Sin Tome Zdravkovića je isti otac: “Kad čuju čiji sam, to me prvo pitaju”

Dejana Nikolić

Novinar redakcije Blic Zabava

Aleksandar Zdravković živi u Torontu i retko se pojavljuje u javnosti, izbegavajući teret slavnog prezimena.

Priznao je da je odrastanje uz slavnog oca bilo neobično i da je tek u tinejdžerskim godinama shvatio dubinu njegovih pesama.

Proslavljeni izvođač narodne muzike Toma Zdravković preminuo je poslednjeg dana septembra 1991. godine, ali njegove pesme i dalje bude snažne emocije. Stvaralačku inspiraciju pronalazio je u ličnoj patnji i noćnim sedeljkama u kafani, a iza sebe je ostavio naslednike – kćerku Žaklinu i sina Aleksandra.

Za razliku od polusestre Žakline, koja povremeno istupa u javnosti, Aleksandar se kloni medijskog eksponiranja. Rođen je u pevačevom drugom braku sa Gordanom Zdravković, a trenutno boravi u Torontu, mestu gde su se njegovi roditelji i upoznali. Supruga Gordana i sin bili su uz muzičara sve do njegovog poslednjeg daha.

O odrastanju i pritisku poznatog prezimena, Aleksandar je svojevremeno otvoreno izjavio:

“Kad saznaju čiji sam sin, prvo me pitaju kako sam odrastao uz njega. Nekada sam se predstavljao kao Aleksandar Saša, da bih izbegao teret prezimena Zdravković. Bio sam premlad kada je umro, tek kasnije sam shvatio koliko on znači za muziku i za druge ljude i šta je ostavio iza sebe. Tek sa svojih 16-17 godina, kada sam počeo da se zaljubljujem, počeo sam da shvatam njegove pesme.”

Pored toga, priznao je kakve je nesvakidašnje uspomene nosio iz ranih godina: “Umesto u park nekad sam sa njim išao u kazino. Video sam mnoge stvari mnogo mlad”, dodavši: “Nisam ni znao šta se dešava oko mene”.

Od teške bede do zvezdanih visina

Iako je ostvario ogroman uspeh i stvorio kultni status, Tomini rani dani bili su obeleženi izuzetnim siromaštvom. Muzičku nadarenost nasledio je od oca Dušana, a prve darove pokazao je još tokom osnovne škole. U ranoj mladosti izučavao je tkački zanat u Leskovcu, gde je stanovao u izuzetno lošim uslovima sa drugom Stanišom Stanojevićem, u iznajmljenoj vlažnoj prostoriji kod “tetka Živke”.

Njegov prijatelj se podsetio tih mučnih dana rečima:

“Spavali smo na podu i pokrivali se krparama, sve su nas vaške pojele”.

Prekretnica u njegovom životu dogodila se u jesen 1954. godine, kada su dvojica mladića ušla u leskovačku kafanu “Radan”. Izvorna namera bila im je samo da izmole ostatke hrane sa tuđih stolova, ne sluteći da će im taj korak otvoriti vrata do muzičke istorije.

BONUS VIDEO: Darko Lazić peva na koncertu posvećenom Tomi Zdravkoviću