Ljubavni život Desimira Stanojevića

Ljubavna priča Desimira Stanojevića počela je u mladosti i trajala decenijama.

Sa samo 19 godina oženio se Nadom, koja je tada imala svega 17. Iako su već planirali brak i zajedničku budućnost, stroga pravila njenog oca nisu prestala da važe ni neposredno pred venčanje.

Glumac je godinama kasnije sa mnogo humora pričao o odnosu sa tastom, koji očigledno nije nameravao da popusti pred mladim zetom.

– Moj tast je i dva dana pred svadbu tražio da Nada dođe kući u devet uveče. Prvih 25 godina našeg braka proteklo je kao ozbiljan tast i neozbiljan zet. Sada, posle 36 godina braka, došli smo do dobrih familijarnih odnosa – ispričao je svojevremeno Stanojević.

Sa Nadom dobio dve ćerke

Desimir i Nada tokom braka dobili su dve ćerke, Ninu i Sanju.

Zanimljivo je da je Nina kasnije životnog partnera pronašla upravo među ljudima iz glumačkog sveta. Udala se za glumca Zorana Ćosića, koji je sa njenim ocem igrao u „Srećnim ljudima“.

Desimir je, poučen sopstvenim iskustvom sa strogim tastom, odlučio da prema svom zetu bude mnogo opušteniji.

– Imao sam sreću da je moj prvi zet, Ninin muž, Zoran Ćosić moj kolega glumac. Od prvog dana imali smo o čemu da pričamo, a da ja ne budem strogi otac, a on uplašeni zet. Moje iskustvo sa tastom, koji je bio strog i poslovan, a ja mlad i zelen, učinilo je da budem drugačiji – prisetio se glumac.

Vukašin Golubović ostao njegova najprepoznatljivija uloga

Iako je iza sebe imao veliki broj pozorišnih, filmskih i televizijskih ostvarenja, široka publika Desimira Stanojevića posebno je zavolela zahvaljujući liku Vukašina Golubovića u seriji „Srećni ljudi“.

Ta uloga postala je jedna od najupečatljivijih u njegovoj karijeri i učinila ga prepoznatljivim publici širom nekadašnje Jugoslavije. I decenijama kasnije, Stanojević se najčešće vezuje upravo za porodicu Golubović i jednu od najgledanijih domaćih televizijskih serija.

Od Niša do beogradskih pozorišnih dasaka

Desimir Stanojević rođen je 7. oktobra 1950. godine u Nišu. Od 1970. do 1990. godine bio je član Narodnog pozorišta u rodnom gradu, a od 1991. karijeru je nastavio u Pozorištu na Terazijama u Beogradu. Bio je i osnivač omladinskog pozorišta „Treća polovina“ u Nišu.

Ostvario je više od 100 pozorišnih uloga, a posebno mesto u njegovoj karijeri zauzimali su mjuzikli. Zaslužan je za izvođenje „Violiniste na krovu“, prvog mjuzikla u istoriji Niškog pozorišta, kao i za postavljanje predstave „Cigani lete u nebo“.

Osim „Srećnih ljudi“, publika ga je gledala i u ostvarenjima „Selo gori, a baba se češlja“, „Junaci našeg doba“, „Kraj dinastije Obrenović“, „Lager Niš“ i „Policajac sa Petlovog brda“.

Desimir Stanojević preminuo je 10. marta 2020. godine u Beogradu. Njegovi posmrtni ostaci kremirani su, a urna je položena na Novom groblju u Beogradu

(Espreso/24sedam/prenela PV)