radiobalkanfox
Sonja Pernjaković |
Ekipa emisije “Metar moga sela” posetila je ranije rodno mesto pevača Nemanje Nikolića u Doljevcu, gde u porodičnoj kući i dalje žive njegovi najbliži. Još dok su šetali rodnim mestom pevača sreli su pevačevog dedu od 93 godine koji ih je sproveo do kuće, gde je pevačev otac ogolio dušu o sinovljevom odrastanju, neobičnim ljubimcima i zabrinutosti za njegovo zdravlje.
Nemanja Nikolić je, nakon burne estradne karijere i teškog infarkta u 32. godini, odlučio da promeni život iz korena i potraži mir u kući u šumi.
“Ja sam deka Nemanjin, 93 godine” – predstavio se, a onda nam otkrio kako održava vitalnost u desetoj deceniji, deka je uz osmeh priznao za koga navija:
“Naročito sam znate šta voleo da gledam Zvezdu i Partizan. Za Zvezdu”.
Deda, koji je po struci agronom i završio je Sedmu mušku realnu gimnaziju u Beogradu, ponosno je pokazao dvorište koje podseća na botaničku baštu. Otkrio je i da su Nemanja, njegova supruga i ćerka neposredno pre dolaska ekipa boravili u selu, jer je pevač tada započeo gradnju vikendice u prirodi:
“Bili su i on i žena i ćerka. Juče su otišli. Moji idu gore, on je neku vikendicu započeo tamo…”.
Deka je pokazao i tablu sa nazivom ulice koja u selu nosi ime po pevaču:
“Ja sam gore u selu bio kada je postavljeno to ulica Nemanjina. Ipak je pažnja. Pa je predsednik u ono vreme kad je bilo ono takmičenje dao autobus da odavde idu da navijaju”.
“Piton i srndać su nam bili ljubimci”
Ispred porodičnog doma ekipu emisije “Metar moga sela” je dočekao pevačev otac, prosvetni radnik i umetnik, čije slike krase njihov dom. Otac je ispričao da je Nemanja od malih nogu bio multitalentovan, od pisanja ozbiljnih pesama u osnovnoj školi, glume, preko treninga fudbala u Radničkom, do medicine i na kraju pevanja.
“Pa ako je nešto dobro u celoj toj priči to je da je ostao normalan, da kad dođe ovde, u svom selu voli da popije kafu u kafani sa prijateljima, druži se s ljudima što je najbitnije, ne gleda sa visine”, ispričao nam je tata.
Posebno su zanimljive anegdote o egzotičnim životinjama koje su čuvali u dvorištu u Doljevcu, zbog kojih su gosti u jednom periodu prestali da dolaze:
“U ovom dvorištu je bilo svega i svačega. Piton nam je bio kućni ljubimac. E u tom periodu su nešto naglo, ne znam zbog čega, gosti prestali da nam dolaze. Da li zbog toga što čuvamo pitona… Ili dođu do kapije pa pitaju: ‘Je l’ pušten piton?’. Onda je bilo tu srndaća. Srndać nam je bio, pronađeni srndać, spasili smo ga od kerova, očuvali na cucku što kažu majke. Prestao je da pije mleko na cucku onda kad je popio na eks dva litara mleka. Rekao sam mu više nema, pretera ga”.
Otac je prokomentarisao i to što je Nemanja odlučio da se osami u prirodi:
“Ne znam da li znate tamo gde je pobegao, mogu da kažem pobegao, čuva pse, čuva koke, magarca. Samo priroda. Priroda svakog leči. Za mene je doživljaj bio kad sam otišao kod njega, uveče sam izašao na vazduh i čujem riku jelena, automatski si deo prirode”.
Međutim, otac ne krije zabrinutost kada je u pitanju pevačevo zdravlje i odnos prema sebi:
“Mi roditelji imamo jednu zamerku, on ne vodi računa o sebi. Ponekad se i previše daje. Što bi rekli naši ljudi daće Bog da nauči nešto od svega, čovek se uči na greškama, pametan čovek na tuđim greškama, na kraju krajeva”.
Prisetio se i trenutka kada su saznali za sinovljev infarkt:
“Dovoljno je da ti neko javi, pa makar bila dezinformacija ti ne možeš da spavaš, kao roditelj, sasvim normalno”.
Infarkt u 32. godini za volanom
Glavni razlog zašto je Nemanja doneo odluku da uspori bio je težak infarkt koji je preživeo u 32. godini, dok je u januaru vozio suprugu i decu na rođendan:
“Bio je januar, bilo je jako hladno, i od stana do igraonice gde je trebalo da idemo na rođendan ima možda nekih kilometar, i bukvalno na nekih 200-300 metara udaljenosti to mi se desilo. Bol u predelu leđa je bio neopisiv, a trajao je 10-15 sekundi. Ženu i decu sam dovezao i samo sam rekao da izađu iz automobila. Kad sam otvorio vrata, ispao sam iz auta. Bio sam mokar kao da je neko kofu vode polio po meni. Sve se dešavalo vrlo brzo. Tada sam imao pritisak 230 sa 168. U tom trenutku sam mislio da se nešto ‘prespojilo’. Moja braća su odmah izašla iz igraonice i bili smo u bolnici za nekih 5-10 minuta. Tamo su mi izmerili taj visoki pritisak, dali mi neke lekove ispod jezika. Na EKG-u se vidi da sam imao infarkt”.
Život u kući u šumi bez signala
Nemanja danas baš kako su nam rekli njegovi živi u kućici u šumi sa porodicom i životinjama, na lokaciji gde mobilni signal jedva funkcioniše i koju ne želi da otkriva javnosti:
“Ne, ne, ne mogu da vam otkrijem gde se nalazi mesto gde sam se skućio, niti da vam šaljem slike. Ja sam pobegao od vas novinara i od svih, a sad treba da vas ovde dovedem. Ne, ne”.
U svojoj 42. godini ističe da mu mir u prirodi u potpunosti odgovara:
“Mnogo mi prija ovakav način života. Sve u svoje vreme. Nije mene umorila estrada, ali ja više nemam 20 godina. Imam 42, pa sve to puta tri, kakav je život buran i čega je sve tu bilo… Sada živim jedan porodičan, miran život, sa familijom, životinjama, u prirodi. Uglavnom boravimo u kući u šumi. Pokušavam da se sačuvam, da budem živ i zdrav, da svoju decu izvedem na pravi put i da im pomognem maksimalno koliko mogu, da stanu na noge i budu svoji ljudi. To mi je sada najvažnije”.
O promenu navika navodi:
“Nikad nisam bio jači i zdraviji. Promenio sam život iz korena. Priroda, zdrava hrana, zdravo meso, zdrava jaja… Naravno, ima i dalje neprospavanih noći, ali alkohol retko konzumiram, samo ponekad, kada baš moram. Čovek s godinama shvati šta mu prija, a šta ne”.
Kletvi propalih brakova prve generacije Zvezda Granda odolela su samo dva pevača
Dodaj komentar