radiobalkanfox
Zaboravljanje imena, traženje pravih reči ili povremeni problemi sa koncentracijom često se povezuju sa starenjem. Međutim, nije uvek jednostavno proceniti da li su takve promene uobičajene za određene godine ili mogu da budu prvi znak ozbiljnijih problema sa pamćenjem i drugim mentalnim sposobnostima. Britanski lekar otkrio je jednostavan test koji traje samo jedan minut i može da pruži korisne informacije o funkcionisanju mozga.
Doktor Lorens Kvin, lekar opšte prakse koji radi u britanskom zdravstvenom sistemu NHS, na svom Jutjub kanalu predstavio je metodu koja se već decenijama koristi u medicini. Reč je o testu verbalne fluentnosti, odnosno sposobnosti brzog pronalaženja i izgovaranja reči iz određene kategorije.
Za njegovo izvođenje nisu potrebni nikakvi posebni uređaji, medicinska oprema ili prethodna priprema. Dovoljni su štoperica, papir i olovka.
Zadatak je naizgled veoma jednostavan: za 60 sekundi potrebno je da navedete što više različitih životinja.
Možete da počnete od psa, mačke, lava ili slona i nastavite da nabrajate sve životinje kojih možete da se setite. Važno je da ne ponavljate iste odgovore.
Najbolje je da neko drugi zapisuje vaše odgovore, kako biste kasnije mogli da ih analizirate.
Iako deluje kao obična igra, ovaj zadatak zahteva istovremeno angažovanje više moždanih funkcija.
Mozak mora da pretražuje informacije koje je prikupljao tokom života, brzo pronalazi odgovarajuće reči, organizuje ih i vodi računa o tome da se isti odgovor ne ponovi.
Koliko životinja bi trebalo da navedete za jedan minut?
Prema rečima doktora Kvina, prosečni rezultati razlikuju se u zavisnosti od starosti osobe.
Zdrave osobe između 50 i 59 godina često mogu da navedu oko 20 različitih životinja za jedan minut.
Kod ljudi u šezdesetim godinama taj broj iznosi približno 19, dok osobe u sedamdesetim prosečno navedu oko 16 životinja.
Kod starijih od 80 godina rezultat se dodatno smanjuje i iznosi približno 14 životinja.
Međutim, lekar naglašava da su ovo samo okvirne prosečne vrednosti, a ne granice koje određuju da li je nečiji mozak zdrav.
Posebnu pažnju privlače rezultati od 15 ili manje životinja, naročito kod ljudi mlađih od 80 godina ili osoba kod kojih već postoje problemi sa pamćenjem.
Takav rezultat, objašnjava Kvin, mogao bi da bude razlog za dodatne provere, ali nikako ne predstavlja dokaz da osoba ima demenciju.
Na rezultat mogu da utiču i obrazovanje, jezik, umor, koncentracija i drugi faktori, zbog čega se ne može primeniti ista granica na sve ljude.
Nije važan samo broj odgovora
Lekari tokom ovog testa ne obraćaju pažnju isključivo na to koliko je životinja osoba uspela da navede. Važan je i način na koji dolazi do odgovora.
Na primer, neko će prvo nabrajati kućne ljubimce, zatim domaće životinje, pa divlje životinje ili morske vrste.
Takvo grupisanje pokazuje kako mozak organizuje informacije.
Još važnija može da bude sposobnost prelaska iz jedne kategorije u drugu.
Kada osoba iscrpi sve životinje kojih može da se seti iz jedne grupe, njen mozak mora da promeni strategiju i potraži nove odgovore.
Upravo ta mentalna fleksibilnost predstavlja važan deo testa.
Kod osoba sa Alchajmerovom bolešću i drugim oblicima demencije mogu da se pojave teškoće sa promenom kategorija, kao i češće ponavljanje već izgovorenih reči.
Ipak, povremeno ponavljanje odgovora ili trenutna blokada ne moraju da znače da postoji zdravstveni problem.
Kada bi trebalo da se obratite lekaru?
Kvin naglašava da ovaj jednominutni test ne može samostalno da otkrije Alchajmerovu bolest niti da potvrdi bilo koji oblik demencije.
On predstavlja samo jedan od postupaka koji mogu da pomognu lekarima u proceni kognitivnih sposobnosti.
Istraživanja su pokazala da osobe sa blagim kognitivnim oštećenjem u proseku postižu slabije rezultate na ovakvim zadacima od ljudi koji nemaju te probleme. Međutim, pojedine osobe sa kognitivnim oštećenjem i dalje mogu da ostvare rezultat koji se smatra normalnim.
Zbog toga dobar rezultat ne isključuje mogućnost bolesti, baš kao što lošiji rezultat ne znači da osoba ima demenciju.
Ukoliko primetite da vi ili neko od vaših bližnjih sve češće zaboravlja važne informacije, ima poteškoća u svakodnevnim aktivnostima ili pokazuje primetne promene u razmišljanju i govoru, najbolje je da potražite savet lekara.
Stručnjaci podsećaju i da postoje načini da se tokom života podrži zdravlje mozga.
Redovna fizička aktivnost, druženje, učenje novih veština i mentalno angažovanje mogu da doprinesu očuvanju kognitivnih sposobnosti.
Najvažnija poruka doktora Kvina jeste da slabiji rezultat testa ne treba da bude razlog za paniku. Međutim, ukoliko se poklapa sa stvarnim i dugotrajnim promenama koje ste vi ili vaša porodica primetili, to je dovoljan razlog da razgovarate sa lekarom.
Bonus video:
(Espreso)
Dodaj komentar