Vukašin Brajić o borbi sa depresijom i pokušaju samoubistva

O depresiji se u javnosti uglavnom govori tek kada neko od poznatih progovori o svojoj borbi ili kada se dogodi tragedija. Statistički podaci pokazuju da u Srbiji više od 250.000 ljudi pati od ovog psihijatrijskog poremećaja.

Muzičar Vukašin Brajić otvoreno je govorio o simptomima, lečenju i zabludama koje prate depresiju. Iskoristio je priliku da najpre demantuje nedavne medijske navode da je prošle godine pokušao samoubistvo, objašnjavajući da se kritični događaj odigrao pre tri i po godine.

Niz tragedija i krizni momenat

Kako objašnjava Brajić, ulazak u hronično stanje bio je posledica nagomilanih stresova i tragičnih gubitaka.

– Kada je nastupila pandemija i kada se ugasila rokenrol scena, doživeo sam prvu veliku krizu identiteta. Zatim su se u roku od dve godine zaređali strašni gubici, umrli su mi otac, stric, brat od strica, blizak drug i drugarica koja je izvršila samoubistvo. Uz sve to dogodio se i finansijski krah. Shvatio sam da sam godinama bio u visoko funkcionalnoj depresiji, gde sam prekomernim radom i svirkama bežao od unutrašnjih problema. Kada je sve stalo, ostao sam ogoljen pred problemom – kazao je Vukašin.

Trenutak kada je odlučio da popije veliku količinu sedativa bio je, kako kaže, posledica potpune emotivne praznine uzrokovane terapijom pod kojom nije osećao ništa.

– Pod tim lekovima nisam osećao ni ljubav, ni strast, ni radost. Želeo sam bilo šta da osetim, pa makar i strah. Popio sam četiri ili pet kutija sedativa, ali ih na sreću nisam zalio alkoholom. Kada sam shvatio šta sam uradio, pozvao sam sestru i rekao: “Vodite me na Hitnu”. U tom trenutku shvatiš da sa one strane nema ničega, a da ovamo ipak imaš šansu – dodao je on.

“To ti je samo u glavi” – najgori savet koji možete dati bolesnoj osobi

Govoreći o takozvanoj „nasmejanoj depresiji”, Brajić naglašava da okolina često ne vidi šta se dešava iza zatvorenih vrata.

– Dok sam bio sa društvom na sceni, niko nije mogao da primeti da imam problem. Najgora stvar koju možete reći nekome ko se bori sa ovim jeste: “To ti je samo u glavi, izađi prošetaj”. Depresija je ozbiljno stanje, a pronalazak prave terapije je proces u kom morate verovati stručnjacima i lekarima – istakao je Vukašin.

Kada je vreme za alarm i odlazak kod lekara?

Psihijatar prof. dr Nevena Čavlovska Hercog ističe da neraspoloženje i prolazna tuga nisu isto što i depresivni poremećaj.

– Procenjuje se da oko 4 odsto muškaraca i 6 odsto žena u nekom trenutku života oboli od depresije. Ako promenjeno raspoloženje, gubitak volje, poremećaj sna i apetita traju duže od dve nedelje, to je jasan signal da je neophodna stručna pomoć. Danas imamo savremene antidepresive kojima je potrebno dve do tri nedelje da pokažu efekat, ali lek nije jedino rešenje, neophodni su psihoterapija, promena životnih navika i razumevanje okoline.

BONUS VIDEO:

Vukašin Bajić

(Foto: Blic TV / screenshot)