radiobalkanfox
Legendarni hrvatski roker i frontmen grupe “Majke”, Goran Bare, preminuo je danas, 9. oktobra, u 62. godini života. Iza sebe je ostavio brojne hitove i neizbrisiv trag na regionalnoj muzičkoj sceni, ali i životnu priču obeleženu teškim iskušenjima, borbom sa zavisnošću i bolnim ličnim gubicima.
Privatni život poznatog muzičara godinama je bio ispunjen usponima i padovima, a o najtežim periodima otvoreno je govorio u intervjuima. Njegova borba sa zavisnošću od heroina počela je još u mladosti i ostavila ozbiljne posledice na njegovo fizičko i psihičko zdravlje.
Bare se tokom života ženio dva puta. Nakon smrti prve supruge Mirjane upoznao je Tamaru, koja mu je pružala podršku tokom jednog od perioda lečenja od zavisnosti. Njihov brak kasnije je okončan razvodom.
Foto: Tomislav Kristo / Cropix / Profimedia
Mirjana je preminula 1995. godine od predoziranja heroinom. Njihov je sin tada ima tek nešto više od godinu dana.
– Ja sam tad doživeo nervni slom. Probudio sam se pored nje, ali ona nije spavala nego je bila mrtva – rekao je Bare 2022. godine te otkrio da je nakon tog događaja bolovao od manične depresije jer se teško nosio sa smrću supurge.
– Moje dete me ne doživljava kao oca, nemamo nikakav odnos… Žao mi je, ali mi je drago što sam uspeo da ga školujem – ispričao je u jednom intervjuu.
Godinama se borio sa zavisnošću
Zavisnost od heroina obeležila je veliki deo Baretovog života. Muzičar je godinama pokušavao da ostavi drogu, prolazio kroz različite oblike lečenja i nastojao da pronađe način da se izbori sa problemima koji su ga pratili.
U jednom ranijem intervjuu otkrio je da se lečio tri puta, a bez ulepšavanja govorio je i o dugoročnim posledicama koje je zavisnost ostavila na njegovo zdravlje.
– Sada sam dobro koliko mogu biti, s obzirom na to da su te droge ostavile posledice na moje psihičko i fizičko zdravlje. Nosim se s tim kako umem i zadovoljan sam – izjavio je 2011. godine.
Foto: Boris Kovacev / Cropix / Profimedia
Godinama kasnije priznao je i da je bio na metadonskoj terapiji. O svojim problemima nije pokušavao da stvori ulepšanu sliku, već je otvoreno govorio o iskustvima koja su obeležila njegov život. Bol, zavisnost i lični gubici često su pronalazili mesto i u njegovim pesmama, kroz koje je publici otkrivao i onu ranjiviju stranu svoje ličnosti.
Jednom prilikom izgovorio je i reči koje su ostavile snažan utisak na njegove obožavaoce, priznajući koliko mu je očinstvo značilo u životu.
– Da nisam postao otac, ne bih dočekao ni tridesetu godinu života.
Od grupe “Majke” do samostalne karijere
Krajem devedesetih godina Goran Bare odlučio je da krene drugačijim muzičkim putem. Nakon novog razlaza grupe “Majke” započeo je samostalnu karijeru, a nastupao je i sa pratećim sastavom Goran Bare i Plaćenici.
Važan trenutak u njegovoj karijeri dogodio se 2001. godine, kada je objavio album “Izgubljen i nađen”. Ovo izdanje donelo mu je muzičku nagradu Porin za najbolji rok album, potvrdivši njegovu sposobnost da se razvija i istražuje nove pravce.
U tom periodu njegov muzički izraz proširio se prema bluzu, kantriju i intimnijim aranžmanima, dok su njegove pesme sve više odražavale lična iskustva, unutrašnje borbe i životne lomove.
Povratak koji je obeležio njegovu karijeru
Iako je započeo samostalni put, grupa “Majke” nikada nije u potpunosti nestala iz Baretovog života. Godine 2007. ponovo je okupio bend, a povratak su obeležili koncerti i akustično izdanje “Unplugged”, objavljeno 2008. godine.
Tokom decenija karijere Bare je izgradio prepoznatljiv muzički identitet i stekao status jednog od najznačajnijih imena hrvatske rok scene. Njegov specifičan glas, energija i autentičan pristup muzici izdvajali su ga od drugih izvođača, dok su njegove pesme pronalazile put do publike različitih generacija.
Pored rada sa “Majkama”, Goran Bare je bio otvoren za različite muzičke pravce i eksperimente. Pod pseudonimom Hali Gali Halid, objavio je EP “Vo-zdra”, koji je spojio elemente garažnog roka, psihodelije i narodne muzike. Ovaj projekat je osvetlio njegovu kreativnost i želju da istražuje nove muzičke dimenzije. Zanimljivo je da su njegove pesme, kao što su “Hajde da se drogiramo” i “Ne pitaj me zašto živim u kafani ja”, postale poznate širem auditorijumu zahvaljujući filmu “Mi nismo anđeli” reditelja Srđana Dragojevića.
Odlazak Gorana Bareta predstavlja kraj jednog poglavlja regionalne rok istorije. Iza njega ostaju pesme koje su obeležile čitave generacije, ali i priča o čoveku koji se godinama suočavao sa sopstvenim demonima, pokušavajući da pronađe mir i da svoja najteža iskustva pretoči u muziku.
Njegova karijera i život ostaju svedočanstvo o umetniku čiji su stvaralaštvo i lične borbe bili neraskidivo povezani, a čiji će uticaj na regionalnu rok scenu nastaviti da živi kroz pesme koje je ostavio iza sebe.
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar