radiobalkanfox
- Sveštenik je u oproštajnom govoru govorio o teškom životu Gorana Barea
- Pročitana je i dirljiva poruka koja ističe njegovu iskrenost, borbu kroz pesme i uticaj na generacije
Muzičar i frontmen benda “Majke”, Goran Bare, sahranjen je na Gradskom groblju u Vinkovcima, gradu u kom je odrastao i započeo svoju bogatu karijeru. Legendarni roker preminuo je u 62. godini, a na poslednji ispraćaj u 13 časova došlo je oko 500 ljudi – članovi porodice, najbliži prijatelji, saradnici i brojne obožavatelje njegove muzike.
Među najužom rodbinom bili su Baretovi roditelji, koji su u invalidskim kolicima sedeli pored sanduka. Njegova majka je sve vreme neutešno plakala.
Uz baku i deku stajao je i Goranov sin Miran, sa kojim muzičar nije bio u najboljim odnosima. Miran nije mogao da zadrži suze dok su majka, otac i on u grob spuštali po jednu crvenu ružu, opraštajući se od Gorana, koji je sahranjen u porodičnoj grobnici Bare, piše Telegraf.
Govor sveštenika
Pre samog pokopa, sveštenik je održao molitvu i pred okupljenima se otvoreno osvrnuo na teški životni put koji je Goran Bare imao: “To je obeležilo, opteretilo tvoj život od mladosti. To te je guralo u mrak, u bezizlazne situacije. Kroz to si izgubio voljenu ženu. Raspao ti se brak i porodica. Raspao si se malo i ti, ali nije to ono jedino i ono glavno u tvom životu. Tebe je obeležila i muzika. U svojoj nemoći i želji da sve nadvladaš pevao si o ljubavi, tražio si smisao, ljubav, svetlo, izlaz. Mogli bismo reći, tražio si Boga i verujem da si ga i našao. Boga, oca milosrđa”.
Oproštajno pismo
Tokom obreda, sveštenik je pročitao i potresnu poruku posvećenu kultnom muzičaru: “Neko je napisao sledeće: ‘Bio si čovek koji nikada nije skrivao svoje slabosti, koji je o životu govorio bez ulepšavanja i koji je sve ono što je osećao pretvarao u muziku. Tvoje pesme nikad nisu bile samo pesme, bile su ispovest, borbe, padovi i novi počeci, vrlo bitno. U njima je bilo tuge, besa, straha i samoće, ali i toliko ljubavi, nade i želje za životom, za onim najvrednijim što ti je Bog dao, život. Gorane, pisao si o onome o čemu mnogi nisu imali hrabrosti ni govoriti. Nisi se bojao pokazati svoje najteže boje, a upravo su se u toj tvojoj iskrenosti prepoznavale generacije slušatelja. Tvoji stihovi nekima su bili uteha u teškim trenucima, drugima podsticaj da krenu dalje, a mnogima podsetnik da i u najvećoj tami postoji tračak svetla. Pesme su ti govorile o ljubavi, o pronalasku valstitoga mira, do onih u kojima si nas pozivao da se pokrenemo, živimo i ne odustanemo'”.
Dodaj komentar