radiobalkanfox
Dušan Panajotović |
- Suzana Mančić je u emotivnom intervjuu govorila o najvažnijim životnim trenucima, preseljenju u prirodno okruženje i povratku na Javni servis.
- Posebno ističe radost zbog uloge bake, slavljenja važnih porodičnih datuma i bliskosti sa porodicom.
Jedna od najpoznatijih televizijskih ličnosti i nekadašnja „loto devojka“, Suzana Mančić, u otvorenom i emotivnom intervjuu osvrnula se na najvažnije trenutke iz svog života. Govorila je o lepotama uloge bake, novom koraku i preseljenju u prirodno okruženje, ali i o povratku na Javni servis. Pored lepih vesti, dotakla se i teških životnih faza, operacija, finansijske filozofije, kao i svog autentičnog odnosa prema starenju i prolaznosti.
Jesen, a posebno novembar, u domu Suzane Mančić uvek donosi praznično raspoloženje i splet važnih porodičnih datuma. U ovom mesecu spajaju se njena krsna slava i rođendan, što donosi posebnu radost.
“Novembar me asocira na moju slavu Sveti Aranđel i na moj rođendan koji je dan posle. Ovoga puta muž me vodi u Veneciju, da ne ureknem. Dok ima želja, dobro je. Imam i materijalnih i nematerijalnih želja. Eto, dobila sam unuka, pa je želja da dođe još jedan, da budemo zdravi i složni. I još uvek ‘Šanel’ torba (smeh).”
Iako povremeno u šali spomene luksuzne detalje, njeni životni fokusi ostali su nepokolebljivi.
“Štedela sam u životu za druge stvari — za životni prostor, za umetničke predmete. Mislim da su danas brendovi apsolutno precenjeni. Zadovoljna sam stvarima koje mi se dopadaju, ne moraju da imaju nikakav brend. Štedela sam za životni standard, za putovanja, za obrazovanje moje dece. Šta ćeš više?”
Iskušenja devedesetih i lekcije o preživljavanju
Osvrnuvši se na pitanje takozvanog novca za „crne dane“, voditeljka se prisetila turbulentnog perioda sa kraja prošlog veka, naglašavajući da su je teške godine naučile skromnosti i otpornosti.
“Osetila sam nekoliko puta u životu i shvatila da mi uopšte ne treba crni fond — može da se živi bez para ili sa minimumom para. Toga se moja generacija seća. Istorija je pokazala, i to bliska istorija, da može da se živi na hlebu i vodi. Tako da se uopšte ne sekiram, sve smo to prošli i preživeli. Mislim na 90-e… Ne ponovilo se, ali nikad se ne zna. Da li bih mogla da živim samo od penzije? Pa, da baš moram, mogla bih.”
Nega, estetski zahvati i zdrave navike
Tema njenog izgleda decenijama privlači pažnju medija. Suzana vrlo otvoreno govori o estetskim korekcijama, ali podseća da je ključ uvek bio u dugogodišnjoj negovanosti i usmerenoj brizi o sebi.
“Ja sam tek nedavno pristupila ‘teškim radovima’ na licu, ali sam se ceo život negovala i mislim da se to isplati. Ta nega od rane mladosti. Što se tiče operacije grudi, ja se bavim profesijom koja ipak zahteva solidan izgled. To mi je bila želja i ostvarila sam je, za to sam čuvala pare.”
Kada je reč o održavanju linije, odbacuje rigorozne i štetne metode, dajući prednost umerenosti i odmoru.
“To izgladnjivanje i vođenje, to ne želim da uradim sebi. Svako ima pravo svog izbora, ali ja sam se dosta u životu mučila da održim dobru liniju. Sad je držim na nekoj klackalici, nemam velike oscilacije, a san mi je uvek bio najbolji lek.”
Nova baka-uloga i porodična bliskost
Dolazak unuka uneo je neopisivu toplinu u njen život. Iako priznaje da se način odgajanja dece promenio u odnosu na vreme kada je sama bila majka, osnovne veštine savladava bez muke.
“Unuk ima dva meseca. Bez problema me zovu ‘baba’ ili ‘baka’. Kada me gleda, on već zna. Prisećam se polako svega oko beba — umem da promenim pelenu, danas sam ga hranila formulom na bočicu. Neke stvari se lako obnove. Ali danas se deca drugačije neguju.. Ali to prepuštam svojoj ćerki, ja se tu ne mešam.”
Trenutak samog dolaska bebe na svet dodatno je učvrstio odnos između njenih ćerki.
“Nije ćerkama bilo lako da budu moje ćerke, to njih treba da pitate. Ali one su svoje sestrinstvo potvrdile i zapečatile time što je mlađa sestra prisustvovala porođaju i bila uz stariju. Mni je to bilo iznenađujuće i jako sam ponosna na to. Zet je bio u čekaonici — muškarci se uglavnom plaše porođaja, dok se žene ne plaše. Ali on se odlično snalazi u ulozi oca, baš mu dobro ide.”
Radni tempo na RTS-u i životne uloge
Suzanin nedavni povratak na RTS i rad u informativnom programu doneo je dinamiku i celodnevne obaveze na koje je uvek spremna, jer ne voli pasivnost.
“Drago mi je što sam se vratila programom na RTS-u. Zahtevne su informacije koje radimo, ali mi nije žao. Ustajanje u 5 ujutru, odlazak na teren, povratak u 9-10 uveče… Dok se to smontira, realizuje i samelje, to je celodnevni posao. Ne mogu da zamislim život u kom sedim kući i ne radim ništa. Očigledno je meni suđeno da rintam ceo život, ali srećom radim posao koji volim.”
Pored bogate televizijske karijere, ističe da su najvažniji izazovi i pobede oni van malih ekrana.
“Živeti život je moja najlepša i najbolja uloga! Suprotstaviti se svemu što ti život donese — preživeti, odbolovati, dići se sa osmehom i krenuti dalje. Čini mi se da su to moje ćerke od mene naučile i nasledile.”
Kada je reč o titulama i komplimentima na račun lepote, odgovara sa ponosom i prepoznatljivim šarmom.
“Mi smo stvarno regija koja je bila i ostala poznata po lepoti. Ako uđem u neki uži izbor za najlepšu, biću veoma ponosna.”
Pogled na starenje i novi život u prirodi
Dok se mnoge javne ličnosti pribojavaju godina i prolaznosti, Suzana neguje optimističnu filozofiju i izbegava mračne misli.
“Verovatno se ljudi plaše starosti i smrti, ali ja o tome uopšte ne razmišljam. A ono o čemu ne razmišljaš, neće ti se ni desiti!”
Životno poglavlje krunisala je i promenom adrese — preseljenjem u mirniji kutak okružen zelenilom, gde u potpunosti uživa.
“Jesam, preselila sam se u novi stan! Fantastično je, okolo su šuma i priroda, prezadovoljna sam. Komšije me odmah prepoznaju na ulici — ipak sam ja prepoznatljivo lice, da me ne prepoznaju to nešto ne bi bilo u redu.”
Dodaj komentar