radiobalkanfox
- Milanče Radosavljević je poznati umetnik narodne muzike koji je prodao treći koncert na Tašmajdanu za 25 minuta.
- Njegov život je obeležen brojnim teškoćama, uključujući detinjstvo provedeno u ratnim uslovima i ekstremno siromaštvo.
Jedno od najprepoznatljivijih imena domaće narodne muzike nesumnjivo je Milanče Radosavljević. U 82. godini života, ovaj umetnik stoji iza uspeha koji je ušao u muzičke anale — njegov treći po redu koncert na beogradskom stadionu Tašmajdan rasprodat je za svega 25 minuta. Međutim, iza ovakvih neviđenih trijumfa i velikog uvaženja publike krije se izuzetno trnovit životni put.
Pre nego što je osvojio estradni vrh, Milanče je morao da prebrodi brojne nedaće i teške udarce sudbine.
Detinjstvo u ratnom vihoru i prve muzičke klice
Dolazak na svet u turbulentnim vremenima zauvek je obeležio njegove najranije dane i oblikovao njegov skromni duh.
“Ja sam vam ratno dete. Moja majka je 1944. godine pobegla preko dva brda u Vranić i mene tu rodila. Od oca sam nasledio talenat za muziku, on je svirao sve instrumente osim harmonike i iako smo bili siromašni, u našoj kući je uvek bilo veselje”, rekao je za Milanče Radosavljević jednom prilikom.
Snaga volje uprkos fizickim preprekama
Malo kome je poznata činjenica da je Milanče rođen sa paralizom šaka, zbog čega dugo nije mogao pravilno da ih koristi. Upravo je taj zdravstveni problem bio prepreka zbog koje su ga učitelji muzike bezrazložno odbijali. Dok je kao dečak išao od vrata do vrata tražeći nekog ko bi ga podučio prvim notama na harmonici, nailazio je samo na zatvorena vrata i nerazumevanje.
“Sećam se da sam nekoliko puta pitao jednog istog učitelja, Dragan se zvao, da me primi u školu za harmoniku i on nije hteo, govoreći mi da ne mogu normalno ni kašiku da držim, a ne da sviram instrument. Ali meni kao da je neko ugradio čip, samo sam hteo da se bavim muzikom i nisam odustajao.”
“Uz puno truda i odricanja postao sam harmonikaš, ali i pevač. Na moju radost, ali i onih koji moje pesme slušaju godinama unazad”, rekao je Milanče.
Vernost zavičaju i posvećenost radu
Iako su mu slava i muzika otvarale vrata širom sveta i nudile mogućnost da bira gde će živeti, Milanče je ostao dosledan svojim korenima. Odabrao je da svoj dom i život gradi u mestu Barič, ulažući pošteno zarađen novac u porodicu i imanje.
“Sve što sam zarađivao uložio sam u kuću, jedna svirka – kupim prozor, od druge kupim vrata i sve tako u krug dok se žena i ja nismo skućili. Imanje nikad nisam zapostavio, znao sam nekad da u četiri ujutru dođem sa svirke, a ustanem u šest sati, sa radnicima oberem kukuruz.”
“Sad držim oko 40 ovaca i ovnove za priplod. Sa svojih deset prstiju napravio sam spravu za razbacivanje đubreta, kao i grtalicu za sneg koja se prikači za traktor i od tih mašina jedino nemam kombajn”, ponosno je ispričao za “Rinu” Milanče koji je u višedecenijskom skladnom braku.
Ova priča o radu, izdržljivosti i nesalomivom duhu svedoči o tome da prava posvećenost i ljubav prema umetnosti i porodici uvek pronađu svoj put do uspeha.
Dodaj komentar