Razlika između turske i srpske domaće kafe

Kafa ima dugu i bogatu istoriju, a njeno otkriće vezuje se za legendu o jednom čobančetu koje je primetilo da njegove koze postaju živahne nakon što pojedu biljku poznatu kao „kahoua“. Odatle je, prema predanju, krenula priča o ovom čudesnom napitku koji je u Evropu stigao sredinom 17. veka.

„Da bi kuvana kafa bila ukusna, potrebno je prvo da zrna kafe budu lepo ispržena, ali ne prepržena. Drugo, da se kafa dobro samelje neposredno pre kuvanja. I treće, da voda dobro provri, a zatim kad se kafa skuva, da napravi još jedan ključ. Kafa se služi čim se skuva, nikad podgrejana. Talog od kafe ne sme se ponovo upotrebiti“, piše u kuvaru iz 1967, navodi B92.

Srpska crna kafa
Srpska kafa se priprema pažljivo, sa ciljem da zadrži punu aromu i bogat ukus. Prema receptu iz „Savremenog kuvara“:

1. U džezvu staviti vodu i šećer, pa pustiti da provri.
2. Za jednu šoljicu kafe potrebno je šoljica i po vode, kocka šećera i kašičica mlevene kafe.
3. Kada voda provri, malo se sipa u šoljicu ili drugo lonče, kafa se zakuvava, a potom se džezva vraća na vatru da napravi „ključ“ – tj. da se kafa samo podigne.
4. Odlivena voda se vraća u džezvu, kafa se ostavlja minut-dva da „stane“, a potom se razliva u šoljice i odmah služi.

Turska kafa
Turska kafa, iako slična, razlikuje se po pripremi i serviranju:

1. Kafa se stavlja u suvu, zagrejanu džezvu.
2. Preliva se ključalom vodom, ali napitak ne treba da vri.
3. Odnos vode, kafe i šećera isti je kao kod srpske kafe, ali šećer se služi odvojeno.
4. Gotova kafa se servira u malim džezvama, po jedna za svakog gosta.

 VODEO: Kako se kuva kafa u Grčkoj