.
Tražio je od majke da ga ubije
– Svega mi je dosta! Nemam više snage da se borim, sve oko sebe sam rasterao. Samoizolovao sam se i jedino još majka može da me trpi i voli, a i nju duša boli zbog toga. Par puta sam joj rekao: „Ti si me ludog rodila, ti me ludog i ubij“, a ona me je samo nemo gledala i plakala na te moje reči. Moj psihijatar kaže da nije video većeg nihilistu od mene, jer ja zaista ne vidim smisao svog života – rekao je Bojan Tomović za Telegraf, pa dodao:
– Moja bliska budućnost je u domu za napuštena lica i jedino se tome radujem. Pišam se na sve što sam do sada uradio, ništa to ne valja – rekao je on.
Svestan svega što je uradio, Bojan Tomović je rekao da se nada da će mu oprostiti svi koje je povredio.
– Molim Boga da mi oproste svi koje sam na bilo koji način uvredio u maničnim stanjima. I iskreno mi je drago što nemam decu i porodicu. Možda zvuči sebično, ali ne poznajem nijednu osobu koja bi trpela moje promene raspoloženja. Kada sam sa 30 godina oboleo od bipolarnog poremećaja, znao sam da je to ozbiljno duševno oboljenje, ali nisam se mnogo trudio. Iskreno, bolela me je ona stvar za sve. Sad sve stiže na naplatu, i to sa kamatom. Skupa je ova životna putarina – kazao je on za Telegraf.
Dodaj komentar